Одговори на молитву
Отац зна за нас, зна наше потребе и помоћи ће нам на савршен начин.
Важно и утешно учење Јеванђеља Исуса Христа је да наш Небески Отац гаји савршену љубав према својој деци. Због те савршене љубави, Он нас благосиља не само по нашим жељама и потребама, него и по Његовој бескрајној мудрости. Као што је једноставно рекао пророк Нефи: „Знам да [Бог] воли своју децу.”1
Један аспект ове савршене љубави је учешће нашег Небеског Оца у детаљима наших живота, чак и када тога можда нисмо свесни или не разумемо. Тражимо Очево божанско вођство и помоћ у искреној и ревносној молитви. Када поштујемо своје завете и тежимо да будемо више налик нашем Спаситељу, имамо право на сталан2 ток божанског вођства кроз утицај и надахнуће Светог Духа.
Стих из Писама нас поучава: „Јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше”,3 и Он „све зна, јер је све присутно пред очима [Његовим]”.4
Пророк Мормон је пример тога. Није доживео да види резултате свог рада. Ипак, схватио је да га Господ пажљиво води. Када је осетио надахнуће да укључи мале таблице Нефија са својим записом, Мормон је написао: „А то чиним са мудром сврхом, јер тако ми нешто шапуће, у складу са деловањем Духа Господњег који је у мени. А ево, не знам све, али Господ зна све што ће доћи. Стога, делује Он у мени да чиним по вољи Његовој.”5 Иако Мормон није знао за будући губитак 116 страница рукописа, Господ је учинио и припремио начин да се та препрека превазиђе много пре него што се догодила.
Отац зна за нас, зна наше потребе и помоћи ће нам на савршен начин. Понекад се та помоћ даје у тренутку или барем убрзо након што тражимо божанску помоћ. Понекад наше најревносније и најдостојније жеље нису услишене на начин на који се надамо, али откривамо да Бог има веће благослове за нас. А понекад се наше праведне жеље не испуњавају у овом животу. Трима различитим причама илустоваћу начине на које наш Небески Отац може да одговори на наше најревносније молбе које Му упућујемо.
Наш најмлађи син је позван да служи као мисионар у мисији Француске Париз. У припреми за служење, отишли смо са њим да купимо уобичајене ствари, кошуље, одела, кравате, чарапе и зимски капут. Нажалост, зимски капут који је желео није одмах био у залихама у величини која му је била потребна. Међутим, трговац је рекао да ће капут добити за неколико седмица и да ће бити достављен центру за обуку мисионара у Прову пре одласка нашег сина у Француску. Платили смо капут и више нисмо размишљали о њему.
Наш син је ушао у центар за обуку мисионара у јуну, а зимски капут је испоручен само неколико дана пре његовог заказаног одласка у августу. Није пробао капут, већ га је журно спаковао у кофер са одећом и другим стварима.
Како је зима стигла у Париз где је наш син служио, написао је да је узео капут, пробао га, али је открио да је премали. Стога смо морали уплатити додатна средства на његов банковни рачун како би могао купити још један капут у Паризу, што је и учинио. Помало изнервиран, писао сам му и рекао да капут да некоме, јер га није могао користити.
Касније смо од њега добили овај и-мејл: „Овде је веома, веома хладно… Ветар је такав као да дува кроз нас, иако је мој нови капут велик и прилично тежак Дао сам свој стари капут [другом мисионару у нашем стану] који је рекао да се молио да некако добије бољи капут. Он је обраћеник неколико година и има само маму… и мисионара који га је крстио, који га помаже на његовој мисији, па је капут био одговор на молитву, због чега сам био веома срећан.”6
Небески Отац је знао да ће овом мисионару који је служио у Француској неких 10 хиљада километара далеко од куће, хитно требати нови капут за хладну зиму у Паризу, али да тај мисионар неће имати средстава да га купи. Небески Отац је такође знао да ће наш син добити из продавнице одеће у Прову, у Јути, капут који ће бити премали. Знао је да ће ова два мисионара заједно служити у Паризу и да ће капут бити одговор на понизну и искрену молитву мисионара који је имао тренутну потребу.
Спаситељ је поучио:
„Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.
А вама је и коса на глави сва избројана.
Не бојте се, дакле, ви сте бољи од много врабаца.”7
У другим ситуацијама, када се наше досатојне жеље не испуњавају на начин на који смо се надали, то заправо може бити наша највећа корист. На пример, Јосипу, сину Јаковљевом, браћа су завидела и мрзела га до те мере да су планирали да га убију. Уместо тога, продали су га као роба у Египат.8 Ако је икада ико осећао као да му молитве нису услишене на начин на који се надао, то је могао бити Јосип. Заправо, његова очигледна несрећа резултирала је великим благословом и спасила његову породицу од глади. Касније, након што је постао поуздани вођа у Египту, са великом вером и мудрошћу, рекао је својој браћи:
„ А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог.”9
Док је био на факултету, наш најстарији син је био ангажован у веома пожељном хонорарном послу који је имао потенцијал да постане диван, сталан посао након дипломирања. Четири године је напорно радио на овом студентском послу, постао високо квалификован и био је веома поштован од стране својих сарадника и супервизора. На крају његове завршне године, готово као да је оркестриран небом (барем на начин размишљања нашег сина), отворен је конкурс за сталан посао и он је био водећи кандидат, са свим показатељима и очекивањима да ће заиста добити тај посао.
