1. И догоди се да ми Господ заповеди, стога начиних плоче од руде како бих на њима урезао запис о своме народу. И на плочама које израдих урезах запис оца свога, а и путовања наша у пустињи, и пророштва оца мога, а и многа своја сопствена пророштва урезах на њима.

2. А у време када их начиних не знадох да ћу добити заповест од Господа да те плоче начиним. Стога, запис оца свога и родословље предака његових и већи део свих наших поступака у пустињи урезани су на тим првим плочама о којима говорах. Стога, оно што се зби пре него што ове плоче начиних, заиста, детаљније се помиње на првим плочама.

3. И пошто по заповести начиних ове плоче, ја, Нефи, заповест примих да службовање и пророштва, јаснији и драгоценији делови њихови, треба да буду записани на овим плочама, и да оно што беше записано треба да буде сачувано за поучавање мога народа који ће запосести земљу, а и у друге мудре сврхе, сврхе које су Господу познате.

4. Стога ја, Нефи, израдих запис на другим плочама које дају извештај, или које дају опширнији извештај о ратовима и сукобима и уништењима мога народа. А то учиних и заповедих своме народу шта да чини када мене више не буде и да се ове плоче предају са поколења на поколење, или од пророка до пророка, до даљних заповести Господњих.

5. А извештај о изради ових плоча биће дат касније, а онда, гле, настављам онако како говорах. А то чиним да би оно што је више свето могло бити сачувано ради знања мога народа.

6. Ипак, на плочама не пишем ништа осим ако не мислим да је свето. А сада, ако грешим, чак грешаху и они у стара времена, не да бих се правдао због других људи, него због слабости која је у мени, по телу, ја бих да се извиним.

7. Јер оно што неки људи држе за велику вредност и за тело и за душу, други не држе ни за шта и газе ногама својим. Да, чак и самог Бога Израеловог људи газе ногама својим, кажем газе ногама, али другим речима рекао бих – одбацују Га и не слушају глас савета Његових.

8. И гле, Он долази, по речима анђела, шест стотина година од времена када отац мој напусти Јерусалим.

9. А свет ће Га због безакоња свога осудити као ништавног. Стога Га бичују и Он то подноси, и ударају Га, и Он то подноси. Да, пљују по Њему, а Он и то подноси, због нежне доброте своје и трпељивости своје према деци човечјој.

10. И Бог очева наших, који беху изведени из Египта, из ропства, и Он их уз то сачува у пустињи, да, Бог Аврамов и Исаков и Бог Јаковљев, предаје себе по речи анђеловој, као човека, у руке опаких људи, да буде уздигнут по речима Зеноковим и да буде разапет, по речима Неумовим и да буде покопан у гроб, по речима Зеносовим, које он говораше о три дана таме који ће бити знак дат о смрти Његовој онима који буду настанили острва морска, а нарочито дат онима који су од дома Израеловог.

11. Јер овако пророк говораше: Господ Бог ће у тај дан свакако походити сав дом Израелов, једне гласом својим ради праведности њихове на велику радост њихову и спасење, а друге грмљавином и муњама моћи своје, олујом, огњем и димом, и мрачном маглуштином, и отварањем земље, и горама које ће бити уздигнуте.

12. А све ово сигурно мора доћи, рече пророк Зенос. И стене се земаљске морају распукнути, а због јечања земље многи цареви са острва морских ће, под утицајем Духа Божјег, узвикнути: Бог природе пати.

13. А у погледу оних који су у Јерусалиму, реч је пророка, од свих народа биће бичевани, јер разапињу Бога Израеловог и одвраћају срца своја, одбацујући знаке и чудеса и моћ и славу Бога Израеловог.

14. А зато што одвраћају срца своја, реч је пророка, и што презреше Свеца Израеловог лутаће у телу и страдати и постати звиждук и подсмех, и биће омражени међу свим народима.

15. Ипак, када дође тај дан, реч је пророка, када не буду више одвраћали срца своја од Свеца Израеловог, тада ће се Он сетити завета које учини очевима њиховим.

16. Да, споменуће се тада острва морских. Да, и сабраћу све људе који су од дома Израеловог, говори Господ, по речима пророка Зеноса, са четири краја земље.

17. Да, и сва земља ће видети спасење Господње, реч је пророка. Сваки народ, колено, језик и сви људи биће благословени.

18. И ја, Нефи, записах ово за свој народ, не бих ли их можда убедио да се спомену Господа Откупитеља свога.

19. Стога, говорах свом дому Израеловом, ако се они домогну овога.

20. Јер гле, нешто ме покреће у духу што ме исцрпљује, толико да ми сви зглобови малаксаше због оних који су у Јерусалиму, јер да Господ не беше милостив и не показа ми о њима, као што показа и пророцима древним, и ја бих страдао.

21. И Он заиста показа пророцима древним све о њима, а и многима показа много тога о нама. Стога је заиста потребно да сазнамо за њих јер то је о њима записано на месинганим плочама.

22. Ево, догоди се да ја, Нефи, поучавах о томе браћу своју. И догоди се да им читах много тога што беше урезано на месинганим плочама како би сазнали за дела Господња у другим земљама, међу народом древним.

23. И читах им много тога што беше записано у књигама Мојсијевим. Али, да бих их могао још потпуније убедити да поверују у Господа, Откупитеља свога, прочитах им оно што написа пророк Исаија. Примењивах ја, наиме, сва Света писма на нас, како би нам била на корист и поуку.

24. Стога им прозборих, говорећи: Чујте речи пророка, ви који сте остатак дома Израеловог, који сте грана одломљена, чујте речи пророка које су писане за сав дом Израелов и примените их на себе, да можете наду имати као и браћа ваша од које сте одломљени, јер тако пророк написа.