„3. поглавље: 4. лекција – Постати доживотни ученици Исуса Христа”, Проповедај моје Јеванђеље: Водич за дељење Јеванђеља Исуса Христа (2023)
„3. поглавље: 4. лекција”, Проповедај моје Јеванђеље
3. поглавље: 4. лекција
Постати доживотни ученици Исуса Христа
Поучавање ове лекције
Крштење је радосни обред наде. Када се крстимо, показујемо жељу да следимо Бога и ступамо на пут који води у вечни живот. Такође, показујемо посвећеност да постанемо доживотни ученици Исуса Христа.
Ова лекција је организована у складу са заветима које склапамо на крштењу. Садржи следеће главне одељке, од којих сваки има пододељке:
Помозите људима да схвате да су начела и заповести које поучавате део завета које ће склопити на крштењу. Покажите им како ће им сваки део ове лекције помоћи да „да дођ[у] Христу… и узм[у] удела у спасењу Његовом” (Oмни 1:26; такође видети 1. Нефи 15:14).
Ову лекцију ћете желети да поучавате у многим посетама. Посета поучавања ретко би требало да траје дуже од 30 минута. Обично је боље имати кратке, чешће посете које покривају мање делове материјала.
Планирајте шта ћете поучавати, када ћете то поучавати и колико времена ћете одвојити. Размотрите потребе људи које поучавате и тражите вођство Духа. Можете се прилагодити тако да поучавате у складу са оним што ће најбоље помоћи особама да се припреме за крштење и потврђење.
Неки одељци у овој лекцији укључују посебне позиве. Потражите надахнуће у одлучивању како и када упутити позиве. Имајте на уму ниво разумевања сваке особе. Помозите јој да живи по Јеванђељу корак по корак.
Наш завет да будемо вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа
Када се крстимо, обавезујемо се да ћемо следити Исуса Христа „са пуном одлучношћу срца”. Такође, сведоци смо да смо „вољни узети на себе име Христово” (2. Нефи 31:13; такође видети Учење и завети 20:37).
Преузимање на себе имена Исуса Христа значи да Га се сећамо и да тежимо да живимо као Његови доживотни ученици. Допуштамо да Његово светло преко нас сија другима. Видимо себе као Његове и стављамо Га на прво место у својим животима.
Следећи одељци описују два начина на која се сећамо и следимо Исуса Христа.
Често се молите
Молитва може бити једноставан разговор са Небеским Оцем који долази из срца. У молитви разговарамо са Њим отворено и искрено. Изражавамо љубав према Њему и захвалност за своје благослове. Такође тражимо помоћ, заштиту и усмерење. Када завршимо молитву, требало би да одвојимо време да застанемо и ослушкујемо.
Исус је поучио: „Морате се, стога, увек молити Оцу у име моје” (3. Нефи 18:19, курзив додат; такође видети Moјсије 5:8). Када се молимо у име Исуса Христа, сећамо се и Њега и Небеског Оца.
Исус нам је дао пример који треба да следимо када се молимо. Можемо много научити о молитви проучавањем Спаситељевих молитви у Светим писмима (видети Maтеј 6:9–13; Joван 17).
Наше молитве могу укључивати следеће:
-
Започните обраћањем Небеском Оцу.
-
Изразите осећања свог срца, као што је захвалност за благослове које смо примили.
-
Постављајте питања, тражите упутства и тражите благослове.
-
Завршите речима: „У име Исуса Христа, амен”.
Света писма нас опомињу да се молимо ујутру и увече. Међутим, можемо се молити у било које време и у било ком окружењу. За наше личне и породичне молитве може бити значајно да клекнемо када се молимо. Увек треба да имамо молитву у свом срцу. (Видети Aлма 34:27; 37:36–37; 3. Нефи 17:13; 19:16.)
Наше молитве треба да буду промишљене и из срца. Када се молимо, треба да избегавамо да користимо исте речи на исти начин.
