Наш однос са Богом
Без обзира на оно шта нам наше смртничко искуство може донети, можемо веровати Богу и налазити радост у Њему.
Попут Јова у Старом завету, у време патње неки се, можда, осећају као да их је Бог напустио. Пошто знамо да Бог има моћ да спречи или отклони било какву невољу, можда ћемо бити у искушењу да се пожалимо ако то не учини, питајући се можда: „Ако Бог не удели помоћ за коју се молим, како могу да верујем у Њега?” У једном тренутку у својим силним искушењима, праведни Јов је рекао:
„Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
„Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.”1
У свом одговору Јову, Бог га пита да ли ће Њега осудити да би он био праведан.2 Или другим речима: „Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?”3 Јахве снажно подсећа Јова на своју свемоћ и свезнање, а Јов у најдубљој понизности признаје да не поседује ништа што је близу Божјем знању, моћи и праведности и не може да замери Свемогућем:
„Знам да све можеш”, рекао је, „и да ти се ниједна мисао не може сакрити.
… Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати…
Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.”4
На крају, Јов је имао повластицу да види Господа, и „Господ благослови последак Јовов више него почетак”.5
Заиста је лудост наша да се са својом смртничком кратковидошћу усуђујемо да осуђујемо Бога, да мислимо, на пример: „Нисам срећан, Бог сигурно ради нешто погрешно”. Нама, Његовој смртној деци у палом свету, који тако мало знамо о прошлости, садашњости и будућности, Он изјављује: „Све је присутно преда мном, јер све то познајем.”6 Јаков мудро упозорава: „Не настојте да саветујете Господа, него прихватите савет из руке Његове. Јер гле, и сами знате да Он саветује у мудрости, и у правди, и у великој милости, над свим делима својим.”7
Неки погрешно схватају да Божја обећања значе да послушност Њему даје одређене резултате према утврђеном распореду. Можда мисле: „Ако марљиво служим пуновремену мисију, Бог ће ме благословити срећним браком и децом”, или „Ако не радим школске задатке Шабатом, Бог ће ме благословити добрим оценама“ или „ Ако плаћам десетину, Бог ће ме благословити овим послом који желим.” Ако живот не тече баш тако или према очекиваном распореду, могу осећати да их је Бог издао. Али божанска економија не функционише тако механички. Не треба да размишљамо о Божјем плану као о космичком аутомату где (1) бирамо жељени благослов, (2) убацујемо потребну суму добрих дела и (3) наруџбина се одмах испоручује.8
Бог ће заиста поштовати своје завете и обећања дата сваком од нас. Не треба да бринемо о томе.9 Моћ помирења Исуса Христа – који је сишао испод свега, а затим се узнео на висину10 и који поседује сву моћ на небу и на земљи11 – осигурава да Бог може и да ће испунити своја обећања. Од суштинске је важности да поштујемо и следимо Његове законе, али није сваки благослов који се заснива на послушности закону12 обликован, одређен и временски подешен према нашим очекивањима. Дајемо све од себе, али Њему морамо препустити управљање благословима, како материјалним тако и духовним.
Председник Бригам Јанг је објаснио да његова вера није изграђена на одређеним исходима или благословима, већ на његовом сведочанству о Исусум Христу и његовим односом са Њим. Рекао је: „Моја вера се не ослања на Господње деловање на морским острвима, на његово довођење људи овде… нити на наклоност коју указује овом народу или оном народу, нити у томе да ли смо благословени или не благословени, али моја вера је положена у Господа Исуса Христа, и знање моје од њега примих.”15
Наше покајање и послушност, наше служење и жртве су важни. Желимо да будемо међу онима које Етар описује да „увек [обилују] добрим делима”.13 Али то није толико због неког извештаја који се води у небеским рачуноводственим књигама. Ове ствари су важне јер нас ангажују у Божјем делу и представљају средства помоћу којих сарађујемо са Њим у сопственом преображају из природног човека у свеца.14 Оно што нам наш Небески Отац нуди је Он сам и Његов Син, близак и трајан однос са Њима кроз благодат и посредовање Његовог Сина, Исуса Христа, нашег Откупитеља.
Ми смо Божја деца, издвојена за бесмртност и вечни живот. Наша судбина је да будемо Његови наследници, „сунаследници Христови”.16 Наш Отац је вољан да води сваког од нас својим путем завета корацима осмишљеним према нашим личним потребама и прилагођеним Његовом плану за нашу коначну срећу са Њим. Можемо предвидети растуће поверење и веру у Оца и Сина, све већу свест о Њиховој љубави и доследну утеху и вођство Светог Духа.
