Генерална конференција
Волети, делити, позивати
Априлска генерална конференција 2022.


Волети, делити, позивати

Док волимо, делимо и позивамо, ми учествујемо у том великом и славном делу које припрема земљу за повратак њеног Месије.

Замислимо, на тренутак, како стојимо на гори у Галилеји и присуствујемо чуду и слави васкрслог Спаситеља у посети својим ученицима. Колико страхопоштовања улива размишљање о томе да лично чујемо ове речи, које је Он поделио са њима, Његов свечани подстицај: „Идите дакле и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога Духа.”1 Сигурно би ове речи оснажиле, надахнуле и покренуле сваког од нас, као што су Његове апостоле. Заиста, посветили су остатак свог живота управо томе.

Занимљиво је да нису само апостоли примили к срцу Исусове речи. Чланови ране Цркве, од најновијих до најискуснијих, учествовали су у Спаситељевом великом захтеву, преносећи добру вест Јеванђеља онима које су срели и познавали. Одлучност да деле своје сведочанство о Исусу Христу помогла је Његовој новоуспостављеној Цркви да врзо расте.2

И ми, као Христови ученици, позвани смо да следимо Његово захтев данас, као да смо тамо, на оној гори у Галилеји, када га је први пут прогласио. Тај захтев је поново ступио на снагу 1830. године, када је Џозеф Смит издвојио свог брата, Семјуела, као једног од првих мисионара Цркве Исуса Христа.3 Од тог времена, више од 1,5 милиона мисионара је путовало широм света поучавајући све народе и крстећи оне који су прихватили радосну вест обновљеног Јеванђеља.

То је наше учење. Наша неизмерна жеља.

Од наше мале деце до најстаријег међу нама, чезнемо за временом када ћемо моћи следити Спаситељев позив и делити Јеванђеље са народима света. Сигуран сам да сте и ви, млади мушкарци и младе жене, осетили сличан оснажујући изазов од нашег пророка јуче, када вас је позвао да се припремите за пуновремену мисионарску службу, баш као што је Спаситељ учинио са својим апостолима.

Попут спринтера на стартним позицијама, са нестрпљењем чекамо званични позив, заједно са пророковим потписом, који означава почетак трке! Та жеља је племенита и инспиративна; међутим, хајде да размотримо ово питање: зашто сви не бисмо почели сада?

Можда ћете питати: „Како да будем мисионар без плочице са именом?” Или кажемо себи: „Пуновремени мисионари су издвојени да обављају тај задатак. Волео бих да помогнем, али можда касније када се живот мало устали.”

Браћо и сестре, много је једноставније од тога! На срећу, Спаситељев велики захтев се може постићи једноставним, лако разумљивим начелима којима се свако од нас учи од детињства: волети, делити и позивати.

Волети

Прво што можемо учинити је да волимо као што је Христ волео.

Наша срца су оптерећена људском патњом и тензијама које видимо широм света током ових бурних времена. Међутим, можемо бити и надахнути изливом саосећања и хуманитаризма, које су људи свуда показали својим напорима да допру до маргинализованих – оних који су расељени из својих домова, одвојени од својих породица или који доживљавају друге облике туге и очаја.

Недавно су новински извори известили како је група мајки у Пољској, бринући због избеглих очајних породица, оставиле потпуно опремљена уредно поређана колица на перону железничке станице, која су била спремна и чекала су мајке избеглице и децу, којима ће бити потребна кад пређу границу и изађу из воза. Засигурно, наш Небески Отац се осмехује делима несебичног милосрђа као што су ова, јер док носимо бремена једни другима, „испу[њавамо] закон Христов”4

Кад год показујемо Христову љубав према ближњему, проповедамо Јеванђеље – чак и ако не изговоримо ниједну реч.

Љубав према другима је речит израз друге велике заповести о љубави према ближњем; 5 она показује процес пречишћавања Светим Духом који делује у нашим сопственим душама. Показујући Христову љубав другима, можемо учинити да они који виде наша добра дела „славе оца [н]ашега који је на небесима”.6

То чинимо не очекујући ништа заузврат.

Наравно, наша нада је да ће прихватити нашу љубав и нашу поруку, иако то како ће реаговати не зависи од нас.

Оно што чинимо и ко смо, свакако зависи.

Кроз христолику љубав према другима, речима преносимо славна, животно преображавајућа својства Христовог Јеванђеља и значајно учествујемо у испуњавању Његовог великог захтева.

Делити

Друга ствар коју можемо да чинимо је да делимо.

Током првих месеци пандемије КОВИД-19, брат Висан са Тајланда осетио је подстицај да на свом налогу на друштвеним мрежама подели своја осећања и утиске о ономе што је учио у свом проучавању Мормонове књиге. У једној од својих посебно личних објава, поделио је причу о двојици мисионара Мормонове књиге, Алми и Амулеку.

Његов брат Винај, иако је имао сопствена верска уверења, био је дирнут објавом и одговорио је неочекивано упитавши: „Могу ли да добијем ту књигу на тајландском?”

Висан је мудро договорио да му две мисионарке доставе примерак Мормонове књиге, и оне су почеле да поучавају његовог брата.

Висан се придружио виртуелним часовима током којих је износио своја осећања о Мормоновој књизи. Винај је научио да се моли и проучава у духу тражења истине, да прихвати и пригрли истину. За неколико месеци, Винај се крстио!

Висан је касније рекао: „Ми имамо одговорност да будемо оруђе у Божјим рукама и морамо увек бити спремни на то да Он обавља своје дело на свој начин преко нас.” Њихово породично чудо се догодило јер је Висан просто делио Јеванђеље на нормалан и природан начин.

