Прва књига Нефијева

1. Ја, ^аНефи, како се родих од ^бдобрих ^вродитеља, стога бејах ^гпоучен сваком знању оца свога. И премда видех многе ^дневоље током дана својих, ипак бејах веома повлашћен код Господа у свим данима својим. Да, како имадох велико знање о доброти и ^ђтајнама Божјим, стога водим ^езапис о поступцима својим током дана својих.

2. Да, водим запис ^ајезиком оца свога, који се састоји од јеврејског учења и египатског језика.

3. И знам да је запис који водим ^аистинит, и водим га својом сопственом руком, а водим га како најбоље знам.

4. Јер догоди се почетком ^апрве године владавине ^бСедекије, цара Јудиног (отац мој, Лехи, борављаше при ^вЈерусалиму у свим данима својим), да те исте године дођоше многи ^гпророци пророкујући народу да се мора покајати или велики град ^дЈерусалим мора бити уништен.

5. Стога се догоди да кад отац мој, ^аЛехи, крену, помоли се Господу, да, и то свим ^бсрцем својим у корист свога народа.

6. И догоди се, док се мољаше Господу, да се појави ^астуб огњени и задржа на стени испред њега. И он беше видео и чуо много тога. А због онога што беше видео и чуо сав устрепта и дрхташе веома.

7. И догоди се да се врати кући својој при Јерусалиму, и баци на постељу своју ^асавладан Духом и оним што виде.

8. И тако Духом савладан, беше однешен у ^авиђењу и виде ^бнебеса отворена и помисли да види Бога где седи на престољу своме, окружен безбројним мноштвом анђела како певају и хвале Бога свога.

9. И догоди се да виде Једнога како силази посред неба и опази да ^асјај Његов беше изнад сјаја сунца у подне.

10. И виде, такође, ^адванаест других како га прате, а светлост њихова премашиваше светлост звезда на своду небеском.

11. И они сиђоше и пролажаху лицем земаљским. И први дође и стаде пред оца мога и даде му ^акњигу и нареди му да чита.

12. И догоди се, док читаше, да се испуни ^аДухом Господњим.

13. И читаше говорећи: Јао, јао Јерусалиме, јер видех ^аодвратности твоје! Да, и много тога отац мој читаше о ^бЈерусалиму – да ће бити уништен он и становници његови. Многи ће од мача страдати, а многи ће бити ^водведени у сужањство у Вавилон.

14. И догоди се да кад отац мој беше прочитао и видео много тога великог и чудесног, клицаше много тога Господу, као: Велика и чудесна су дела Твоја, о Господе, Боже Свемогући! Твој престо је високо на небесима, а Твоја моћ и доброта и милост су над свим становницима земље. А због тога што си милостив нећеш допустити да страдају они који к Теби ^адођу!

15. И таквим језиком отац мој хваљаше Бога, јер душа му се радоваше и читаво срце му се испуни због онога што беше видео, да, што му Господ показа.

16. А сад ја, Нефи, не пишем потпун извештај о ономе што отац мој записа, јер он записа много тога што беше видео у виђењима и у сновима. А исто тако, записа много тога што ^апророковаше и говораше деци својој, о чему нећу писати потпун извештај.

17. Али, писаћу извештај о поступцима својим током дана својих. Гле, правим ^асажетак ^бзаписа оца свога на плочама које израдих сам, рукама својим. Стога, кад сажмем запис оца свога, тада ћу написати извештај о сопственом животу своме.

18. Зато бих да знате да кад Господ показа толика чуда оцу моме, Лехију, да, о ^ауништењу Јерусалима, гле, упути се он међу народ и поче им ^бпророковати и објављивати оно што беше видео и чуо.

19. И догоди се да му се Јевреји ^аругаху због онога што им о њима посведочи. Јер он заиста сведочаше о опакости и одвратностима њиховим. И сведочаше о ономе што виде и чу, а и ономе што у књизи прочита, јасно им објављујући долазак неког ^бМесије, а и откупљење света.

20. А кад то чуше, Јевреји се расрдише на њега. Да, и то као на пророке древне које ^аистераше, каменоваше и погубише, а и живот му настојаху одузети. Али гле, ја, Нефи, показаћу вам како су благе ^бмилости Господње према свима онима које изабра због вере њихове, да их учини моћнима и то снагом за избављење.