Молимо се са вером, искрено и са стварном намером да делујемо на основу одговора које примимо. Када поступамо на тај начин, Бог ће нас водити и помоћи ће нам да доносимо добре одлуке. Осетићемо се ближим Њему. Он ће нам дати разумевање и истину. Благословиће нас утехом, миром и снагом.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
Проучавајте Света писма
Нефи је поучио: „Гостите се речима Христовим, јер гле, речи Христове ће вам рећи све што треба да чините” (2. Нефи 32:3; такође видети 31:20).
Проучавање Светих писама је суштински начин да се сећате и следите Исуса Христа. У светим писмима учимо о Његовом животу, служби и учењима. Такође, учимо о Његовим обећањима. Када читамо Света писма, доживљавамо Његову љубав. Наше душе се шире, наша вера у Њега расте, а наш ум се просветљује. Наша сведочанства о Његовој божанској мисији постају јача.
Сећамо се и следимо Исуса када примењујемо Његове речи у својим животима. Треба свакодневно да проучавамо Света писма, посебно Мормонову књигу.
Света писма Цркве Исуса Христа светаца последњих дана су Библија, Мормонова књига, Учење и завети и Драгоцени бисер. Она се, такође, називају „стандардна дела”.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма, „Света писма”
-
Gospel Topics: „Scriptures”
Наш завет да држимо заповести Божје
Напомена: Овај одељак садржи много начина за поучавање заповести. На пример, можете их поучавати током неколико посета. Или бисте могли да поучите неке од њих као део прве три лекције. Када поучавате некога заповестима, обавезно их повежите са заветом крштења и планом спасења.
Када се крстимо, склапамо завет са Богом да ћемо „држати заповести Његове” (Moсија 18:10; Aлма 7:15).
Бог нам је дао заповести јер нас воли Жели нам најбоље, и сада и у вечности. Као наш Небески Отац, зна шта нам је потребно за наше духовно и физичко благостање. Такође, зна шта ће нам донети највећу срећу. Свака заповест је божански дар, дат да води наше одлуке, штити нас и помаже нам да напредујемо.
Један од разлога зашто смо дошли на земљу је да учимо и напредујемо мудрим коришћењем своје слободе избора (видети Aврам 3:25). Избор да будемо послушни Божјим заповестима – и да се покајемо када у томе не успемо – помаже нам да се крећемо овим често изазовним смртним путовањем.
Заповести Божје су извор снаге и благослова (видети Учење и завети 82:8–9). Држањем заповести учимо да то нису оптерећујућа правила која ограничавају нашу слободу. Права слобода долази из послушности заповестима. Послушност је извор снаге која нам доноси светлост и знање Светим Духом. Она нам доноси већу срећу и помаже нам да достигнемо свој божански потенцијал као деца Божја.
Бог обећава да ће нас благосиљати када држимо Његове заповести. Неки благослови су специфични за одређене заповести. Његови најузвишенији благослови су мир у овом животу и вечни живот у будућем свету. (Видети Moсија 2:41; Aлма 7:16; Учење и завети 14:7; 59:23; 93:28; 130:20–21.)
Божји благослови су и духовни и материјални. Понекад треба да будемо стрпљиви да их чекамо, верујући да ће доћи према Његовој вољи и времену (видети Moсија 7:33; Учење и завети 88:68). Да бисмо уочили неке благослове, морамо да будемо духовно пажљиви и проницљиви. То се посебно односи на благослове које примамо на једноставне и наизглед обичне начине.
Неки благослови могу бити очигледни само када се осврнемо уназад. Други ће можда доћи тек након овог живота. Без обзира на време или природу Божјих благослова, можемо бити сигурни да ће они доћи када се трудимо да живимо по Јеванђељу Исуса Христа (видети Учење и завети 82:10).
Бог савршено воли сву своју децу. Стрпљив је са нашим слабостима и прашта када се покајемо.
Две велике заповести
Када су питали Исуса: „Коjа jе заповест највећа?” Он је одговорио: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.”
