Света писма
1. Нефи 5


Поглавље 5.

Сарија приговара Лехију – Обоје се радују повратку својих синова – Они приносе жртве – Месингане плоче садрже записе Мојсија и пророка – Плоче откривају Лехија као Јосифовог потомка – Лехи пророкује о свом потомству као и о чувању плоча. Око 600–592 год. пре Христа.

1. И догоди се да кад сиђосмо у пустињу к оцу нашем, гле, испуни се он радошћу, а и мајка моја, аСарија, веома се обрадова, јер нас она заиста оплакиваше;

2. Јер сматраше да бејасмо страдали у пустињи, а и беше приговарала оцу моме говорећи му да је видовит човек, рекавши: Гле, извео си нас из земље баштине наше и синова мојих нема више, а и ми страдамо у пустињи.

3. И таквим речима мајка моја беше приговарала оцу моме.

4. И беше се догодило да јој отац мој прозбори, говорећи: Знам да сам авидовит човек јер да у бвиђењу не видех дела Божја не бих познао доброту Божју, него бих остао у Јерусалиму и страдао са браћом својом.

5. Али, гле, стекох аземљу обећања, због чега се заиста радујем. Да, и бзнам да ће Господ избавити синове моје из руку Лаванових и опет их довести к нама, доле у пустињу.

6. И таквим речима отац мој, Лехи, крепљаше мајку моју, Сарију, у погледу нас, док путовасмо пустињом ка земљи јерусалимској, да се домогнемо записа јеврејских.

7. А кад се вратисмо шатору оца мога, гле, радост њихова беше потпуна и мајка се моја утеши.

8. И она прозбори рекавши: Сад са сигурношћу знам да Господ азаповеди мужу моме да побегне у пустињу. Да, а и са сигурношћу знам да Господ заштити синове моје и избави их из руку Лаванових и даде им моћ како би бизвршили оно што им Господ беше заповедио. И таквим речима она говараше.

9. И догоди се да се радоваху веома, те принеше априносе и жртве паљенице Господу и дадоше бхвалу Богу Израеловом.

10. А кад исказаше хвале Богу Израеловом, отац мој, Лехи, узе записе који беху урезани на амесинганим плочама, те их стаде истраживати од почетка.

11. И опази да оне садрже пет акњига Мојсијевих, које дају извештај о стварању света, као и о Адаму и Еви, који беху наши први родитељи;

12. А и азапис о Јеврејима, од постанка, чак до почетка владавине Седекије, цара Јудиног;

13. А и пророштва светих пророка од постанка, чак до почетка владавине аСедекије, а и многа пророштва изговорена устима бЈеремијиним.

14. И догоди се да отац мој, Лехи, на амесинганим плочама нађе и родословље очева својих. Знаше, стога, да је потомак бЈосифов, да, и то оног Јосифа који беше син вЈаковљев, који беше гпродат у Египат и који беше дсачуван руком Господњом, како би могао сачувати оца свога, Јакова, и све укућане његове да не страдају од глади.

15. И аизведе их из сужањства, и из земље египатске, исти Бог који их сачува.

16. И тако отац мој, Лехи, откри родословље очева својих. А и Лаван беше потомак аЈосифов, стога он и очеви његови вођаху записе.

17. И ево, кад отац мој беше видео све ово, беше испуњен Духом и поче пророковати о потомству своме –

18. Да ће ове месингане плоче допрети до свих народа, колена, језика и људи који буду од потомства његовог.

19. Он, дакле, рече да ове месингане плоче неће аникада пропасти, нити ће икада временом потамнети. И пророкова много тога о потомству своме.

20. И догоди се да до тада ја и отац мој држасмо заповести које нам Господ заповеди.

21. И домогосмо се записа за које нам Господ заповеди и истраживасмо их и открисмо да су они пожељни, да, и то од велике авредности за нас, толико да бисмо могли бсачувати заповести Господње деци својој.

22. Стога, беше то мудрост по Господу да их носимо са собом док пустињом путовасмо према земљи обећања.