Света писма
Мормон 8


Поглавље 8.

Ламанци прогањају и уништавају Нефијце – Мормонова књига ће се појавити моћу Божјом – Проглашава се јао онима који распирују гнев и борбу против Господњег дела – Нефијски запис ће се појавити у дан опакости, изопачености и отпадништва. Око 400–421 год. после Христа.

1. Гле, ја, Морони, завршавам запис оца свога, Мормона. Гле, имам само нешто мало да запишем, оно што ми заповеди отац мој.

2. И ево, догоди се да после велике и страшне битке код Куморе, гле, Нефијце који беху побегли у земљу према југу, гоњаху Ламанци, све док сви не беху уништени.

3. А убише и оца мога, а ја остадох сам да запишем жалосну причу о уништењу свога народа. Али гле, њих нема, а ја извршавам заповест оца свога. И не знам хоће ли и мене убити.

4. Стога ћу написати и сакрити у земљу ове записе, и није важно куда ћу ићи.

5. Гле, отац мој изради овај запис, и записа сврху његову. И гле, ја бих је такође записао кад бих имао места на плочама, али немам, и немам руде, јер сам сâм. Отац мој је убијен у бици, и сва родбина моја, и немам пријатеља нити куда да идем, и не знам колико ће Господ дозволити да живим.

6. Гле, прође четири стотине година од доласка нашег Господа и Спаситеља.

7. И гле, Ламанци прогањаху мој народ, Нефијце, од града до града и од места до места, све док их не беше више, и пад њихов беше велик. Да, велико је и чудесно уништење мога народа, Нефијаца.

8. А гле, рука Господња то учини. И гле, Ламанци такође ратују једни са другима, и цело лице ове земље је један непрекидан круг убиства и крвопролића. И нико не зна крај рата.

9. И ево, гле, не говорим више о њима, јер осим Ламанаца и разбојника не постоји нико више на лицу земље.

10. И нема никога ко познаје истинског Бога, осим ученика Исусових, који осташе у земљи све док опакост народа не беше толика да им Господ не дозволи да остану са народом. И ниједан човек не зна јесу ли они на лицу земље.

11. Али гле, отац мој и ја их видесмо и они нам служаху.

12. И онај који прими овај запис и не осуди га због несавршености које су у њему, тај ће сазнати и веће од тога. Гле, ја сам Морони, и да је могуће све бих вам обзнанио.

13. Гле, завршавам казивање о овом народу. Син сам Мормонов, а отац мој је потомак Нефијев.

14. И ја сам онај који за Господа скрива овај запис. Плоче његове нису од вредности, због заповести Господње. Јер Он заиста рече да их нико неће имати ради стицања добитка, али запис његов је од велике вредности, а оног који га изнесе на светло дана Господ ће благословити.

15. Јер нико нема моћ да га изнесе на светло дана осим ако му није од Бога дато. Јер Бог хоће да то буде учињено једино са оком упртим на славу Његову, или добробит древног и дуго расутог заветног народа Господњег.

16. А благословен је онај који то изнесе на видело, јер то ће из таме изаћи на светло, по речи Господњој. Да, изнеће се из земље и засјаће из таме и дати на знање људима, а то ће бити учињено моћу Божјом.

17. А буде ли грешака, биће то грешке човечје. Али гле, ми за грешке не знамо; ипак Бог зна све. Стога, нека се чува онај који осуђује то да не буде у опасности од огња пакленог.

18. А онај који каже: Покажи ми, или ћеш бити ударен – нека се чува да не заповеда оно што Господ забрањује.

19. Јер гле, онај који напречац суди, биће му напречац суђено, заузврат, јер ће му плата бити по делима његовим. Стога, онај који удари, биће ударен од Господа, заузврат.

20. Гле шта Свето писмо каже – нека човек не удара, нити суди, јер суд је мој, каже Господ, а и освета је моја, и ја ћу узвратити.

21. А онај који распирује гнев и борбе против дела Господњег, и против заветног народа Господњег који је дом Израелов, и каже: Уништићемо дело Господње, и Господ се неће сетити завета који учини са домом Израеловим – тај је у опасности да буде посечен и у огањ бачен;

22. Јер ће се вечне намере Господње наставити, све док се не испуне сва обећања Његова.

