1. И догоди се да наста подела међу народом, толико да се они разделише тамо-амо и одоше путевима својим, оставивши Нефија самог док стајаше посред њих.

2. И догоди се да Нефи оде путем својим према кући својој, ^апромишљајући о ономе што му Господ показа.

3. И догоди се док он тако промишљаше – будући веома потиштен због опакости народа нефијског, њихових тајних дела таме, и убистава њихових, и пљачки њихових, и свакојаких безакоња – и догоди се да док он тако промишљаше у срцу своме, гле, дође му глас говорећи:

4. Благословен си, Нефи, због оног што учини, јер мотрих како овом народу ^анеуморно проглашаваше реч коју ти дадох. И ти их се не уплаши, и не тражаше ^бживот свој, већ си тражио ^ввољу моју и да држиш заповести моје.

5. И ево, јер чињаше то тако неуморно, гле, заувек ћу те благословити и учинићу те силним у речима и у делу, у вери и делима, да, и то да ти ^асве буде учињено по ^бречи твојој, јер ^внећеш тражити оно што је супротно вољи мојој.

6. Гле, ти си Нефи, а ја сам Бог. Гле, објављујем ти, у присуству анђела својих, да ћеш имати моћ над овим народом, и удараћеш земљу ^аглађу и помором и уништењем, у складу са опакошћу овог народа.

7. Гле, дајем ти моћ да шта год ^азапечатиш на земљи буде запечаћено на небу, и шта год разрешиш на земљи буде разрешено на небу. И тако ћеш имати моћ међу овим народом.

8. И тако, кажеш ли овом храму да се распукне надвоје, биће учињено.

9. И кажеш ли овој ^агори: Сруши се и изравнај! биће учињено.

10. И гле, кажеш ли да ће Бог ударити овај народ, то ће се догодити.

11. И ево, гле, заповедам ти да пођеш и прогласиш овом народу да тако говори Господ Бог, који је Свемогући: Уколико се не покајете бићете ударени, и то до ^ауништења.

12. И гле, тад се догоди да када Господ беше изговорио Нефију ове речи, он се заустави и не оде у кућу своју, већ се врати мноштвима која беху расејана ту и тамо по лицу земље и поче им проглашавати реч Господњу која му беше изговорена о уништењу њиховом ако се не покају.

13. Ево, гле, упркос великом чуду које Нефи беше учинио рекавши им за смрт врховног судије, они отврднуше срца своја и не послушаше речи Господње.

14. Стога им Нефи прогласи реч Господњу, говорећи: Уколико се не покајете, тако говори Господ, бићете ударани све до уништења.

15. И догоди се да када им Нефи беше прогласио реч, гле, они и поред тога отврднуше срца своја и не хтедоше да послушају речи његове. Побунише се, дакле, против њега и настојаху да положе руке своје на њега како би га бацили у тамницу.

16. Али гле, моћ Божја беше са њим и они га не могаху ухватити и у тамницу бацити, јер га Дух поведе и одведе из средине њихове.

17. И догоди се да пође у Духу, од мноштва до мноштва, проглашавајући реч Божју, све док је не беше прогласио свима, то јест, разгласио међу свим народом.

18. И догоди се да они не хтедоше да послушају речи његове, и започеше сукоби толико да се поделише међу собом и почеше мачем убијати једни друге.

19. И тако се заврши седамдесет и прва година владавине судија над народом Нефијевим.