1. И ево, гле, кажем вам да морате то истраживати. Да, заповест вам дајем да то марљиво истражујете, јер велике су речи Исаијине.

2. Јер засигурно он говораше о свему у погледу мога народа који је од дома Израеловог. Стога он свакако мора да говори и нејеврејима.

3. И све што он говораше беше и биће, и то у складу са речима које изговори.

4. Стога се осврните на речи моје. Запишите оно што вам рекох. И по времену и вољи Очевој доћи ће то до нејевреја.

5. И ко год послуша речи моје и покаје се, и крсти, тај ће се спасти. Истражујте пророке, јер има их много који о томе сведоче.

6. И ево, догоди се да када Исус беше изговорио те речи, поново им рече, пошто им беше образложио сва Света писма која беху примили, Он им рече: Гле, ја бих да напишете и друга Света писма, која немате.

7. И догоди се да Он рече Нефију: Донеси запис који вођасте.

8. А кад Нефи беше донео записе и ставио их пред Њега, Он их погледа и рече:

9. Заиста, кажем вам, заповедих слузи своме Самуилу, Ламанцу, да сведочи овом народу да ће у дан кад Отац у мени прослави име своје многи свеци устати из мртвих, и указати се многима, и служити им. И Он им рече: Не беше ли тако?

10. А ученици Његови му одговорише и рекоше: Да, Господе, Самуило прорицаше у складу са речима твојим, и све то се испуни.

11. А Исус им рече: Како то да не записасте да многи свеци усташе и многима се указаше и служаху им?

12. И догоди се да се Нефи присети да то не беше записано.

13. И догоди се да Исус заповеди да се то запише. Стога беше записано онако како Он заповеди.

14. И ево, догоди се да кад Исус беше образложио сва Света писма заједно, која они беху записали, заповеди им да поучавају оно што им Он беше образложио.