1. Ево ја, Нефи, говорим нешто о речима које записах, које изговорише уста Исаијина. Јер, гле, Исаија говораше много тога што беше многима од мога народа ^атешко разумети, јер не знају начин прорицања међу Јеврејима.

2. Јер ја, Нефи, не научих их много тога о обичају јеврејском; јер ^адела њихова беху дела таме, а чини њихове беху чини одвратности.

3. Стога, пишем своме народу, свима онима који ће у будућности примити ово што пишем, да могу знати судове Божје, да они долазе свим народима, по речи коју Он рече.

4. Стога, послушајте, о народе мој, који сте од дома Израеловог, и приклоните ухо речима мојим; јер иако вам речи Исаијине нису јасне, ипак су јасне онима који су пуни ^адуха ^бпророштва. Али, ја вам дајем пророштво по духу који је у мени. Стога ћу пророковати с ^вјасноћом каква беше код мене од времена када изађох из Јерусалима с оцем својим, јер гле, душа моја ужива у јасноћи према моме народу, да могу научити.

5. Да, и душа моја ужива у речима ^аИсаијиним, јер изађох из Јерусалима, и очи моје видеше оно што је ^бјеврејско, и знам да разумеју Јевреји речи пророчке, и нема ниједног другог народа који попут њих разуме оно што беше речено Јеврејима, осим оних који су поучени обичајима јеврејским.

6. Али гле, ја, Нефи, не поучавах децу своју обичајима јеврејским, али гле, лично, борављах у Јерусалиму, стога знам о крајевима околним, и споменух деци својој судове Божје који се ^адогодише међу Јеврејима, деци мојој, према свему ономе што Исаија говораше, и ја их не пишем.

7. Али гле, настављам са сопственим пророштвом својим, пишем у складу са ^ајасноћом својом, услед које знам да нико погрешити не може. Ипак, у дане када ће се испунити пророштва Исаијина људи ће са сигурношћу знати, у времена када се она буду испуњавала.

8. Стога су она од ^авредности за децу човечју, а онима који мисле да нису говорићу нарочито, и ускратити речи ^бсопственом народу, јер знаћу да ће она бити од велике вредности њима ^ву последње дане, јер ће их они у тај дан разумети. Стога их за добро њихово писах.

9. И као што једно поколење беше ^ауништено међу Јеврејима због безакоња, исто тако беху они уништавани од поколења до поколења према безакоњима њиховим; и нико од њих не би никада уништен био уколико им то не би било ^бнаговештено од пророка Господњих.

10. Стога им беше речено о уништењу које ће доћи на њих, одмах пошто отац мој напусти Јерусалим. Ипак, отврднуше срца своја и према пророштву моме беху ^ауништени, осим оних који беху ^бодведени у сужањство у Вавилон.

11. И ево, говорим ово због духа који је у мени. И мада беху одведени, опет ће се вратити и запосести земљу јерусалимску. Стога ће опет бити ^аобновљени у земљи баштине своје.

12. Али, гле, имаће они ратове и гласове о ратовима. А када дође дан да се ^аЈединорођенац Очев, да, и то Отац неба и земље, објави њима у телу, гле, одбациће га због безакоња својих, и тврдоће срца својих, и тврдоће шија својих.

13. Гле, ^аразапеће га, и пошто у ^бгроб буде положен, након ^втри дана ^густаће из мртвих, са исцељењем у крилима својим, и сви они који поверују у име Његово, биће спашени у царству Божјем. Стога, душа моја ужива да прориче о Њему, јер ^двидех дан Његов и срце моје велича свето име Његово.

14. И гле, догодиће се да пошто ^аМесија устане из мртвих, и објави се свом народу, свима онима који у име Његово поверују, гле, Јерусалим ће опет бити ^буништен, јер јао онима који војују против Бога и народа цркве Његове.

15. Стога ће ^аЈевреји бити ^брасејани међу све народе, да, па и ^вВавилон ће уништен бити. Стога ће Јевреји од стране других народа бити расејани.

