Исцелити свет
Ране и разлике могу се решити, па чак и излечити, када поштујемо Бога, Оца свих нас, и Исуса Христа, Његовог Сина.
Браћо и сестре, у ово славно васкршње време, веома смо благословени што се састајемо и примамо савете и упутства од Божјих слугу.
Свето вођство и учења нашег Небеског Оца нам помажу да управљамо животом у овим опасним временима. Као што је проречено, „пожари и олује”, „ратови, гласине о ратовима и земљотресима на местима различитим”, „и свакојака одвратност”,1 „куга”,2 „глад и пошаст”3 пустоше породице, заједнице, па и државе.
Постоји још једна пошаст која преплављује свет: напади на вашу и моју верску слободу. Ово растуће осећање настоји да уклони религију и веру у Бога на јавном месту, школи, у нормама заједнице и из грађанског говора. Противници верских слобода настоје да наметну ограничења на изражавање искрених уверења. Они чак критикују и исмевају верске традиције.
Такав став маргинализује људе, обезвређује лична начела, правичност, поштовање, духовност и мир савести.
Шта је верска слобода?
То је слобода богоштовља у свим њеним облицима: слобода окупљања, слобода говора, слобода деловања према личним уверењима и слобода да други чине исто. Верска слобода омогућава сваком од нас да сами одлучујемо у шта да верујемо, како да живимо и поступамо у складу са својом вером и шта Бог очекује од нас.
Напори да се ограничи таква верска слобода нису нови. Током историје, људи вере су силно патили од руку других. Чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана се не разликују.
Од наших почетака, многи који траже Бога били су привучени овој Цркви због њених учења о божанској доктрини, укључујући веру у Исуса Христа и Његово помирење, покајање, план среће и Други долазак нашег Господа.
Противљење, прогон и насиље су мучили нашег првог пророка последњих дана, Џозефа Смита, и његове следбенике.
Усред превирања 1842. године, Џозеф је објавио 13 основних начела растуће Цркве, укључујући и ово: „Полажемо право на повластицу да се клањамо Свемогућем Богу онако како нам сопствена савест налаже, и дозвољавамо свима да имају исту ту повластицу; нека се клањају како, где, или чему желе.”4
Његова изјава је инклузивна, ослобађајућа и пуна поштовања. То је суштина верске слободе.
Пророк Џозеф Смит је, такође, изјавио:
„Одважно објављујем пред Небом да сам исто тако спреман да умрем у одбрани права презбитеријанаца или баптиста, или неког доброг човека или неке друге верске заједнице; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би и права римокатолика, или неке друге верске заједнице која је непопуларна и сувише слаба да се сама брани.
Оно што ми надахњује душу је љубав према слободи – грађанској и верској слободи целе људске расе.”5
Ипак, први чланови Цркве били су нападнути и протерани хиљадама миља, од Њујорка до Охаја, до Мисурија, где је гувернер издао наређење да се чланови Цркве „морају третирати као непријатељи и морају бити истребљени или протерани из државе”. Побегли су у Илиноис, али су се муке наставиле. Руља је убила пророка Џозефа, мислећи да ће његово убиство уништити Цркву и расејати вернике. Али верници су се чврсто држали. Џозефов наследник, Бригам Јанг, предводио је хиљаде људи у присилном егзодусу 2.100 километара западно, до данашње државе Јуте.7 Моји сопствени преци били су међу тим раним пионирима насељеницима.
Од тих дана интензивног прогона, Господња Црква је нарасла на скоро 17 милиона чланова, од којих више од половине живи ван Сједињених Држава.8
У априлу 2020. наша Црква је прославила 200. годишњицу обнове Јеванђеља уз проглас свету, који су припремили наше Прво председништво и Веће дванаесторице апостола. Он почиње: „Свечано изјављујемо да Бог воли своју децу у свим народима света.”9
Наш вољени пророк, Расел М. Нелсон, је још рекао:
„Верујемо у слободу, доброту и правичност за сву Божју децу.
Сви смо ми браћа и сестре, свако је дете брижног Оца на Небу. Његов Син, Господ Исус Христ, позива све да дођу к Њему, ’и црнца и белца, и роба и слободног, и мушко и женско.’ (2. Нефи 26:33).”10
Размотрите са мном четири начина на које друштво и појединци имају користи од верске слободе.
Први начин. Верска слобода поштује прву и другу велику заповест, стављајући Бога у центар наших живота. Читамо у Матеју:
„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.”11
А друга jе као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.”12
Било у капели, синагоги, џамији или колиби са лименим кровом, Христови ученици и сви истомишљеници могу изразити оданост Богу тако што ће Га славити и спремношћу да служе Његовој деци.
Исус Христ је савршен пример такве љубави и служења. Током своје службе бринуо се за сиромашне,13 исцељивао болесне14 и слепе.15 Нахранио је гладне,16 раширених руку примао малу децу,17 и опростио онима који су Му нанели неправду, чак Га и разапели.18
Света писма описују да Исус „прође чинећи добро”.19 Морамо и ми.
