1. И ево, гле, не беше ни живе душе међу свим народом нефијским која и најмање сумњаше у речи свих светих пророка који беху говорили, јер знадоше да се оне свакако морају испунити.

2. И знадоше да је потребно да Христ дође, због многих знакова који беху дати, у складу са речима пророка. А због онога што се већ беше догодило, знадоше да свакако мора да се све догоди у складу са оним што беше речено.

3. Стога оставише све грехе своје и одвратности своје и курварства своја, и са свом марљивошћу служаху Богу и дању и ноћу.

4. И ево, догоди се да кад похваташе све разбојнике, толико да не побеже ни један који не беше погубљен, бацише заробљенике своје у тамницу, и наредише да им се проповеда реч Божја. И сви који би се покајали за грехе своје и ушли у завет да неће више убијати, беху пуштени на ^аслободу.

5. Али сви они који не уђоше у завет, и који и даље у срцима својим имаху та тајна убиства, да, сви они који се нађоше да изговорише претње браћи својој, беху осуђени и по закону кажњени.

6. И тако окончаше све оне опаке, и тајне, и одвратне савезе због којих беше почињено толико опакости и толико убистава.

7. И тако беше прошла ^адвадесет и друга година, а и двадесет и трећа, и двадесет и четврта, и двадесет и пета. И тако беше прошло двадесет и пет година.

8. И беху се десиле многе ствари, које би у очима неких биле велике и чудесне. Ипак, у овој књизи не могу бити све записане. Да, ова књига не може обухватити ни ^астоти део онога што беше учињено међу толиким народом током двадесет и пет година;

9. Али гле, постоје ^азаписи који садрже све поступке овог народа, а краћи али истинит извештај даде Нефи.

10. Стога ја свој запис о овим догађајима израдих према запису Нефијевом, који беше урезан на плочама које се зову плоче Нефијеве.

11. И гле, израђујем запис на плочама које израдих својим сопственим рукама.

12. И гле, зовем се ^аМормон, назван по ^бземљи Мормон, земљи у којој Алма успостави цркву међу народом, да, прву цркву која после преступа њиховог беше успостављена међу њима.

13. Гле, ученик сам Исуса Христа, Сина Божјег. Он ме позва да прогласим реч Његову међу Његовим народом, да би могли имати вечни живот.

14. И постаде потребно да ја, у складу са вољом Божјом, да би се молитве оних који одавде преминуше, који беху свети, испуниле у складу са вером њиховом, направим ^азапис о ономе што беше учињено –

15. Да, мали запис о ономе што се догоди од времена када Лехи напусти Јерусалим, све до данашњег времена.

16. Стога израђујем свој запис према извештајима које дадоше они који беху пре мене, све до почетка мога дана;

17. Израђујем, дакле, ^азапис о ономе што видех својим сопственим очима.

18. И знам да је запис који израђујем исправан и истинит запис. Ипак, много је тога што због језика нашег нисмо у стању да ^азапишемо.

19. А сад завршавам своје казивање, које је о мени самоме, и настављам да подносим свој извештај о ономе што беше пре мене.

20. Ја сам Мормон, прави потомак Лехијев. Имам разлог да хвалим Бога свога и Спаситеља Исуса Христа, што Он изведе очеве наше из земље јерусалимске, (и ^анико то не зна осим Њега самога и оних које изведе из те земље) и што мени и моме народу даде толико знања на спасење душа наших.

21. Заиста, благослови Он ^адом ^бЈаковљев, и беше ^вмилостив потомству Јосифовом.

22. И ^аонолико колико деца Лехијева држаху заповести Његове, Он их благосиљаше и чињаше да напредују по речи Његовој.

23. Да, и заиста Он ће поново привести ^аостатак потомства Јосифовог к ^бзнању о Господу Богу њиховом.

24. И засигурно, тако жив био Господ, ^асабраће Он са четири краја земаљска сав остатак потомства Јаковљевог, које је расејано по свом лицу земаљском.

25. И пошто се заветова са свим домом Јаковљевим, тако ће се и завет којим се заветова дому Јаковљевим испунити у време од Њега одређено, за поновну ^аобнову свог дома Јаковљевог у знању о заветима којима им се Он заветова.

26. И тада ће они ^апознати Откупитеља свога, који је Исус Христ, Син Божји, и тада ће са четири краја земаљска бити сабрани у земље своје, са којих беху расејани. Да, тако жив био Господ, биће тако. Амен.