1. И опет: Послушај, о ти, доме Израелов, сви ви који сте одломљени и протерани због опакости пастира мога народа, да, сви ви који сте одломљени, који сте свуда расејани, који сте од мога народа, о доме Израелов. Чујте ме, о острва и послушајте ви, народи далеки. Господ ме од утробе позва, од утробе мајке моје помену Он име моје.

2. И од уста мојих мач оштар начини, у сенци руке своје сакри ме и сјајну стрелу од мене начини, у тоболац свој сакри ме.

3. И рече ми: Слуга си мој, о Израеле, кроз ког ћу прослављен бити.

4. Тада рекох: Узалуд се трудих, узалуд и низашта потроших снагу своју. Засигурно, суд је мој код Господа и дело моје код Бога мога.

5. А сада, говори Господ – који ме сазда од утробе материне, да Му слуга будем, да Му Јакова натраг доведем – и ако се Израел и не сабере, ипак ћу бити славан у очима Господњим, и Бог мој биће снага моја.

6. А Он рече: Мало је да ми будеш слуга да подигнеш племена Јаковљева и обновиш сачуване из Израела. Још ћу те поставити за светлост нејеврејима, да можеш бити спасење моје крајевима земаљским.

7. Овако говори Господ, Откупитељ Израелов, Светац његов, ономе кога презиру, ономе кога мрзе сви народи, слузи владара: Краљеви ће видети и подићи се, а и кнезови ће се поклонити због Господа који је веран.

8. Овако говори Господ: У прикладно време послушах те, о острва морска, и у дан спасења помогох ти. И сачуваћу те и даћу ти слугу свога за завет народу, да установиш земљу, да баштиниш опустеле баштине;

9. Да поробљенима можеш рећи: Изађите! Онима који у тами седе: Покажите се! Они ће пасти дуж путева и паша ће им бити на свим високим местима.

10. Неће гладовати нити жеђати, нити ће их жега и сунце ударати, јер Он који им се смилова водиће их, чак до извора водених довешће их.

11. И начинићу стазом све горе своје и путеви моји ће се узвисити.

12. А тада, гле, о доме Израелов, ови ће доћи издалека. И ево, ови са севера и са запада и ови из земље Синим.

13. Певајте, о небеса, и весели се, о Земљо, јер утврдиће се ноге оних који су на истоку. И запевајте, о горе, јер они више неће бити ударани јер Господ утеши свој народ и милостив ће бити невољницима својим.

14. Али, гле, Сион рече: Господ ме остави и Господ ме мој заборави – али показаће Он да није тако.

15. Јер, може ли жена заборавити одојче своје, да се не смилује сину утробе своје? Да, оне могу заборавити, па ипак ја тебе нећу заборавити, о доме Израелов.

16. Гле, на дланове руку својих урезах те. Зидине твоје стално су преда мном.

17. Деца твоја хитаће против рушилаца твојих, и они који те пустошаху отићи ће од тебе.

18. Обазри се унаоколо и погледај, сви они се сабирају и доћи ће к теби. Тако ја био жив, говори Господ, свима њима као накитом, заоденућеш се и украсити попут невесте.

19. Јер рушевине твоје и напуштена места твоја и земља твоја уништена, чак ће сада бити претесни становницима твојим, а они који те прождираху далеко ће бити.

20. Деца коју ћеш имати, пошто прве изгубиш, поново ће ти на уши рећи: Претесно ми је ово место. Дај ми место где се могу настанити.

21. Тада ћеш ти рећи у срцу своме: Ко ми роди ове, видевши да изгубих децу своју, и јалова сам, поробљена и сељена тамо-амо? И ко однегова ове? Гле, напуштена бејах, где они беху?

22. Овако говори Господ Бог: Гле, подићи ћу руку своју ка нејеврејима и заставу своју дићи ћу народима. И у наручју своме донеће ти они синове твоје, а кћери твоје носиће на плећима својим.

23. А цареви ће ти бити хранитељи, а царице њихове дојкиње твоје. Лицем до земље ће ти се клањати и прах са ногу твојих лизати. И знаћеш да сам ја Господ, јер неће се постидети они који на мене чекају.

24. Хоће ли се, наиме, плен моћноме отети, или праведно поробљен избавити?

25. Али овако говори Господ: И поробљени од моћнога отеће се и плен од страшнога избавиће се, јер ћу се препирати са онима који се са тобом препиру и сачуваћу децу твоју.

26. И оне који те угњетавају нахранићу месом њиховим. Пијани ће бити од крви своје као од вина слатког. И познаће свако тело да сам ја Господ, да сам Спаситељ твој и Откупитељ твој, Силни Јаковљев.