Други начин. Верска слобода подстиче изражавање веровања, наде и мира.
Као црква, ми се придружујемо другим религијама штитећи људе свих вера и убеђења и њихово право да износе своја уверења. То не значи да прихватамо њихова веровања, нити они наша, али имамо више заједничког него што имамо са онима који желе да нас ућуткају.
Недавно сам представљао Цркву на годишњем међуверском форуму Г20 у Италији. Био сам охрабрен, чак и осокољен када сам се сусрео са владиним и верским вођама из целог света. Схватио сам да се ране и разлике могу решити, па чак и излечити када поштујемо Бога, Оца свих нас, и Исуса Христа, Његовог Сина. Велики Исцелитељ свих је наш Господ и Спаситељ, Исус Христ.
Имао сам занимљив тренутак док сам завршавао говор. Претходних седам говорника није завршило ни на један од начина верске традиције или у име Бога. Док сам говорио, помислио сам: „Да ли само да кажем хвала и седнем, или да затворим „У име Исуса Христа”? Сетио сам се ко сам и знао сам да ће Господ желети да изговорим Његово име на завршетку своје поруке. Тако сам и учинио. Гледајући уназад, то је била прилика да изразим своје уверење; и имао сам слободу вероисповести да сведочим о Његовом светом имену.
Tрећи начин. Религија надахњује људе да помажу другима.
Када се религији да простор и слобода да цвета, верници врше једноставна, а понекад и херојска дела служења. Древна јеврејска фраза „tikkun olam”, што значи „поправити или излечити свет”, данас се одражава у напорима многих. Удружили смо се са хуманитарним организацијама католичком Catholic Charities, познатом као Каритас Интернационал, исламском Islamic Relief, и неколико јеврејских, хиндуистичких, будистичких, сики и хришћанских организација, као што су Армија спаса и Национална хришћанска фондација. Заједно служимо милионима у невољи, недавно донирајући ратним избеглицама шаторе, вреће за спавање и залихе хране,20 и обезбеђујући вакцинацију, укључујући дечју парализу21 и КОВИД.22 Списак онога што се чини је дугачак, али су и потребе.
Нема сумње, људи од вере, радећи заједно, могу направити значајне помаке. У исто време, служење један на један је често ненајављено, али тихо мења животе.
Сетим се примера у Јеванђељу по Луки, када је Исус Христ дошао до удовице из Наина. Исус је, у пратњи групе следбеника, дошао на погребну поворку удовичиног јединог сина. Без њега, била је суочена са емоционалном, духовном, па чак и финансијском пропашћу. Исус, видевши њено уплакано лице, рече: „Не плачи.”23 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше.
„Момче”, заповеди Он, „теби говорим, устани.
„И мртав седе и поче да говори. И [Исус] даде га матери његовој.”24
Подизање из мртвих је чудо, али сваки чин љубазности и бриге за некога ко се бори је заветни начин на који свако од нас, такође, може „[ићи] чинећи добро”, знајући да „Бог [је] с [нама]”.25
И четврти начин. Слобода вероисповести делује као уједињујућа и окупљајућа снага за обликовање вредности и морала.
У Новом завету читамо о многима који су се окренули од Исуса Христа, мрмљајући о Његовом учењу: „Ово је тврда беседа! ко je може слушати?”26
Тај вапај се и данас чује од оних који желе да истерају религију из говора и утицаја. Ако религија није ту да помогне у обликовању карактера и посредовању у тешким временима, ко ће бити? Ко ће научити поштењу, захвалности, опраштању и стрпљењу? Ко ће показати милосрђе, саосећање и доброту према заборављеним и потлаченим? Ко ће пригрлити оне који су другачији, пошто су сви Божја деца? Ко ће раширити руке онима у потреби и не тражити надокнаду? Ко ће поштовати мир и послушност законима више од дневних трендова? Ко ће одговорити на Спаситељеву молбу „Иди, и ти чини тако”?27
Ми ћемо! Да, браћо и сестре, ми ћемо.
Позивам вас да се залажете за верску слободу. То је израз Богом даног начела слободе избора.
Верска слобода уноси равнотежу у филозофије које се надмећу. Добробит религије, њен домет и свакодневна дела љубави које религија надахњује само се умножавају када штитимо слободу да искажемо и делујемо у складу са основним уверењима.
Сведочим да је Расел М. Нелсон живи Господњи пророк. Сведочим да Исус Христ води и усмерава ову Цркву. Он је извршио помирење наше грехе, био разапет на крсту и васкрсао трећег дана.28 Због Њега можемо поново да живимо читаву вечност; а они који то желе могу бити са нашим Оцем на Небу. Ову истину објављујем целом свету. Захвалан сам на слободи да то урадим. У име Исуса Христа, амен.