Поучавање деце и младих о самосталности
Следимо нашег Спаситеља Исуса Христа и Његово Јеванђеље тако што ћемо бити самостални током целог живота и поучавати томе своју децу и младе.
Говорићу о самосталности и о томе како се о њој могу поучити деца и млади. На самосталност се може гледати као на тему за одрасле. Схватио сам да одрасли могу бити на најбољем путу ка самосталности када су поучени Јеванђељу Исуса Христа и када од детињства и младости код куће примењују његова учења и начела.
Најбоља илустрација је одличан пример из стварног живота. Вилфрид Вени, његових седморо браће и сестара, и његова мајка придружили су се Цркви у Абиџану, у Обали Слоноваче, када је имао шест година. Крштен је са осам година. Његов отац, главни хранитељ у породици, умро је када је Вилфрид имао једанаест година.
Иако ожалошћен породичном ситуацијом, Вилфрид је одлучио да настави школовање уз охрабрење своје мајке и уз подршку Цркве. Завршио је средњу школу и служио је пуновремену мисију у мисији Гана Кејп Коуст, где је научио енглески. После мисије, отишао је на универзитет и дипломирао рачуноводство и финансије. Мада је било тешко наћи посао у струци, нашао је посао у туризму и угоститељству.
Почео је као конобар у хотелу са пет звездица, али га је страст за усавршавањем нагнала да учи још више док у њему није постао двојезични рецепционар. Када је отворен нови хотел, ангажован је за ноћног ревизора. Касније се пријавио за BYU–Pathway Connect и тренутно похађа курс за добијање сертификата за менаџера у туризму и хотелијерству. Жеља му је да једног дана постане менаџер врхунског хотела. Вилфрид може да издржава своју вечну сапутницу и двоје деце, као и да помаже мајци и браћи и сестрама. Тренутно служи у Цркви као члан високог савета кочића.
Самосталност се дефинише као „способност, посвећеност и настојање да се осигурају животне потребе за себе и породицу”.1 Тежња да будемо самостални део је нашег рада на заветном путу који нас води назад код Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. То ће ојачати нашу веру у Исуса Христа и радосно нас везати за Њега кроз завете и обреде спасења и узвишења. Самосталност је јеванђеоско учење Исуса Христа, не програм. То је процес који траје целог живота, не догађај.
У свом животу постајемо самостални тако што растемо у духовној снази, побољшању физичког и емоционалног здравља, школујемо се и налазимо посао и постајемо материјално припремљени.2 Да ли се тај задатак икада завршава током нашег живота? Не, то је доживотни процес учења, напретка и рада. Никад се не завршава; то је непрекидан, свакодневни процес.
Како можемо поучавати нашу децу и младе учењу и начелима самосталности? Један од значајних начина је редовна примена Програма за децу и младе. Родитељи и деца уче Јеванђеље Исуса Христа, учествују у служењу и активностима и раде заједно у четири области личног развоја које су јединствене за свако дете. То више није исти програм за све.
У приручнику Children’s Guidebook се каже: „Када је Исус био вашег узраста, учио је и напредовао. И ви учите и напредујете. У Светом писму се каже: ‘Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи’ (Лука 2:52).”3 Овај стих се односи на раст и учење у духовном аспекту, наклоност код Бога; друштвени аспект, наклоност код човека; физички аспект, стас; и интелектуални аспект, мудрост. Ове развојне области важе за све нас, без обзира на године. Када их поучавамо? У Петој књизи Мојсијевој 6:6–7 читамо:
„И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом.
И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш.”
Томе поучавамо децу својим добрим примером, радећи и служећи са њима, проучавајући Света писма и следећи учења Исуса Христа како поучавају пророци.
Поменуо сам да у Програму за децу и младе, деца бирају различите циљеве у свакој од четири области развоја. Важно је да одреде сопствене циљеве у свакој области. Родитељи и вође могу поучавати, саветовати и подржавати.
На пример, наша унука Миранда је веома мотивисана да духовно напредује учешћем у свакодневним раним јутарњим часовима семинара. Заинтересовала се када је чула позитивне коментаре других полазника семинара у свом одељењу. Њена мајка не мора да је буди за час. Сама се буди и повезује се путем видеоконференцијског позива у заказано време од 6:20 ујутру јер је развила добре навике које јој помажу у томе. Моји родитељи су ми недавно рекли да je Миранда сада комуникативнија када их посећује, пошто је напредовала у самопоуздању. То су лекције за живот и напредак са уочљивим резултатима.
Родитељи, бабе и деде, вође и пријатељи помажу у расту и развоју деце. Потпуно укључени браћа и сестре послужитељи, заједно са вођама свештенства и вођама организација у одељењу пружају подршку. Проглас „Породица: Проглас свету” истиче: „Према божанскоj замисли, очеви треба да своjе породице воде у љубави и праведности и одговорни су да своjим породицама обезбеде животне потребе и заштиту. Маjке су првенствено одговорне за негу њихове деце. У тим светим одговорностима, очеви и маjке су дужни да jедни другима помажу као равноправни партнери. Кад год постоjи потреба, шира породица треба да пружи подршку.”4 Тај последњи ред се, између осталих, односи на бабе и деде.
Док служимо у западној Африци, моја супруга Нурија је обавила изузетан задатак послуживања и остала повезана са нашом породицом и унуцима преко океана. То чини путем технологије. Чита књиге млађим унуцима. Старије унуке поучава лекцјијама као што је прича о нашој породици, теме из науке, историју Порторика, Чланке вере и Јеванђеље Исуса Христа. Удаљености данас не ограничавају повезивање, припадност, и послуживање и поучавање младе генерације у нашим породицама. Када могу, придружујем се Нурији у поучавању наших драгих унучади, изражавању љубави, угађању и измамљивању осмеха.
Треба да приметите надахнуте сличности између Програма за децу и младе и изградње самосталности. Четири области развоја у свакој су веома сличне. Духовна снага у самосталности повезана је са духовним аспектом код деце и младих. Физичко и емоционално здравље у самосталности повезује се са физичким и друштвеним аспектима код деце и младих. Образовање, запошљавање и материјална припремљеност у самосталности сродни су са интелектуалним аспектом у Програму за децу и младе.
На крају, следимо нашег Спаситеља Исуса Христа и Његово Јеванђеље тако што ћемо бити самостални током целог живота и поучавати томе своју децу и младе. То можемо најбоље учинити тако што ћемо:
-
бити добар пример служења другима,
-
живети по учењима и начелима самосталности и поучавати их,
-
бити послушни заповести да изграђујемо самосталност као део Јеванђеља Исуса Христа.
У Учењу и заветима 104:15–16 се наглашава:
„Моја је сврха опскрбљивати свеце своје, јер је све моје.
Али свакако је неопходно да се то учини на мој начин; и гле, на овај начин ја, Господ, одлучих да опскрбим свеце моје: сиромашни ће бити узвишени, а богати ће бити понижени.”
Ово jе Црква Исуса Христа. Његово Јеванђеље благосиља породице овде на земљи и у вечности. Оно нас води у нашим животима док тежимо да постанемо вечне породице. Знам да је то истина. У име Исуса Христа, амен.