16. И пошто беху расејани и Господ Бог их бичеваше преко других народа током многих поколења, да, и то од поколења до поколења, све док их не убеди да ^аповерују у Христа, Сина Божјег, и помирење које је бескрајно за сав род људски – а кад дође тај дан да поверују у Христа, и служе Оцу у име Његово, чистим срцем и чистим рукама, и не буду више ишчекивали другог Месију, тада, у то време, доћи ће дан да ће свакако бити потребно да поверују у ово.

17. И Господ ће опет пружити руку своју по други пут да ^аобнови свој народ из њиховог изгубљеног и палог стања. Стога ће Он продужити да чини чудесна и ^бдивна дела међу децом човечјом.

18. Стога ће им упутити ^аречи своје, и те ће им речи ^бсудити у последњи дан, јер ће им бити дате да их ^вувере о истинитом Месији, кога они одбацише, и да их увере како не треба више да ишчекују да дође неки Месија, јер неће доћи нико, осим ^глажног Месије који ће обманути народ. Јер само је један Месија о ком пророци говораше, а тај Месија је онај који ће бити одбачен од Јевреја.

19. Јер по речима пророка, ^аМесија долази ^бшест стотина година од времена кад отац мој напусти Јерусалим; и по речима пророка, а и по речи ^ванђела Божјег, име ће му бити Исус Христ, Син Божји.

20. И ево, браћо моја, говорах вам јасно да не можете погрешити. И тако жив био Господ Бог који ^аизведе Израел из земље египатске, и Мојсију удели моћ да ^блечи људе када их змије отровне уједаху, упере ли поглед ка ^взмији коју он пред њима подиже, а такође му даде моћ да ^гстену удари и вода потече; да, гле, кажем вам, као што је све ово истинито, и тако жив био Господ Бог, нема другог ^димена датог под небом којим би се човек могао спасти осим тога Исуса Христа о ком говорах.

21. Дакле, због тога ми Господ обећа да ће оно што ^апишем бити сачувано и заштићено, и уручивано потомству моме, с поколења на поколење, да се испуни обећање Јосифу, да потомство његово никада неће ^бстрадати све док земља буде постојала.

22. Стога ће ово ићи од поколења до поколења све док земља буде постојала, и ићи ће то у складу са вољом и жељом Божјом; а народима који ће их поседовати биће ^асуђено по речима које су записане.

23. Јер марљиво се трудисмо да пишемо, да ^аубедимо децу своју, а и браћу своју, да поверују у Христа, и да се с Богом измире, јер знамо да се по ^бблагодати спашавамо, пошто ^вучинимо све што можемо.

24. И, мада у Христа верујемо, ^адржимо закон Мојсијев, и постојано ишчекујемо Христа, док се закон не испуни.

25. Јер, са том сврхом је ^азакон дат. Стога закон постаде ^бмртав за нас, а ми оживљени у Христу због вере наше. Ипак, држимо закон због заповести.

26. И ^аразговарамо о Христу, радујемо се у Христу, проповедамо о Христу, ^бпророкујемо о Христу, и пишемо у складу са пророштвима нашим, да ^вдеца наша могу знати ком извору се могу обратити за ^гопрост греха својих.

27. Стога, говоримо о закону да деца наша могу знати за мртвило закона. И она, знајући за мртвило закона, могу да ишчекују онај живот који је у Христу и знају са којом сврхом је закон дат. А када се закон у Христу испуни, да не треба да отврдну срца своја против Њега када буде потребно да закон буде укинут.

28. И ево, гле, народе мој, народ сте ^атврде шије; стога вам говорах јасно, да погрешно не схватите. И речи које говорах стајаће као ^бсведочанство против вас, јер су оне довољне да ^впоуче сваког човека правом путу, јер прави пут је веровати у Христа и не порицати га, јер поричући Њега поричете и пророке и закон.

29. И ево, гле, кажем вам да је прави пут веровати у Христа, и не порицати Га, а Христ је Светац Израелов. Стога се морате поклонити пред Њим, и служити Му свом ^асилом својом, умом, и снагом, и целом душом својом. А будете ли ово чинили нипошто нећете бити одбачени.

30. И, колико год то потребно буде, морате држати уредбе и ^аобреде Божје све док се не испуни закон који беше дат Мојсију.