1. И ево, догоди се у седамдесет и другој години владавине судија да се сукоби појачаше, толико да беху ратови широм целе земље међу свим народом Нефијевим.

2. А беше то она ^атајна разбојничка дружина која обављаше то дело уништења и опакости. И тај рат трајаше целу ту годину. И седамдесет и треће године тај рат, такође, трајаше.

3. И догоди се да те године Нефи завапи Господу, говорећи:

4. О, Господе, не допусти да овај народ буде мачем уништен, већ, о Господе, боље нека буде ^аглад у земљи, да их подстакне да се сете Господа Бога свога, и можда се покају и окрену Теби.

5. И тако беше учињено, у складу са речима Нефијевим. И беше велика глад у земљи, међу свим народом Нефијевим. И тако седамдесет и четврте године глад потраја, а дело уништења мачем преста, али због глади постаде тешко.

6. И то дело уништења се настави и седамдесет и пете године. Јер земља беше ударена сушом, и не роди житом у време жита. И цела земља беше ударена, и то међу Ламанцима као и међу Нефијцима, тако да беху ударени дотле да на хиљаде страдаху у опакијим деловима земље.

7. И догоди се да народ увиде да скоро страдаху од глади, и почеше се ^асећати Господа Бога свога, и почеше се сећати речи Нефијевих.

8. И народ поче да моли врховне судије своје и предводнике своје да кажу Нефију: Гле, знамо да си човек Божји, и завапи, стога, Господу Богу нашем, да одврати глад од нас, да се не би испуниле све ^аречи које ти рече о уништењу нашем.

9. И догоди се да судије рекоше Нефију, према речима које народ хтеде. И догоди се да када Нефи виде да се народ покаја и понизи у кострети, он поново завапи Господу, говорећи:

10. О, Господе, гле овај народ се каје, и уклонише од себе дружину Гадијантонову, толико да она изумре, и у земљу сакри своје тајне замисли.

11. Ево, о Господе, због те понизности њихове, хоћеш ли одвратити срџбу своју, и нека срџба Твоја буде задовољена уништењем оних опаких људи које већ уништи.

12. О, Господе, хоћеш ли одвратити срџбу своју, да, жестоку срџбу своју, и учинити да ова глад престане у овој земљи.

13. О, Господе, хоћеш ли ме послушати и учинити да буде по речима мојим, и послати ^акишу на лице земаљско, да би она донела плод свој и жито своје у време жита.

14. О, Господе, Ти послуша ^аречи моје кад рекох: Нека буде глад, да би престао помор мачем. И ја знам да ћеш и сада послушати речи моје јер Ти рече: Покаје ли се овај народ, поштедећу га.

15. Да, о Господе, и Ти видиш да се они покајаше, због глади и помора и уништења које се на њих обори.

16. И ево, о Господе, хоћеш ли одвратити срџбу своју и поново испробати хоће ли Ти служити? И буде ли тако, о Господе, можеш их благословити у складу са речима које изговори.

17. И догоди се да седамдесет и шесте године одврати Господ од народа срџбу своју, и учини да ^акиша падне на земљу, толико да донесе плод свој у време плода свога. И догоди се да роди житом својим у време жита свога.

18. И гле, народ се радоваше и Бога слављаше, и сво лице земље беше испуњено радовањем. И више не настојаху да униште Нефија, већ га поштоваху као ^авеликог пророка и човека Божјег, који има велику моћ и власт које му Бог даде.

19. А гле, Лехи, брат његов, ни ^амало не заостајаше за њим у погледу на оно што спада у праведност.

20. И тако се догоди да народ Нефијев поче поново да напредује у земљи, и поче да изграђује своја пуста места, и поче да се множи и шири све док не прекри сво лице земље, и на северу и на југу, од мора западног до мора источног.

21. И догоди се да се седамдесет и шеста година заврши у миру. И седамдесет и седма година започе у миру, а ^ацрква се прошири широм целог лица земље. И већина народа, и Нефијци и Ламанци, припадаху цркви, и имаху силно велик мир у земљи. И тако се заврши седамдесет и седма година.

22. И имаху мир и седамдесет и осме године, осим нешто мало препирки због појединих делова учења које утемељише пророци.

23. А седамдесет и девете године насташе многе препирке. Али, догоди се да Нефи и Лехи и многа браћа њихова која познаваху прави смисао учења, свакодневно имајући многа ^аоткривења, проповедаху, стога, народу, толико да те исте године окончаше препирке њихове.

24. И догоди се да осамдесете године владавине судија над народом Нефијевим беше известан број одметника из народа Нефијевог, који неколико година раније беху прешли Ламанцима и преузели на себе име Ламанаца, а исто тако известан број оних који беху прави потомци Ламанаца, будући на срџбу подстакнути од њих, или од оних одметника, започеше, стога, рат против браће своје.

25. И чињаху убиство и пљачку, а затим би се повлачили натраг у горе и у пустињу и скровита места, скривајући се да не би били откривени, свакодневно примајући појачање своме мноштву, будући да беше одметника који им приступаху.

26. И тако временом, да, и то током не много година, посташе они силно велика дружина разбојника, и проникнуше у све тајне замисли Гадијантонове. И тако они посташе разбојници Гадијантонови.

27. Ево, гле, ти разбојници направише велику пропаст, да, управо велико уништење међу народом Нефијевим, а и међу народом ламанским.

28. И догоди се да беше потребно да се заустави то дело уништења. Стога они послаше једну војску снажних људи у пустињу и у горе да пронађу ту дружину разбојника и да је униште.

29. Али гле, догоди се да те исте године беху потиснути чак у земље своје. И тако се заврши осамдесета година владавине судија над народом Нефијевим.

30. И догоди се почетком осамдесет и прве године да поново кренуше против те дружине разбојника, и многе уништише. И они, такође, беху похођени великим уништењем.

31. И поново беху присиљени да се из пустиње и са гора врате у земље своје, због силно великог броја оних разбојника којима горе и пустиња обиловаху.

32. И догоди се да се тако заврши та година. А разбојници се и даље умножаваху и постајаху јаки, толико да се супротставише целој војсци нефијској, а и ламанској. И они проузроковаше да велик страх обузме људе по свом лицу земље.

33. Да, походише они, наиме, многе делове земље и чињаху велико уништење међу њима. Да, многе погубише, а друге заробљене одведоше у пустињу, да, а посебно жене њихове и децу њихову.

34. Ево, то велико зло које снађе народ због безакоња његовог поново их подстакну да се сете Господа Бога свога.

35. И тако се заврши осамдесет и прва година владавине судија.

36. А осамдесет и друге године поново почеше да ^азаборављају Господа Бога свога. А осамдесет и треће године почеше да јачају у безакоњу. И осамдесет и четврте године не исправише путеве своје.

37. И догоди се да осамдесет и пете године постајаху све јачи и јачи у охолости својој, и опакости својој. И тако поново сазреваху за уништење.

38. И тако се заврши осамдесет и пета година.