Сви ми делимо ствари са другима. Често то радимо. Делимо које филмове и храну волимо, смешне ствари које видимо, места која посећујемо, уметност коју ценимо, цитате који нас надахњују.

Како би могли просто да додамо на листу ствари које већ делимо, оно што волимо у Јеванђељу Исуса Христа?

Старешина Дитер Ф. Ухдорф је објаснио: „Ако неко пита како сте провели викенд, обавезно им испричајте како је било у цркви. Реците нешто о малој деци која су, стојећи пред публиком, недвосмислено певала о томе како се труде да буду као Исус. Испричајте о групи младих људи који су помагали становницима старачког дома да сакупе личне приче.”7

Дељење се не односи на „продају” Јеванђеља. Не морате писати проповед или исправљати нечије погрешне перцепције.

Када је у питању мисионарски рад, Богу не треба да будете Његов шериф; Он, међутим, тражи да будете Његов делилац.

Када делимо своја позитивна искуства о Јеванђељу са другима, учествујемо у испуњавању Спаситељевог великог захтева.

Позивати

Треће што можете да чините је да позивате.

Сестра Мајра, из Еквадора, је нова обраћеница. Њена радост у Јеванђељу је нагло порасла одмах после њеног крштења, када је позвала пријатеље и вољене око себе преко налога на друштвеним мрежама. Многи чланови породице и пријатељи, који су видели њене објаве, одговорили су питањима. Мајра се повезала са њима, често их је позивала у свој дом да се заједно састану са мисионарима.

Мајрини родитељи, њена браћа и сестре, њена тетка, два рођака и неколико њених пријатеља су крштени јер их је она храбро позивала да „дођу да виде”, „дођу и служе” и „дођу и припадају”. Преко њених нормалних и природних позива, преко 20 људи је прихватило њен позив да буду крштени чланови Цркве Исуса Христа. До тога је дошло зато што је сестра Мајра просто позивала друге да искусе радост коју је осећала као члан Цркве.

Слика
Сестра Мајра и они које је позвала да искусе јеванђеоску радост

Постоје стотине позива које можемо упутити другима. Можемо позвати друге да „дођу и виде” причесну службу, активност одељења, онлајн видео који објашњава Јеванђеље Исуса Христа. „Дођите и видите” може бити позив за читање Мормонове књиге или посету новом храму током дана отворених врата пре његовог посвећења. Понекад је позив нешто што окрећемо према унутра – позив себи, који нам даје свест и визију прилика које нас окружују, да поступимо по њима.

У нашем дигиталном добу, чланови често деле поруке путем друштвених мрежа. Постоје стотине, ако не и хиљаде ствари које би биле вредне да их поделите. Овај садржај нуди позивнице за „дођете и видите”, „дођете и служите” и „дођете и припадате”.

Док позивамо друге да сазнају више о Јеванђељу Исуса Христа, учествујемо у Спаситељевом позиву да се укључимо у рад на испуњавању Његовог захтева.

Закључак

Моја вољена браћо и сестре, данас смо говорили о три једноставне ствари – лаке ствари – које свако може да чини. Ствари које ви можете да чините! Можда их већ чините – чак и да нисте у потпуности свесни тога!

Позивам вас да размислите о начинима на које можете да волите, делите и позивате. Док то будете чинили, осетићете одређену меру радости, знајући да слушате речи нашег вољеног Спаситеља.

Оно на шта вас позивам није нови програм. Чули сте ова начела раније. То није „следећа велика ствар” коју Црква тражи од вас. Ове три ствари су само продужетак онога што већ јесмо као ученици Исуса Христа.

Није потребна плочица са именом или писмо.

Није потребан званични позив.

Пошто ове три ствари постану природни део онога ко смо и како живимо, постаће аутоматски, неусиљени израз истинске љубави.

Попут оних Христових ученика који су се окупили да уче од Њега у Галилеји пре 2 хиљаде година, и ми можемо да прихватимо Спаситељев захтев и да идемо по целом свету да проповедамо Јеванђеље.

Док волимо, делимо и позивамо, ми учествујемо у том великом и славном делу које припрема земљу за повратак њеног Месије.

Да следимо Спаситељев позив и настојимо да се укључимо у Његов велико настојање, моја је молитва у име Исуса Христа, амин.

Напомене

  1. Maтеј 28:19.

  2. Шта је био узрок раста изворне Цркве? Један историчар сугерише: „Прва ствар која би изазвала озбиљно испитивање о природи вере био је лични контакт са другим верницима… Живети и радити заједно са онима који су следили Исуса, бити сведоци њиховог понашања изблиза и слушати док причају о Јеванђељу у својим свакодневним активностима значило је бити суочен са доказима о измењеним животима. У том смислу, снага хришћанске вере се често морала састојати не толико у јавним изјавама њених најистакнутијих представника, колико у тихом сведочењу обичних Исусових следбеника, који својом исправношћу, постојаношћу, веродостојношћу сведоче о веродостојности своје привржености. и отворености за друге” (Ivor J. Davidson, The Birth of the Church: From Jesus to Constantine, A.D. 30–312 [2005], стр. 108–109).

  3. Видети Lucy Mack Smith, History, 1845, стр. 169, josephsmithpapers.org.

  4. Галатима 6:2.

  5. Видети Матеј 22:39.

  6. Матеј 5:16.

  7. Dieter F. Uchtdorf, „Missionary Work: Sharing What Is in Your Heart”, Liahona, мај 2019, стр. 17.