Исус је потом рекао да је друга велика заповест слична првој: „Љуби ближњега свога као самога себе” (Maтеј 22:36–39 „Друге заповести веће од ових нема” (Maрко 12:31).
Као Божја духовна деца, имамо огромну способност за љубав. То је део нашег духовног наслеђа. Живети према двема великим заповестима – да најпре волимо Бога и да волимо ближњега – дефинишућа је особина ученика Исуса Христа.
Љубав Божја
Постоји много начина на које можемо показати своју љубав према Богу. Можемо држати Његове заповести (видети Joван 14:15, 21). Можемо Га ставити на прво место у својим животима, подлажући своју вољу Његовој. Своје жеље, мисли и срца можемо усредсредити на Њега (видети Aлма 37:36). Можемо живети у захвалности за благослове које нам је дао – и бити великодушни у дељењу тих благослова (видети Moсија 2:21–24; 4:16–21). Кроз молитву и служењем другима, можемо изразити и продубити своју љубав према Њему.
Као и друге заповести, и заповест да волимо Бога је на нашу корист. Оно што волимо одређује оно што тражимо. Оно што тражимо одређује оно што мислимо и чинимо. А оно што мислимо и чинимо одређује оно што јесмо – и шта ћемо постати.
Љубав према другима
Волети друге је продужетак наше љубави према Богу. Спаситељ нас је поучио бројним начинима на које можемо волети друге (видети нпр. Лука 10:25–37 и Maтеј 25:31–46). Пружамо им добродошлицу у своја срца и животе. Волимо тако што служимо – дајући себе чак и на мале начине. Волимо друге тако што користимо дарове које нам је Бог дао да их благословимо.
Волети друге укључује стрпљење, љубазност и поштење. У то спада добровољно праштање. То подразумева опхођење према свима са поштовањем.
Када некога волимо, благословени смо и ми и та особа. Наша срца се шире, наши животи постају значајнији, а наша радост се увећава.
Благослови
Две велике заповести – да волимо Бога и волимо ближње – темељ су свих Божјих заповести (видети Maтеј 22:40). Када прво волимо Бога, али и друге, све у нашим животима ће доћи на своје место. Та љубав ће утицати на нашe гледиште, коришћење нашег времена, интересовања којима тежимо и редослед наших приоритета.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
Пророка следи
Бог позива пророке да буду Његови представници на земљи. Преко својих пророка, Он открива истину и даје упутства и упозорења.
Бог је позвао Џозефа Смита да буде први пророк последњих дана (видети 1. лекцију). Наследници Џозефа Смита су, такође, позвани од Бога да воде Његову Цркву, укључујући и пророка који је данас води. Требало би да стекнемо уверење о божанском позиву живог пророка и да следимо његова учења.
Учења живих пророка и апостола пружају сидро вечне истине у свету променљивих вредности. Када следимо Божје пророке, збрка и раздор у свету неће нас надвладати. Наћи ћемо већу срећу у овом животу и добити упутства за овај део нашег вечног путовања.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Пророк”, „Пророчица”, „Пророштво, прорицати”
-
Gospel Topics: „Prophets”, „Prophecy”
Држите десет заповести
Бог је открио Десет заповести древном пророку по имену Мојсије да води свој народ. Ове заповести важе подједнако и у наше време. Уче нас да славимо Бога и показујемо поштовање према Њему. Такође, уче нас како да се опходимо једни према другима.
-
„Немоj имати других Богова уза ме” (Друга књига Мојсијева 20:3). Други „богови” могу укључивати многе ствари, као што су имање, моћ или високи друштвени статус.
-
„Не гради себи лика резана” (Друга књига Мојсијева 20:4).
-
„Не узимај узалуд имена Господа Бога свога” (Друга књига Мојсијева 20:7).
-
„Сећај се дана од одмора да га светкујеш” (Друга књига Мојсијева 20:8).
-
„Поштуj оца свога и матер своjу” (Друга књига Мојсијева 20:12).
