Света писма
Морони 9


Друга посланица Мормонова сину његовом Моронију.

Обухвата поглавље 9.

Поглавље 9.

И Нефијци и Ламанци се изопачују и кваре – Они муче и убијају једни друге – Мормон се моли да благодат и доброта заувек почивају на Моронију. Око 401. год. после Христа.

1. Љубљени сине мој, пишем ти опет да знаш да сам још увек жив, али пишем ти нешто о ономе што је тешко.

2. Јер гле, имадох жестоку битку са Ламанцима, у којој не победисмо. И Аркеантус паде од мача, а исто тако и Лурам и Емром. Да, и ми изгубисмо велик број својих најбољих људи.

3. И ево, гле, сине мој, бојим се да ће Ламанци уништити овај народ, јер се не кају те их Сотона непрестано подстиче да се срде једни на друге.

4. Гле, непрестано се напрежем око њих, и кад им са оштрином говорим реч Божју, задрхте и срде се на мене, а кад оштрину не користим отврдну наспрам ње срца своја. Бојим се, стога, да се Дух Господњи преста напрезати око њих.

5. Јер тако силно се срде да ми се чини да немају страха од смрти, и изгубише узајамну љубав и непрестано су жедни крви и освете.

6. И ево, љубљени сине мој, упркос тврдоћи њиховој, хајде да марљиво радимо, јер ако бисмо престали да радимо били бисмо под осудом, јер док смо у овом глиненом табернакулу имамо да обавимо посао како бисмо победили непријатеља сваке праведности и одморили душе своје у царству Божјем.

7. А сад пишем нешто о страдањима овог народа. Наиме, по обавештењу које примих од Аморона, гле, Ламанци имају много затвореника које одведоше са куле Шеризе. А има мушкараца, жена и деце.

8. А мужеве и очеве тих жена и деце побише, и жене хране телима мужева њихових, и децу телима очева њихових. И не дају им воду, осим само мало.

9. И упркос тој великој одвратности Ламанаца, не премашује она ону народа нашег у Моријантуму. Јер гле, заробише они многе кћери ламанске, и пошто им одузеше оно што је најдраже и најдрагоценије од свега, а то су чедност и честитост –

10. И пошто учинише то, побише их на најокрутнији начин, до смрти мучећи тела њихова. А пошто учинише то, пождераше тела њихова попут дивљих звери, због тврдоће срца својих. А то чине у знак храбрости.

11. О, љубљени сине мој, како може народ попут овог, који је без уљудности –

12. (А прође само неколико година откако беху уљудан и пријатан народ)

13. Али, о сине мој, како може народ попут овог, чије уживање је у толико много одвратности –

14. Како можемо очекивати да Бог задржи своју руку на суду против нас?

15. Гле, срце моје вапи: Јао овом народу. Изађи на суд, о Боже, и сакри грехе њихове, и опакост и одвратности пред лицем својим!

16. И опет, сине мој, много је удовица и кћери њихових које осташе у Шеризи, а онај део намирница које не однеше Ламанци, однесе војска Зенефијева, а њих остави да лутају где год могу за храном. И многе старе жене падају уз пут и умиру.

17. А војска која је са мном слаба је, а војске ламанске су између Шеризе и мене. И сви они који пребегоше у војску Аронову падоше као жртве њихове страшне свирепости.

18. О, искварености мога народа! Без реда су и без милости. Гле, само сам човек и имам само снагу човечју, и више не могу да спроводим наредбе своје.

19. А они ојачаше у изопачености својој. И подједнако су окрутни, не штедећи никог, ни младог ни старог, и уживају у свему осим у оном што је добро. И страдање жена наших и деце наше на целом лицу ове земље надмашује све. Да, језик не може изрећи нити се може написати.

20. А сад, сине мој, не задржавам се више на том страшном призору. Гле, ти познајеш опакост овог народа. Знаш да су без начела и осећања, а њихова опакост надмашује ону ламанску.

21. Гле, сине мој, не могу их Богу препоручити да ме не би ударио.

22. Али гле, сине мој, тебе препоручујем Богу и уздам се у Христа да ћеш се спасти, и молим се Богу да ти поштеди живот тако да можеш да будеш сведок повратка овог народа Њему, или потпуног уништења њиховог, јер знам да морају страдати уколико се не покају и Њему врате.

23. А страдају ли биће им као Јаредовцима, због упорности срца њихових која траже крв и освету.

24. А ако страдају, знамо да многи од браће наше пребегоше Ламанцима, и још многи ће им пребећи. Стога, напиши нешто мало, ако будеш поштеђен, а ја страдам и не видевши те. Али, надам се да ћу те видети ускоро, јер имам свете записе које бих хтео да ти уручим.

25. Сине мој, буди веран у Христу и нек те не жалости оно што ти написах, да те у смрт повуче, већ нек те Христ уздигне и нек страдања Његова и смрт, и указивање Његово у телу очевима нашим, и милост Његова и трпељивост, и нада у славу Његову и у вечни живот, заувек почивају у уму твоме.

26. И нека благодат Бога Оца, чији престо је високо на небесима, и Господа нашег Исуса Христа, који седи здесна моћи Његове, док све Њему не покори, буде и остане са тобом заувек. Амен.