Света писма
1. Нефи 15


Поглавље 15.

Лехијево потомство треба да прими јеванђеље од нејевреја у последње дане – Сабирање Израела пореди се са маслином чије ће природне гране поново бити накалемљене – Нефи тумачи виђење дрвета живота и говори о правди Божјој при одвајању опаких од праведних. Око 600–592 год. пре Христа.

1. И догоди се да пошто ја, Нефи, бејах однешен у Духу и видех све то, вратих се до шатора оца свога.

2. И догоди се да спазих браћу своју и они се међусобно свађаху у погледу на оно што им отац мој беше говорио.

3. Јер он им заиста говораше много тога великог што је тешко аразумљиво уколико човек не би Господа питао. А пошто беху отврднули срца своја, не гледаху на Господа као што би требало.

4. И ево, ја, Нефи, растужих се због тврдоће срца њихових, а и због онога што видех, а знадох да се то неизбежно мора догодити, због велике опакости деце човечје.

5. И догоди се да посустах због невоља својих, јер сматрах да су аневоље моје веће од свега, због буништења мога народа, јер видех пад њихов.

6. И догоди се да, пошто задобих аснагу, прозборих браћи својој желећи да од њих сазнам разлог њихових препирки.

7. А они рекоше: Гле, не можемо разумети речи које отац наш говораше о природним гранама маслиновим, а и о нејеврејима.

8. А ја им рекох: Јесте ли апитали Господа?

9. А они ми рекоше: Нисмо, јер Господ нас ни са чим таквим не упозна.

10. Гле, ја им рекох: Како то да се не држите заповести Господњих? Како то да хоћете да страдате због атврдоће срца својих.

11. Не памтите ли оно што Господ рече? – Не отврднете ли срца своја и будете ли ме апитали са вером, верујући да ћете примити, марљиво држећи заповести моје, то ће вам заиста бити обзнањено.

12. Гле, кажем вам да дом Израелов беше упоређен са маслином, посредством Духа Господњег који беше у оцу нашем. И гле, нисмо ли ми одломљени од дома Израеловог и нисмо ли ми аогранак дома Израеловог?

13. А сад, оно што наш отац мишљаше о калемљењу природних грана пунином нејевреја, јесте да, у последње дане, када потомство наше аишчезне у невери, да, током много година, и много поколења после објављивања бМесије у телу деци човечјој, тада ће пунина вјеванђеља Месијиног допрети до нејевреја, а од гнејевреја остатку потомства нашег.

14. И у тај дан ће остатак апотомства нашег сазнати да су од дома Израеловог и да су бзаветни народ Господњи. И тада ће знати и доћи до всазнања о прецима својим и, такође, до сазнања о јеванђељу Откупитеља свога, које по Њему беше служено очевима њиховим. Стога ће они доћи до сазнања о Откупитељу своме и о суштини учења Његовог, да могу знати како да дођу к Њему и буду спашени.

15. И неће ли се тада, у тај дан, радовати и хвалу дати своме вечном Богу, астени својој и спасењу своме? Да, и неће ли, у тај дан, примити снагу и негу са правог бчокота? Да, неће ли прићи правом стаду Божјем?

16. Гле, кажем вам, да, биће опет поменути међу домом Израеловим. Биће анакалемљени, као природна грана маслинова, на праву маслину.

17. И то је оно на шта мисли отац наш. И он мисли да се то неће догодити све док их нејевреји не расеју. И мисли да ће то доћи преко нејевреја, да би Господ нејеврејима показао своју моћ, пошто ће бити аодбачен од стране Јевреја, или од дома Израеловог.

18. Стога, отац наш не говораше само о нашем потомству, него и о целом дому Израеловом, указујући на завет који ће се испунити у последње дане, завет који Господ учини оцу нашем Авраму, говорећи: аПотомством твојим сва колена земаљска биће благословена.

19. И догоди се да им ја, Нефи, много о томе говорах. Да, говорах им о аобнови Јевреја у последње дане.

20. И почех им речима аИсаијиним, који говораше о обнови Јевреја, или дома Израеловог, а кад се обнове неће више бити измешани, нити ће опет бити расејани. И догоди се да говорах многе речи браћи својој, те се они помирише и бпонизише пред Господом.

21. И догоди се да ми опет проговорише, говорећи: Шта значи оно што је отац наш видео у сну? Шта значи адрво које је видео?

22. А ја им рекох: Оно представља адрво живота.

23. А они ми рекоше: Шта значи ашипка гвоздена коју је отац наш видео, која води до дрвета живота?

24. А ја им рекох да је то ареч Божја. И који год послушају реч Божју и чврсто је се буду бдржали, неће никада страдати, нити их могу савладати и заслепити вискушења и распаљене гстреле дпротивника, да их до уништења доведу.

25. Стога их ја, Нефи, опомињах да се аосврћу на реч Господњу. Да, опомињах их свим снагама душе своје и свим способностима које поседујем, да се осврћу на реч Божју и сете се да држе заповести Његове увек и у свему.

26. А они ми рекоше: Шта значи арека водена коју је отац наш видео?

27. А ја им рекох да је авода, коју је отац наш видео, бпрљавштина. А ум његов толико беше заокупљен другим стварима да он не спази прљавштину воде.

28. И рекох им да је то страшан абездан који опаке раздваја од дрвета живота, а и од светаца Божјих.

29. И рекох им да то представља онај страшан апакао за који ми анђео рече да је припремљен за опаке.

30. И рекох им да је отац наш, такође, видео да аправда Божја дели опаке од праведних, а сјај њен беше попут сјаја распламсалог огња који се диже до Бога у веке векова и краја нема.

31. А они ми рекоше: Значи ли то мучење тела у дане апровере, или то значи коначно стање душе после бсмрти земаљског тела, или говори о ономе што је временско?

32. И догоди се да им рекох да је то слика и временског и духовног. Јер доћи ће дан када им се мора судити за адела њихова, да, и то дела учињена од стране земаљског тела, у њиховим данима провере.

33. Стога, аумру ли у опакости својој, такође морају бити бодбачени по оном што је духовно, што се односи на праведност. Стога, морају бити доведени да стану пред Бога да им се всуди за гдела њихова. А ако су им дела прљава морају они бити дпрљави, а ако су прљави тада никако не могу ђборавити у царству Божјем. Када би тако било и царство Божје би морало бити прљаво.

34. Али гле, кажем вам, царство Божје није апрљаво и ништа нечисто не може ући у царство Божје. Стога, мора постојати место прљавштине припремљено за оно што је прљаво.

35. И место је припремљено, да, и то онај страшан апакао о ком говорах, а бђаво га припреми. Стога је крајње стање душа људских или да бораве у царству Божјем, или да буду одбачени због оне вправде о којој говорах.

36. Стога, опаки су одбијени од праведних, а и од адрвета живота чији плод је најдрагоценији и бнајпожељнији од свих других плодова. Да, а то је внајвећи од свих гдарова Божјих. И тако говорах браћи својој. Амен.