1. Ево, догоди се да деведесет и прва година беше прошла, а то беше ^ашест стотина година од времена кад Лехи напусти Јерусалим. И беше то у години кад Лаконеј беше врховни судија и управитељ над земљом.

2. А Нефи, син Хеламанов, отпутова из земље Зарахемле, поверивши сину своме ^аНефију, који беше најстарији син његов, бригу око ^бмесинганих плоча и свих записа који беху вођени, и свих оних ствари које беху чуване светим од Лехијевог одласка из Јерусалима.

3. Тада он оде из земље, а ^акуда оде ниједан човек не зна. И син његов, Нефи, вођаше записе уместо њега, да, запис о овом народу.

4. И догоди се да се почетком деведесет и друге године, гле, пророштва пророка почеше потпуније испуњавати, јер почеше већи знаци и већа чуда да се чине међу народом.

5. Али беше неких који почеше да говоре да прође време да се испуне речи које ^аизговори Самуило, Ламанац.

6. И почеше да ликују због браће своје, говорећи: Гле време прође, а речи Самуилове се не испуњавају. Стога, радост ваша и вера ваша у погледу тога беху узалуд.

7. И догоди се да направише велику пометњу широм земље, и људи који повероваше почеше веома да се жалосте, из страха да се оно што беше речено можда не догоди.

8. Али гле, они постојано ишчекиваху тај дан и ту ноћ и тај дан који ће бити као један дан као да ноћи нема, како би могли знати да вера њихова не беше узалуд.

9. Ево, догоди се да неверници одредише дан у који ће сви који верују у та предања бити ^аусмрћени, ако се не појави знак који даде пророк Самуило.

10. Ево, догоди да се Нефију, сину Нефијевом, срце силно растужи када виде опакост свога народа.

11. И догоди се да он изађе и погну до земље, и снажно завапи Богу своме у корист свога народа, да, оних који беху скоро уништени због веровања свога у предања очева својих.

12. И догоди се да снажно вапљаше Господу ^ацео тај дан. И гле, дође му глас Господњи, говорећи:

13. Подигни главу своју и развесели се, јер гле, време је близу, и ове ноћи даће се знак, а ^асутра ја долазим на свет да покажем свету да ћу испунити све оно што учиних да ^бизговоре уста мојих светих пророка.

14. Гле, ^адолазим к својима да ^биспуним све што обзнаних деци човечјој од ^впостанка света, и да чиним вољу, ^ги Очеву и Синовљеву – Очеву себе ради, а Синовљеву ради тела свога. И гле, време је близу и ове ноћи даће се знак.

15. И догоди се да се речи које дођоше Нефију испунише онако како беше речено. Јер гле, по заласку сунца ^ане беше таме, и народ се поче чудити јер не беше таме када паде ноћ.

16. А беше много оних који не беху веровали речима пророка, који ^апопадаше на земљу и беху као да су мртви, јер знадоше да велики ^бплан уништења који беху сковали за оне који повероваше речима пророка беше ометен, јер знак који беше дат већ беше ту.

17. И почеше да схватају да се Син Божји мора ускоро појавити. Да, укратко, сви људи на лицу целе земље од запада до истока, и у земљи на северу и у земљи на југу, беху тако силно запрепашћени да попадаше на земљу.

18. Јер знадоше да пророци много година сведочаху о томе, и да знак који беше дат већ беше ту. И почеше да се плаше због безакоња свога и неверовања свога.

19. И догоди се да не беше таме целе те ноћи, већ беше светло као да је подне. И догоди се да сунце ујутро поново изађе, по устаљеном реду своме, и они знадоше да је то дан кад ће се Господ ^ародити, због знака који беше дат.

20. И беше се догодило, да, све, до у танчине у складу са речима пророка.

21. И догоди се да се појави и нова ^азвезда, по речи.

22. И догоди се да од тада па надаље Сотона поче да шири лажи међу народом, да отврдне срца њихова, како не би поверовали у знаке и чудеса које беху видели. Али, упркос тим лажима и преварама већи део народа поверова и обрати се Господу.

23. И догоди се да Нефи пође међу народ, а и многи други, крстећи на покајање у чему је велик ^аопрост греха. И тако народ поново поче имати мир у земљи.

24. И не беше сукоба, изузев неколико њих који почеше да проповедају, настојећи да Светим писмима докажу да није више ^апотребно држати закон Мојсијев. Ево, вараху се они у томе, не разумевајући Света писма.

25. Али, догоди се да се они убрзо обратише и уверише у заблуду у којој беху, јер им беше обзнањено да закон још није ^аиспуњен и да се мора испунити до у танчине. Да, реч дође до њих да се он мора испунити, да, да ни једно словце или цртица неће проћи док се сав не испуни. Стога, те исте године, беху приведени к знању о заблудама својим и ^бисповедише грешке своје.

26. И тако прође деведесет и друга година, доневши народу радосне вести због знакова који се појавише, у складу са речима пророштва свих светих пророка.

27. И догоди се да и деведесет и трећа година прође у миру, осим у погледу ^аразбојника Гадијантонових, који пребиваху на горама, који хараху земљом, јер упоришта њихова и скровишта њихова беху тако јака да их народ не могаше савладати. Стога они починише многа убиства и извршише велико крвопролиће међу народом.

28. И догоди се да деведесет и четврте године они у великој мери ојачаше, јер беше много нефијских одметника који пребегоше код њих, што изазва велику жалост оних Нефијаца који осташе у земљи.

29. А и међу Ламанцима беше разлога за велику жалост, јер гле, они имаху много деце која одрастоше и са годинама почеше јачати, тако да посташе самостални, а неки ^аЗорамци их заведоше својим лажима и својим ласкавим речима да се прикључе тим Гадијантоновим разбојницима.

30. И тако и Ламанци беху мучени и почеше да слабе у погледу на своју веру и праведност, због опакости поколења које расте.