Књига Хеламанова
Извештај о Нефијцима. Њихови ратови и сукоби, и њихови раздори, а и пророштва многих светих пророка, пре Христовог доласка, према записима Хеламановим, који беше син Хеламанов, а и према запису његових синова, све до Христовог доласка. А уз то, многи Ламанци се обраћају. Извештај о њиховом обраћењу. Извештај о праведности Ламанаца и опакости и одвратностима Нефијаца, према запису Хеламановом и његових синова, све до Христовог доласка, који се зове књига Хеламанова, итд.
Поглавље 1.
Пахоран Други постаје врховни судија а Кишкумен га убија – Пакумени попуњава судијску столицу – Коријантумр предводи ламанске војске, осваја Зарахемлу и убија Пакуменија – Морониха поражава Ламанце и поново осваја Зарахемлу, а Коријантумр је убијен. Око 52–50 год. пре Христа.
1. И ево, гле, догоди се почетком четрдесете године владавине судија над народом Нефијевим, да наста озбиљна тешкоћа међу народом нефијским.
2. Јер гле, аПахоран беше умро и прошао путем свега земаљског, стога наста озбиљан сукоб у погледу тога ко ће добити судијску столицу међу браћом, која беху синови Пахоранови.
3. Ево, ово су имена оних који се сукобише због судијске столице, који учинише да се и народ сукоби: Пахоран, Панки, и Пакумени.
4. А нису то сви синови Пахоранови (јер их много имаше), већ су то они који се сукобише због судијске столице. Стога они створише три странке у народу.
5. Ипак, догоди се да Пахоран агласом народа беше постављен за врховног судију и управитеља над народом Нефијевим.
6. И догоди се да се Пакумени, кад беше видео да не може да добије судијску столицу, приклони гласу народа.
7. Али гле, Панки, и део народа који хтеде да он буде управитељ њихов, беше силно гневан. Стога беше спреман да се улагује том народу да се дигну на буну против браће његове.
8. И догоди се да кад беше спреман да то учини, гле, беше ухваћен, и према гласу народа беше изведен на суд и осуђен на смрт, јер се беше дигао на буну и настојао да уништи аслободу народа.
9. Ево, кад они људи који хтедоше да он буде управитељ њихов видеше да је осуђен на смрт, разгневише се стога, и гле, послаше неког Кишкумена све до судијске столице Пахоранове, и он уби Пахорана док сеђаше на судијској столици.
10. А слуге Пахоранове кренуше у потеру за њим, али гле, бег Кишкуменов беше тако хитар да га ни један човек не могаше стићи.
11. И он оде онима који га послаше, и сви они уђоше у завет, да, заклевши се својим вечним Творцем да ником неће рећи да Кишкумен беше убио Пахорана.
12. Стога, Кишкумен не беше познат међу народом Нефијевим, јер у време кад уби Пахорана беше прерушен. А Кишкумен и дружина његова која се беше заветовала са њим, помешаху се међу народ, тако да не могаху сви бити пронађени. Али сви који беху пронађени беху осуђени на асмрт.
13. И ево, гле, Пакумени гласом народа беше постављен да буде врховни судија и управитељ над народом да влада уместо брата свога Пахорана, а то беше у складу са правом његовим. А све то беше учињено четрдесете године владавине судија. И она се заврши.
14. И догоди се да четрдесет и прве године владавине судија, Ламанци беху сакупили безбројну војску људи, и наоружали их мачевима и сабљама и луковима и стрелама и кацигама и напрсницима и свакојаким штитовима сваке врсте.
15. И поново сиђоше како би повели битку против Нефијаца. А предвођаше их човек чије име беше Коријантумр, а он беше потомак Зарахемлин и беше одметник од Нефијаца, а беше крупан и снажан човек.
16. Стога, цар ламаски који се зваше Тубалот, који беше син аАморонов, мишљаше да се Коријантумр, будући снажан човек, може одупрети Нефијцима снагом својом а и великом мудрошћу својом, тако да би пославши га стекао моћ над Нефијцима –
17. Стога их подбуни на срџбу и окупи војске своје и постави Коријантумра да буде предводник њихов, и нареди да крену доле у земљу Зарахемлу да се боре против Нефијаца.
18. И догоди се да због толиког сукоба и толико тешкоћа у влади, не држаху довољно стража у земљи Зарахемли, јер мишљаху да се Ламанци неће усудити да уђу у срце земаља њихових да би напали тај велик град Зарахемлу.
19. Али догоди се да Коријантумр маршираше на челу своје бројне војске и насрну на становнике града, а марш њихов беше у тако силно великој брзини да не беше времена да Нефијци окупе војске своје.
20. Стога Коријантумр покоси стражу поред врата градских и са целом војском ушета у град, и они побише све оне који им се супротставише, толико да освојише цео град.
21. И догоди се да Пакумени, који беше врховни судија, побеже пред Коријантумром све до зидина градских. И догоди се да Коријантумр удараше њиме о зид толико да издахну. И тако се завршише дани Пакуменијеви.
22. И ево, кад Коријантумр виде да је у поседу града Зарахемле, и виде да Нефијци беху побегли пред њима и да су побијени и ухваћени и у тамницу бачени, и да он освоји најјаче упориште у целој земљи, срце му се охрабри толико да беше спреман да пође против целе земље.
23. И ево, не остаде у земљи Зарахемли већ са великом војском одмаршира, и то према граду Изобиљу. Наиме, његова решеност беше да мачем прокрчи себи пут како би освојио северне делове земље.
24. И претпостављајући да је њихова највећа снага у средишту земље, крену напред, не дајући им времена да се окупе осим у мале групе. И на тај начин их нападоше и покосише.
25. Али гле, тај марш Коријантумров до средишта земље даде Моронихи велику предност над њима, упркос великом броју Нефијаца који беху побијени.
26. Јер гле, Морониха беше сматрао да се Ламанци неће усудити да зађу у средиште земље, већ да ће нападати градове дуж граница, као што дотад беху чинили. Стога Морониха беше наредио да њихове јаке војске бране те крајеве дуж граница.
27. Али гле, Ламанци се не уплашише како он прижељкиваше, већ беху дошли у средиште земље и беху освојили главни град а то је Зарахемла, и маршираху кроз најважније делове земље убијајући народ у великом покољу, и мушкарце и жене и децу, освојивши многе градове и многа упоришта.
28. Али кад Морониха то беше открио, сместа посла Лехија са војском унаоколо да им пресече пут пре него што стигну у земљу Изобиље.
29. И он учини тако, и пресече им пут пре него што стигоше у земљу Изобиље, и поведоше битку са њима, толико да се они почеше повлачити натраг према земљи Зарахемли.
30. И догоди се да им Морониха пресече пут при повлачењу њиховом и поведе битку са њима, толико да то поста силно крвава битка. Да, многи беху побијени, а међу онима који беху побијени нађе се и аКоријантумр.
31. И ево, гле, Ламанци не могаху нигде да се повуку, ни на север ни на југ, ни на исток ни на запад, јер са сваке стране беху опкољени Нефијцима.
32. И тако Коријантумр беше гурнуо Ламанце усред Нефијаца, тако да беху у моћи Нефијаца, а он сам беше убијен, а Ламанци се предадоше у руке Нефијаца.
33. И догоди се да Морониха поново освоји град Зарахемлу, и нареди да Ламанци који беху заробљени у миру оду из земље.
34. И тако се заврши четрдесет и прва година владавине судија.