„Тада ћу учинити да им оно што је слабо постане јако”
Када се понизимо и покажемо веру у Исуса Христа, Христова благодат и Његова бесконачна жртва помирења омогућавају да се променимо.
Председник Томас С. Монсон је једном поделио причу о управнику затвора, Клинтону Дафију. „Током 1940-их и 1950-их, [управник Дуфи] је био добро познат по својим напорима да рехабилитује мушкарце у свом затвору. Један критичар је рекао: „Требало би да знаш да леопарди не мењају своје шаре!”
„Управник Дафи је одговорио: ʽТреба да знаш да не радим са леопардима. Радим са људима, а људи се мењају свакога дана.’”1
Једна од највећих Сотониних лажи је да се мушкарци и жене не могу променити. Ова неистина се прича и препричава на много различитих начина док свет говори да се једноставно не можемо променити – или још горе, да не треба да се мењамо. Учени смо да нас околности одређују. Треба да „пригрлимо оно што заиста јесмо”, каже свет, „и да будемо своји”.
Можемо се променити
Иако је заиста добро бити свој, требало би да будемо изворни свом стварном, истинском ја, као синови и ћерке Божје, са божанском природом и судбином да постанемо слични Њему.2 Ако је наш циљ да будемо изворни овој божанској природи и судбини, онда ћемо сви морати да се променимо. Реч из Светих писама за промену је покајање. „Превише људи”, поучио је председник Расел М. Нелсон, „сматра покајање казном – нешто што треба избећи, осим у најтежим околностима… Када Исус тражи од тебе и мене да се ʽпокајемо’, Он нас позива да се променимо.”3
Божји услови
Програмери рачунарског софтвера користе условне команде да кажу рачунарима шта да раде. То се понекад назива командама ако-онда. Као у, ако је x тачно, онда уради y.
Господ такође делује путем услова: услове вере, услове праведности, услове покајања. Постоји много примера условних изјава од Бога као што су:
„Ако [будеш]… држ[ао] моје заповести и истраjеш до краја [тада] имаћеш вечни живот, а таj је дар наjвећи од свих дарова Божjих.”4
Или „Ако] будете… питали срца искреног, са правом намером, имајући веру у Христа, [тада Он ће вам моћу Светог Духа објавити истину о томе. ”.5
Чак је и Божја љубав, иако бесконачна и савршена, такође условљена.6 На пример:
„Ако заповести моје уздржите [тада] остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог, и остајем у љубави Његовој.”7
Старешина Д. Тод Кристоферсон је даље изложио ову јеванђеоску истину када је поучио: „Неки имају обичај да кажу: ʽСпаситељ ме воли таквог какав јесамʾ, и то је свакако истина. Али Он не може узети никога од нас у своје царство онаквима какви јесмо, „јер ништа нечисто не може боравити тамо, или боравити у Његовом присуству’ [Moјсије 6:57]. Наши греси морају прво бити разрешени.”8
Оно што је слабо може постати јако
Благослов примања Божје моћи да нам помогне да се променимо такође је условљен. Спаситељ је, говорећи преко пророка Моронија у Мормоновој књизи, поучио: „Дођу ли људи мени показаћу им слабост њихову. Слабост људима дајем да би могли бити понизни, а благодат моја довољна је за све људе који се преда мном понизе. Јер ако се понизе преда мном, и имају веру у мене, тада ћу учинити да им оно што је слабо постане јако.”9
Гледајући пажљивије на оно чему нас Господ овде поучава, Он прво каже да даје мушкарцима и женама слабост, јединствену, која је део нашег смртничког искуства као палих или телесних бића. Постали смо природни мушкарци и жене због Адамовог пада. Али кроз помирење Исуса Христа можемо победити своју слабост или своју палу природу.
Затим каже да је Његова благодат довољна и ако се понизимо и имамо веру у Њега, онда ће Он „учинити да [нам] оно што је слабо постане јако.” Другим речима, када прво променимо своју палу природу, своју слабост, онда ћемо моћи да променимо своје понашање, своје слабости.
Захтеви за промену
Хајде да размотримо захтеве за промену према Господњем примеру:
Прво, морамо се понизити. Господњи услов за промену је понизност. „Ако се понизе преда мном”,10 рекао је. Супротност понизности је охолост. Охолост постоји када ми мислимо да знамо боље – када оно што мислимо или осећамо има предност над оним што Бог мисли или осећа.
Цар Венијамин је поучио да „природан човек је непријатељ Богу… и биће у веке векова… не остави [ли] природног човека и не постане светац кроз Помирење Христа Господа, и не постане попут детета, послушан, кротак, понизан”.11
Да бисмо се променили, морамо да се одрекнемо природног човека и постанемо понизни и покорни. Морамо бити довољно понизни да следимо живог пророка. Довољно понизни да склопимо и држимо храмске завете. Довољно понизни да се свакодневно кајемо. Морамо бити довољно понизни да желимо да се променимо, да „препусти[мо] Богу срца своја”.2
Друго, морамо имати веру у Исуса Христа. Понављам речи Спаситељеве: „Ако се понизе преда мном, и имају веру у мене”,13 Он ће нам дати моћ да превазиђемо своје слабости. Понизност, удружена са вером у Исуса Христа, омогућиће нам да приступимо оспособљавајућој моћи Његове благодати и пуноћи благослова доступних због Његовог помирења.