Ипак, тај пут никоме од нас не може бити лак. Потребно је превише дораде да би било лако. Исус је рекао:
„Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;
„Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је (Отац); и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.”17
Процес чишћења и прочишћавања којим управља Бог, нужно ће, понекад, бити мучан и болан. Подсећајући на Павлов израз, ми смо „сунаследници Христови; ако је тако да са њим страдамо да бисмо се и заједно прославили.”18
Дакле, усред тог огња ливчевог, уместо да се љутите на Бога, приближите Му се. Призивајте Оца у име Сина. Ходајте са Њима у Духу, из дана у дан. Дозволите Им да вам током временом покажу своју верност. Дођите истински да их упознате и да истински упознате себе.19 Нека Бог превлада.20 Спаситељ нас поново уверава:
„Послушајте Њега који је заступник код Оца, који брани дело ваше пред Њим –
Говорећи: Оче, погледај трпљења и смрт онога који грех не почини, са којим ти беше веома задовољан; погледај крв сина свога која је проливена, крв онога кога предаде да би Ти сам могао бити прослављен;
Стога, Оче, поштеди ову браћу моју која верују у име моје, како би могла доћи к мени и имати вечни живот.”21
Размотримо неке примере верних мушкараца и жена који су имали поверења у Бога, уверени да ће Његови обећани благослови бити испуњени у животу или у смрти. Њихова вера није била заснована на ономе што је Бог учинио или није учинио у одређеним околностима или тренутку, већ на познавању Њега као добронамерног Оца и Исуса Христа као свог верног Откупитеља.
Када је Аврам требало да буде жртвован од стране египатског свештеника Елкене, завапио је Богу да га спасе, и Бог је то учинио.22 Аврам је дочекао да постане отац верних кроз чије ће семе бити благословене све породице на земљи.23 Још раније, на истом том олтару, тај исти свештеник, Елкена, је принео три девице које „због своје честитости… нису желеле да се погну како би се клањале боговима од дрвета или камена”.24 Ту су страдале као мученице.
Древни Јосиф, когa су као младића рођена браћа продалa у ропство, у својој муци окренуо се Богу. Временом се веома истакао у кући свог господара у Египту, али је онда сав његов напредак ишчезао због лажних оптужби Петефријеве жене. Јосиф је могао да помисли: „Затвор је оно што добијам за поштовање закона чедности.” Уместо тога, наставио је да се обраћа Богу и напредовао је чак и у затвору. Јосиф је доживео још једно страшно разочарење када је затвореник са којим се спријатељио, упркос обећању да ће му помоћи, заборавио на њега, пошто је враћен на поверљив положај на фараоновом двору. На крају, као што знате, Господ је интервенисао да постави Јосифа на највиши положај од поверења и моћи поред фараона, омогућивши Јосифу да спасе дом Израелов. Јосиф је са сигурношћу могао да потврди „да онима који љубе Бога све иде на добро”.25
Абинади је намеравао да испуни своју божанску обавезу. „Завршавам поруку своју”, рекао је, „а тада није важно куда идем, будем ли спашен”.26 Није био поштеђен мученичке смрти, али је сигурно спашен у царству Божјем, а његов једини драгоцени обраћеник, Алма, променио је ток нефијске историје која води до Христовог доласка.
Алма и Амулек су избављени из тамнице у Амонихи као одговор на своју молитву, а њихови прогонитељи су убијени.27 Међутим, раније су ти исти прогонитељи бацили верне жене и децу у распламсалу ватру. Алма, сведок те ужасне сцене, у агонији је био подстакнут Духом да не користи Божју моћ да „[спаси] их од пламена”,28 да би били примљени код Бога у слави.29
Пророк Џозеф Смит чамио је у затвору у Либертију, у држави Мисури, немоћан да помогне свецима док су били пљачкани и протеривани из својих домова по великој хладноћи током зиме. „О Боже, где си?” Вапио је Џозеф. „Колико дуго ће се рука твоја уздржавати?”30 У одговору, Господ је обећао: „Твоје недаће и невоље ће бити само кратког века. А онда, истрајеш ли у њима ваљано, Бог ће те уздићи на висину… Ти још увек ниси налик Јову.”31
На крају, Јосиф је могао да изјави са Јовом: „Да ме [Бог] и убије, опет ћу се уздати у Њ.”32
Старешина Брук П. Хејлс испричао је причу о сестри Патриши Паркинсон, која је рођена са нормалним видом, али је до 11. године ослепела.
Старешина Хејлс је испричао: „Познајем Пат већи низ година и недавно сам јој рекао да јој се дивим због чињенице да је увек позитивна и срећна. Одговорила је: ‘Па, ниси био код моје куће, зар не? Имам своје тренутке. Имала сам прилично јаке нападе депресије и много сам плакала.’ Међутим, додала је: ‘Од тренутка када сам почела да губим вид, било је чудно, али знала сам да су Небески Отац и Спаситељ са мојом породицом и са мном… Онима који ме питају јесам ли љута што сам слепа, одговарам: ‘На кога да будем љута? Небески Отац је у овоме са мном. Нисам сама. Он је све време са мном.’”33
На крају, то је благослов блиског и трајног односа са Оцем и Сином који тражимо. То чини сву разлику и заувек је вредно плаћене цене. Сведочићемо са Павлом „да страдања садашњег времена [у смртном животу] нису ништа према слави која ће нам се јавити”.34 Сведочим да без обзира на оно што нам наше смртничко искуство може донети, можемо веровати Богу и налазити радост у Њему.
„Уздаj се у Господа свим срцем своjим, а на своj разум не ослањаj се.
На свим путевима своjим имаj га на уму, и он ће управљати стазе твоjе.”35
У име Исуса Христа, амен.