Света писма
Хеламан 2


Поглавље 2.

Хеламан, син Хеламанов, постаје врховни судија – Гадијантон предводи Кишкуменову дружину – Хеламанов слуга убија Кишкумена, а Гадијантонова дружина бежи у пустињу. Око 50–49 год. пре Христа.

1. И догоди се да четрдесет и друге године владавине судија, пошто Морониха беше поново успоставио мир између Нефијаца и Ламанаца, гле не беше никога ко би преузео судијску столицу. Стога поново започе сукоб међу народом око тога ко ће заузети судијску столицу.

2. И догоди се да Хеламан, који беше син Хеламанов, гласом народа беше постављен да заузме судијску столицу.

3. Али гле, аКишкумен, који беше убио Пахорана, постави заседу да уништи и Хеламана, а подржа га његова дружина која беше ушла у завет да нико неће сазнати за опакост његову.

4. Беше, наиме, неки аГадијантон, који беше силно вешт у многим речима, а и у делатности својој, да обавља тајна дела убиства и пљачке. Стога он постаде предводник дружине Кишкуменове.

5. Он се, дакле, улагиваше и њима, а и Кишкумену, да ће поставе ли га на судијску столицу, онима који припадају дружини његовој доделити да буду постављени на положај моћи и власти међу народом. Стога Кишкумен настојаше да уништи Хеламана.

6. И догоди се да док он иђаше према судијској столици да уништи Хеламана, гле један од слугу Хеламанових, будући напољу преко ноћи и стекавши, помоћу прерушавања, сазнање о замислима које ова дружина скова да уништи Хеламана –

7. И догоди се да он срете Кишкумена и даде му знак. Стога му Кишкумен обзнани предмет своје жеље, желећи да га он одведе до судијске столице како би убио Хеламана.

8. А када слуга Хеламанов беше сазнао све што беше у срцу Кишкуменовом, и како је намера његова да убије, и да је намера и свих оних који припадају дружини његовој да убијају и да пљачкају и да моћ стичу, (а то беше атајна замисао њихова и савез њихов) слуга Хеламанов рече Кишкумену: Хајдемо до судијске столице.

9. Ево, то Кишкумену беше веома по вољи, јер мишљаше да ће остварити своју намеру. Али гле, док иђаху према судијској столици, слуга Хеламанов прободе Кишкумена све до срца, и он без уздаха паде мртав. А он отрча Хеламану и исприча му све што беше видео и чуо и учинио.

10. И догоди се да Хеламан посла да се похвата ова дружина разбојника и тајних убица, да би били погубљени по закону.

11. Али гле, када Гадијантон беше открио да се Кишкумен не враћа, уплаши се да не буде уништен. Стога нареди да његова дружина пође за њим. И они тајним путем побегоше из земље у пустињу. И тако, кад Хеламан посла да се похватају, не могаху се нигде пронаћи.

12. А о том Гадијантону биће више говора касније. И тако се заврши четрдесет и друга година владавине судија над народом Нефијевим.

13. И гле, на крају ове књиге видећете како тај аГадијантон доведе до пропасти, да, до скоро потпуног уништења народа Нефијевог.

14. Гле, не мислим на крај књиге Хеламанове, већ мислим на крај књиге Нефијеве, из које узех цео извештај који записах.