-
„Не убиј” (Друга књига Мојсијева 20:13).
-
„Не чини прељубе” (Друга књига Мојсијева 20:14).
-
„Не кради” (Друга књига Мојсијева 20:15).
-
„Не сведочи лажно на ближњега свога” (Друга књига Мојсијева 20:16).
-
„Не пожели” (Друга књига Мојсијева 20:17).
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Заповести, десет заповести”
-
Gospel Topics: „Ten Commandments”
Живите по закону чедности
Закон чедности је витални део Божјег плана за наше спасење и узвишење. Сексуална интимност између мужа и жене је одређена од Бога за стварање деце и за изражавање љубави у браку. Ова интимност и моћ стварања људског живота имају за циљ да буду лепи и свети.
Божји закон о чедности је уздржавање од сексуалних односа изван законског брака између једног мушкарца и једне жене. Овај закон, такође, значи потпуну верност и оданост супружнику особе након склапања брака.
Да би нам помогли да држимо закон чедности, пророци су нас опомињали да будемо чисти у својим мислима и речима. Треба да избегавамо порнографију у било ком облику. У складу са законом чедности, треба да будемо скромни у свом понашању и изгледу.
Кандидати за крштење треба да живе по закону чедности.
Покајање и опроштај
У Божјим очима, кршење закона чедности је веома озбиљан преступ (видeти Друга књига Мојсијева 20:14; Eфесцима 5:3). Оно злоупотребљава свету моћ коју је Он дао за стварање живота. Али Он наставља да нас воли чак и ако смо прекршили овај закон. Он нас позива да се покајемо и очистимо кроз помирбену жртву Исуса Христа. Очај греха може се заменити слатким миром Божјег праштања (видети Учење и завете 58:42–43).
Благослови
Бог је дао закон чедности да би благословио нас и духовну децу коју шаље на земљу. Поштовање овог закона је од суштинског значаја за лични мир и љубав, поверење и јединство у нашим породичним односима.
Када живимо по закону чедности, бићемо заштићени од духовне штете која долази од сексуалне интимности ван брака. Такође, избећи ћемо емоционалне и физичке проблеме који често прате такве односе. Напредоваћемо у свом поуздању пред Богом (видети Учење и завети 121:45). Бићемо отворенији за утицај Светог Духа. Бићемо боље припремљени да склапамо свете завете у храму који уједињују наше породице за вечност.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма, „Чедност”.
-
Gospel Topics: „Chastity”
Држите закон десетине
Велика повластица чланства у Цркви је могућност плаћања десетине. Дајемо десетину, помажемо у даљем Божјем раду и благосиљамо Његову децу.
Закон о десетини потиче из времена Старог завета. На пример, пророк Аврам је платио десетину од свега што је поседовао (видети Aлма 13:15; Прва књига Мојсијева 14:18–20).
Реч десетак дословно значи десетина. Када дајемо десетак, једну десетину свог прихода поклањамо Цркви (видети Учење и завети 119:3–4; добит се сматра приходом). Све што имамо је дар од Бога. Када плаћамо десетину, ми Му показујемо захвалност враћајући део онога што нам је дао.
Плаћање десетине је израз вере. Такође, то је начин на који поштујемо Бога. Исус је поучио: „Иштите најпре царство Божје” (Maтеј 6:33), а десетина је начин да то учинимо.
Коришћење средстава од десетине
Средства десетине су светиња. Десетину дајемо члану бискупства, или у многим областима можемо да платимо онлајн. Када бискупство прими десетину, оно је предаје седишту Цркве.
Савет који се састоји од Првог председништва, Већа дванаесторице апостола и Председавајућег бискупства одређује како се средства од десетине користе у Божјем делу (видети Учење и завети 120:1). Ове употребе укључују:
-
Изградњу и одржавање храмова и састајалишта.
-
Превођење и објављивање Светих писама.
-
Подршку активностима и деловању локалних црквених заједница.
-
Подршку мисионарском раду широм света.