23. Истражујте пророштва Исаијина. Гле, ја их не могу записати. Да, гле, кажем вам да ће они свеци који помреше пре мене, који поседоваху ову земљу, вапити, да, и то из праха ће вапити Господу. И тако жив био Господ, сетиће се Он завета који учини са њима.

24. И зна Он за молитве њихове, да беху оне у корист браће њихове. И познаје Он веру њихову, јер у име Његово могаху горе уклањати и у име Његово могаху учинити да се земља тресе, и моћу речи Његове учинише да се тамнице на земљу сруше. Да, чак ни пећи ужарене не могаху им наудити, ни звери дивље ни змије отровнице, због моћи речи Његове.

25. И гле, молитве њихове беху такође у корист онога коме ће Господ дозволити да ово обелодани.

26. И нико не треба да каже да то неће доћи, јер свакако хоће, јер Господ то рече. Јер из земље ће изаћи руком Господњом, и нико то не може спречити. А десиће се то у дан када се буде говорило да су чуда укинута, и доћи ће као кад неко из мртвих говори.

27. И доћи ће то у дан кад крв светаца завапи Господу због тајних савеза и дела таме.

28. Да, доћи ће то у дан када се моћ Божја буде порицала, а цркве постану укаљане и уздигну се у охолости срца својих. Да, и то у дан кад црквене вође и учитељи узрасту у охолости срца својих, и то до зависти према онима који припадају црквама њиховим.

29. Да, доћи ће то у дан када се буде чуло о пожарима, и олујама, и пушењу дима у туђим земљама;

30. И чуће се такође о ратовима, и гласинама о ратовима, и земљотресима на местима различитим.

31. Да, доћи ће то у дан кад буде великих прљавштина на лицу земаљском. Биће убистава, и пљачкања, и лажи, и превара, и курварстава, и свакојаких одвратности, кад буде много оних који ће говорити: Учини ово, или оно, и није важно, јер Господ ће подупрети такве у последњи дан. Али јао таквима, јер су у жучи горчине и оковима безакоња.

32. Да, доћи ће то у дан када буду подизане цркве које ће говорити: Дођите к мени, и за новац ваш биће вам опроштени греси ваши.

33. О, опаки и покварени и тврдоглави народе, зашто саградисте себи цркве да бисте добитак стицали? Зашто преиначисте свету реч Божју да бисте проклетство навукли на душе своје? Гле, гледајте на откривења Божја, јер гле, долази време у тај дан када се све ово мора испунити.

34. Гле, Господ ми показа нешто велико и чудесно о ономе што убрзо мора доћи, у тај дан када ће ово изаћи међу вас.

35. Гле, говорим вам као да сте присутни, а ипак нисте. Али гле, Исус Христ ми вас показа, и ја познајем ваша дела.

36. И знам да ходате у охолости срца својих, и нема никога осим само неколико који се не уздигоше у охолости срца својих, до одевања у веома отмену одећу, до зависти, и препирки, и злобе, и прогона, и свакојаких безакоња. А цркве ваше, да, и то све, искварише се због охолости срца ваших.

37. Јер гле, више љубите новац и иметак свој и своју отмену одећу и украшавање цркава својих, него што љубите сиромашне и убоге, болесне и ожалошћене.

38. О, ви укаљани, ви лицемери, ви учитељи, који се продајете за оно што ће иструлити, зашто упрљасте свету цркву Божју? Зашто се стидите да преузмете на себе име Христово? Зашто не мислите да је већа вредност бескрајне среће од беде која никад не умире – због хвале света?

39. Зашто се украшавате оним што живота нема, а уз то допуштате да гладни, и убоги, и голи, и болесни и ожалошћени пролазе крај вас, а ви их не примећујете?

40. Да, зашто градите тајне одвратности своје да бисте добитак стицали, и чините да удовице тугују пред Господом, и да сирочад такође тугује пред Господом, а и да крв очева њихових и мужева њихових вапи Господу из земље, за освету на главе ваше?

41. Гле, мач освете виси над вама, и ускоро долази време да Он на вама освети крв светаца, јер неће више да допушта вапаје њихове.