Па, није примљен. Нико од нас то није могао да схвати. Добро се припремио, добро се представио на интервјуу, био је најквалификованији кандидат и молио се са великом надом и очекивањем! Био је и сломљен и разочаран, а читава епизода оставила нас је у дубоком размишљању. Зашто га је Бог напустио у његовој праведној жељи?
Тек неколико година касније, одговор је постао веома јасан. Да је након дипломирања добио посао из снова, пропустио би веома важну животну прилику која се сада показала као негова вечна корист и благослов. Бог је знао крај од почетка (као што је увек случај), и у овом случају, одговор на многе праведне молитве био је негативан у корист далеко супериорнијег исхода.
А понекад, одговор на молитву који тако праведно, очајнички и искрено тражимо, не примамо у овом животу.
Сестра Патриша Паркинсон рођена је са нормалним видом, али са седам година почела је да га губи. Са девет година, Пат је почела да похађа школу за глуве и слепе у Јути, у Огдену, на око 145 км од свог дома, због чега је морала да станује у школи - што је укључивало носталгију коју је деветогодишње дете могло да осећа.
До 11. годинa потпуно је изгубила вид. Пат се за стално вратила кући са 15 година да би похађала своју локалну средњу школу. Студирала је и дипломирала поремећајe комуникације и психологију, а након херојске борбе против сумњичавих службеника на универзитету, уписала је постипломске студије и магистрирала патологију говорног језика. Пат сада ради са 53 ученика основних школа и надгледа четири техничара говорног језика у свом школском подручју. Има сопствени дом и аутомобил, који пријатељи и чланови породице возе када је Пат потребан превоз.
Са 10 година, Пат је требало да прође кроз још једну медицинску процедуру како би се позабавили погоршањем њеног вида. Родитељи су јој увек говорили шта ће се тачно дешавати у смислу њене медицинске неге, али јој из неког разлога нису рекли за ову посебну процедуру. Када су јој родитељи рекли да је процедура заказана, Пат је, по речима њене мајке, „била у хаотичном стању”. Отрчала је у другу собу, али се касније вратила и огорчено рекла својим родитељима: „Да вам кажем нешто. Знам то, Бог то зна, а вероватно знате и ви. Остаћу слепа до краја живота!”
Пре неколико година, Пат је отпутовала у Калифорнију да посети чланове породице који тамо живе. Док је била напољу са својим трогодишњим нећаком [сином њеног брата], рекао јој је: „Тетка Пат, зашто не питаш Небеског Оца да ти да нове очи? Јер ако питаш Небеског Оца, Он ће ти дати све што желиш. Само треба да га питаш.”
Пат је рекла да је била изненађена питањем, али је одговорила: „Па, понекад Небески Отац не ради тако. Понекад жели да научиш нешто, и зато ти не даје све што желиш. Понекад мораш чекати. Небески Отац и Спаситељ најбоље знају шта је добро за нас и шта нам је потребно. Дакле, неће ти дати све што желиш у тренутку када то желиш.”
Познајем Пат већ низ година и недавно сам јој рекао да се дивим чињеници што је увек позитивна и срећна. Одговорила је: „Па, ниси био код мене, зар не? Имам своје тренутке. Имала сам прилично јаке нападе депресије и много сам плакала.” Међутим, додала је: „Од тренутка када сам почела да губим вид, било је чудно, али знала сам да су Небески Отац и Спаситељ са мојом породицом и са мном. Борили смо се са тим најбоље што смо могли, и по мом мишљењу, постуаили смо на прави начин. На крају сам постала довољно успешна, и углавном сам срећна. Сећам се да је Његова рука била у свему. Онима који ме питају јесам ли љута што сам слепа, одговарам: ‘На кога да будем љута? Небески Отац је у овоме са мном. Нисам сама. Он је стално са мном.’”
У овом случају, Патина жеља да поврати вид неће се испунити у овом животу. Али њен мото, који је научила од оца, јесте: „И то ће проћи”.10
Председник Хенри Б. Ајринг је изјавио: „Отац је у овом тренутку свестан вас, ваших осећања, и духовних и материјалних потреба свих око вас.”11 Ову велику и утешну истину можете пронаћи у три искуства која сам испричао.
Браћо и сестре, понекад су наше молитве брзо услишене са исходом који очекујемо. Понекад наше молитве нису услишене на начин на који се надамо, али с временом учимо да је Бог за нас припремио веће благослове него што смо првобитно очекивали. А понекад наше праведне молбе Богу неће бити испуњене у овом животу.12 Као што је старешина Нил А. Максвел рекао: „Вера укључује и поверење у Божје време.”13
Имамо сигурност да ће нас на Његов начин и у Његово време, Небески Отац благословити и решити све наше бриге, неправде и разочарања.
Цитираћу цара Венијамина: „А уз то, желео бих да размислите о благословеном и срећном стању оних који држе заповести Божје. Јер гле, благословени су они у свему, и у временском и у духовном, а остану ли верни до краја биће примљени на небо да могу тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће. О, сетите се, сетите се да је то истина, јер Господ Бог то рече.”14
Знам да Бог чује наше молитве.15 Знам да као свезнајући, брижни Отац, савршено одговара на наше молитве, у складу са Његовом бесконачном мудрошћу, и на начине који ће бити за нашу највећу корист и благослов. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.