-
Подржавање рада на породичној историји.
-
Финансирање школа и образовања.
Десетина се не користи за плаћање локалним црквеним вођама. Они служе добровољно без икакве плате.
Благослови
Када плаћамо десетину, Бог обећава благослове који су далеко већи од онога што ми дајемо. Он ће „отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста” (Maлахија 3:10; видети стихове 7–12). Tи благослови могу бити и духовни и материјални.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Десетак, десетина”
-
Gospel Topics: „Tithing”
Поштујте Реч мудрости
Господњи закон здравља
Наша тела су свети дарови од Бога. Сваком од нас је потребно физичко тело да бисмо постали сличнији Њему. Наша тела су толико важна да их Света писма упоређују са храмовима (видети 1. Коринћанима 6:19–20).
Господ жели да се према својим телима односимо са поштовањем. Да би нам помогао у томе, Он је открио закон здравља који се зове Реч мудрости. Ово откривење нас учи да једемо здраву храну и да не користимо супстанце које штете нашим телима – посебно алкохол, дуван и вруће напитке (што значи чај и кафу).
У духу Речи мудрости, савремени пророци упозоравају на употребу других супстанци које су штетне, незаконите или изазивају зависност. Пророци су, такође, упозоравали на злоупотребу лекова који се издају на рецепт. (Председник ваше мисије ће одговорити на питања о томе да ли друге супстанце у вашем географском подручју не би требало да се користе.)
Благослови
Господ је обезбедио Реч мудрости за наше физичко и духовно благостање. Он обећава велике благослове када држимо ову заповест. Ови благослови укључују здравље, мудрост, ризнице знања и заштиту (видети Учење и завети 89:18–21).
Послушност Речи мудрости ће нам помоћи да будемо пријемчивији за подстицаје Светог Духа. Иако се сви суочавамо са здравственим изазовима, поштовање овог закона ће нам помоћи да будемо здравији у телу, уму и духу.
Кандидати за крштење треба да буду послушни Речи мудрости.
За упутства како помоћи људима који се боре са зависношћу, погледајте 10. поглавље.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Реч мудрости”
-
Gospel Topics: „Health”, „Word of Wisdom”
-
Помоћ у животу: „Зависност”
Светкујте Шабат
Дан за одмор и богослужење
Шабат је свети дан који је Бог одвојио за нас сваке седмице да се одморимо од свакодневних послова и славимо Њега. Једна од десет заповести датих Мојсију је: „Сећај се дана од одмора да га светкујеш.” (Друга књига Мојсијева 20:8; такође видети стихове 9–11).
У савременом откривењу, Господ је поново потврдио да је Шабат „дан одређен да се одмориш од својих дела и да се посветиш Свевишњему” (Учење и завети 59:10). Такође, рекао је да Шабат треба да буде дан радости, молитве и захвалности (видети стихове 14 и 15).
Као део нашег шабатног богослужења, сваке седмице присуствујемо састанцима причести. На том састанку славимо Бога и узимамо причест у знак сећања на Исуса Христа и Његово помирење. Када узмемо причест, обнављамо своје завете са Богом и показујемо да смо вољни да се покајемо за своје грехе. Обред причести је средиште нашег светковања Шабата.
У цркви, такође, учествујемо на часовима на којима учимо више о Јеванђељу Исуса Христа. Наша вера расте када заједно проучавамо Света писма. Наша љубав расте када служимо и јачамо једни друге.
Осим што се Шабатом одмарамо од наших послова, треба да се уздржавамо од куповања и других активности које би учиниле да се осећамо као и сваког другог дана. Остављамо по страни световне активности и своје мисли и дела усредсређујемо на духовна питања.
Дан за чињење добра
Чинити добро на Шабат је у најмању руку важно колико и оно од чега се уздржавамо да бисмо га светковали. Учимо Јеванђеље, јачамо веру, градимо односе, служимо и учествујемо у другим надахњујућим активностима са породицом и пријатељима.