Председник Нелсон је поучио да „истинско покајање започиње вером да Исус Христ има моћ да нас очисти, исцели и ојача… Наша вера је оно што откључава моћ Божју у нашим животима.”14
Треће, својом благодаћу Он може учинити да оно што је слабо постане јако. Ако се понизимо и имамо веру у Исуса Христа, тада ће нам Његова благодат омогућити да се променимо. Другим речима, Он ће нас оспособити да се променимо. То је могуће јер, како Он каже, „благодат моја довољна је за све људе”.15 Његова оснажујућа, оспособљавајућа благодат даје нам моћ да превазиђемо све препреке, све изазове, и све слабости док настојимо да се променимо.
Наше највеће слабости могу постати наша највећа снага. Можемо се променити и „постати нова створења”.16 Оно што је слабо буквално може да нам „постане јако”.17
Спаситељ је извршио своје бесконачно и вечно помирење да бисмо се заправо могли променити, покајати и постати бољи. Заправо се можемо поново родити. Можемо превазићи лоше навике, зависности, па чак и „склоност да зло чинимо”.18 Као синови и ћерке Оца на Небу пуног љубави, имамо моћ да променимо своје унутрашње биће.
Примери промене
Света писма су пуна примера мушкараца и жена који су се променили.
Савле, фарисеј и активни прогонитељ ранохришћанске цркве,19 постао је Павле, апостол Господа Исуса Христа.
Алма је био свештеник на двору опаког цара Ноја. Чуо је Абинадијеве речи, потпуно се покајао и постао један од великих мисионара из Мормонове књиге.
Његов син, Алма, провео је своју младост настојећи да уништи Цркву. Био је међу „најгрешнији[ма] међу грешницима”20 док није доживео промену срца и сам постао моћан мисионар.
Мојсије је био усвојен у фараонову породицу и одрастао у луксузу као египатски принц. Али када је схватио ко је он заиста и сазнао за своју божанску судбину, променио се и постао велики законодавни пророк Старог завета.21
Деда моје жене, Џејмс Б. Кејзор, увек ме је импресионирао својом моћном променом срца.22 Рођен у породици верних пионира светаца последњих дана у долини Солт Лејка 1906. године, изгубио је мајку као дете и мучио се током своје младости. Као тинејџер и млада пунолетна особа провео је године далеко од Цркве, током којих је стекао низ лоших навика. Ипак, упознао је верну жену о женио се са њом ,и заједно су подигли петоро деце.
Године 1943, после тешких година Велике депресије и током Другог светског рата, Бад, како су га звали пријатељи и породица, напустио је Јуту и преселио се у Лос Анђелес, у Калифорнији, у потрази за послом. За то време далеко од куће, живео је са својом сестром и њеним мужем, који је служио као бискуп њиховог одељења.
Захваљујући љубави и утицају своје сестре и зета, почео је да поново оживљава своје интересовање за Цркву и почео је да чита Мормонову књигу сваке ноћи пре спавања.
Једне ноћи, док је читао 34. поглавље у Алми, срце су му дотакле следеће речи:
„Да, ја бих да кренете и више не отврднете срца своја…
Јер гле, за људе је овај живот време припреме за сусрет с Богом. Да, гле, дан овог живота је дан за људе да изврше дела своја.”23
Док је читао ове стихове, обузело га је снажно осећање и знао је да мора да се промени, да се покаје, и знао је шта мора да уради. Устао је из кревета, клекнуо и почео да се моли, вапећи Господу да му опрости и да му дâ потребну снагу да изврши промене у свом животу. Молитва му је била услишена и од тада па надаље више се није освртао. Бад је наставио да служи у Цркви и остао веран, предан светац последњих дана до краја свог живота. Био је промењен у сваком погледу. Његов ум, његово срце, његови поступци, само његово биће су се променили.
Браћо и сестре, наша божанска судбина и сврха је да коначно постанемо попут нашег Небеског Оца и Спаситеља Исуса Христа. То чинимо док се мењамо или кајемо. Ми примамо Спаситељево „обличје на лица своја”.24 Постајемо нови, чисти, другачији и просто настављамо да радимо на томе сваки дан. Понекад то може изгледати као два корака напред а један корак назад, али ми настављамо да понизно идемо напред са вером.
И када се понизимо и показујемо веру у Исуса Христа, Христова благодат и Његова бесконачна жртва помирења омогућавају да се променимо.
Сведочим да је Исус Христ заиста наш Спаситељ и Откупитељ. Његова благодат је заиста довољна. Изјављујем да је Он „пут, истина и живот”.25 У име Исуса Христа, амен.