Благослови
Светковање Шабата је израз наше оданости Небеском Оцу и Исусу Христу. Када своје активности Шабатом чинимо у складу са Божјом сврхом за тај дан, осетићемо радост и мир. Бићемо духовно нахрањени и физички освежени. Такође, осетићемо се ближима Богу и продубити свој однос са нашим Спаситељем. Потпуније ћемо чувати себе „неукаљаним од света” (Учење и завети 59:9). Шабат ће постати „милина” (Исаија 58:13; такође видети 14. стих).
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Gospel Topics: „Sabbath Day”
-
Водич кроз Света писма: „Шабат”
Будите послушни закону и поштујте га
Свеци последњих дана верују у поштовање закона и у то да треба да буду добри грађани (видети Учење и завети 134; Чланци вере 1:12). Чланови цркве се подстичу да служе како би унапредили своје заједнице и државе. Такође, подстичу се да утичу на здраве моралне вредности у друштву и влади.
Чланови Цркве су позвани да учествују у власти и политичким процесима у складу са законом. Чланови који заузимају положаје у влади делују у таквим својствима као дотични грађани, а не као представници Цркве.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
„Политичка и грађанска активнсот” у одсеку 38.8 Општег приручника
-
Gospel Topics: „Citizenship”
Наш завет да служимо Богу и другима
Служење
Када се крстимо, заветујемо се да ћемо служити Богу и другима. Служење другима је један од основних начина на који служимо Богу (видети Moсија 2:17). Пророк Алма је поучио оне који су желели да се крсте: „Вољни сте да носите бремена један другом… тугујете са онима који тугују… и тешите оне којима је утеха потребна” (Moсија 18:8–9).
Убрзо након крштења, нови чланови обично добијају позив да служе у Цркви. Ови позиви су добровољни и неплаћени. Када их прихватимо и марљиво служимо, растемо у вери, развијамо таленте и благосиљамо друге.
Други део наше службе у Цркви је бити „брат служитељ” или „сестра служитељка”. У овој одговорности служимо додељеним појединцима и породицама.
Као ученици Исуса Христа, тражимо прилике да служимо сваки дан. Попут Њега, и ми идемо „чинећи добро” (Дела апостолска 10:38). Служимо својим комшијама и другима у нашој заједници. Можемо да учествујемо у приликама за служење преко JustServe-а где је доступно. Можемо подржавати хуманитарне напоре Цркве и учествовати у реаговању на катастрофе.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма, „Служење”.
-
Gospel Topics: „Service”
Дељење Јеванђеља
Као део нашег крсног завета, обећавамо да ћемо „стајати као сведоци Божји” (Moсија 18:9). Један од начина на који стојимо као сведоци је да делимо Jеванђеље Исуса Христа. Помагање другима да приме Јеванђеље је једна од најрадоснијих врста службе коју можемо да пружимо (видети Учење и завети 18:15–16). Oно је снажан израз наше љубави.
Када искусимо благослове живота по Јеванђељу, природно је да желимо да поделимо те благослове. Чланови породице, пријатељи и познаници се често заинтересују када смо пример верности и виде како Јеванђеље благосиља наше животе. Можемо делити Јеванђеље на нормалне и природне начине (видети Општи приручник, 23. поглавље).
Позивамо друге да учествују са нама у служењу, заједници, рекреативним и црквеним активностима. Можемо их позвати на црквени састанак или на крштење. Можемо их позвати да погледају онлајн видео који објашњава Јеванђеље Исуса Христа, да прочитају Мормонову књигу или да посете дан отворених врата храма. Постоје стотине позива које можемо упутити. Често позивање једноставно значи укључивање наше породице, пријатеља и комшија у оно што већ радимо.
Ако питамо, Бог ће нам помоћи да препознамо прилике да делимо Јеанђеље и говоримо о томе како оно благосиља наше животе.
За више информација о примени начела, дељења и позивања, погледајте у одељку „Уједините се са члановима” у 9. поглављу.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Mисионарски рад”
-
Gospel Topics: „Missionary Work”
Пост и посни приноси
Бог је установио закон поста као начин да развијемо духовну снагу и да помогнемо онима у потреби.
Пост значи издржати неко време без хране и пића. Црква обично издваја прву недељу сваког месеца као дан поста. Дан поста обично укључује време без хране и пића током 24 сата ако смо физички способни. Други важни делови недеље поста укључују молитву и изношење сведочанства. Такође, подстичемо се да постимо у другим приликама када осетимо потребу.
Развијање духовне снаге
Пост нам може помоћи да постанемо понизни, да се приближимо Богу и да се осећамо духовно обновљени. Пре него што је започео своју службу, Исус Христ је постио (видети Maтеј 4:1–2). Света писма бележе многе извештаје о пророцима и другима који су постили како би увећали своју духовну снагу и тражили посебне благослове за себе или друге.
Пост и молитва иду заједно. Када постимо и молимо се са вером, више смо прилагођени примању личног откривења. Такође, пријемчивији смо за препознавање истине и разумевање Божје воље.
Помагање онима у потреби
Када постимо, донирамо новац Цркви за помоћ у бризи о онима у потреби. То се зове посни принос. Позвани смо да дајемо посни принос који је најмање једнак вредности непоједених оброка. Охрабрени смо да будемо великодушни и дајемо више од вредности ових оброка ако можемо. Давање посног приноса је један од начина на који можемо служити другима.
Посни приноси се користе за обезбеђивање хране и других потрепштина онима у потреби, како локално тако и широм света. За информације о томе како да допринесете посним приносима, погледајте одељак „Донирање донирање десетине и других прилога” у овој лекцији.
Проучавање Светих писама
Пост
Брига за оне у потреби
Сазнајте више о овом начелу
-
„Водич кроз Света писма: „Пост, постити”
-
Општи приручник: 22.2.2.
-
Gospel Topics: „Fasting and Fast Offerings”
Наш завет да истрајемо до краја
Када се крстимо, склапамо завет са Богом да ћемо „истрај[ати] до краја” живећи по Јеванђељу Исуса Христа (2. Нефи 31:20; такође видети Moсија 18:13). Трудимо се да будемо доживотни ученици Исуса Христа.
Пророк Нефи из Мормонове књиге описао је крштење као капију кроз коју улазимо на јеванђеоски пут (видети 2. Нефи 31:17). После крштења настављамо да „хрли[мо] напред са постојаношћу у Христу” (2. Нефи 31:20).
Док „хрли[мо] напред” на путу учеништва, припремамо се за одлазак у храм. Тамо ћемо склопити завете са Богом када примимо храмске обреде. У храму ћемо бити даривани моћу и можемо бити запечаћени као породице за вечност. Држање завета које склапамо у храму отвориће врата свакој духовној повластици и благослову које Бог има за нас.
Док верно настављамо путем Јеванђеља, на крају ћемо примити највећи Божји дар – дар вечног живота (видети 2. Нефи 31:20; Учење и завети 14:7).
Следећи одељци објашњавају неке аспекте онога што је Бог обезбедио да нам помогне да издржимо до краја нашег смртног путовања – и да нађемо радост у томе.
Свештенство и организације Цркве
Свештенство је власт и моћ од Бога. Преко свештенства, Небески Отац извршава своје дело „оствар[ивања] бесмртност[и] и вечн[и] живот” своје деце (Moјсије 1:39). Бог даје власт и моћ својим синовима и ћеркама на земљи да помогну у извршењу овог дела.
Свештенство благосиља све нас. Обреди као што су крштење и причест примају се преко оних који држе службе у свештенству. Такође, примамо благослове исцељења, утехе и савета.
Свештенство и црквено вођство и позиви
Цркву води Исус Христ преко пророка и апостола. Ове вође су позване од Бога, заређене и дата им је свештеничка власт да делују у Спаситељево име.
У давна времена, Христ је својим апостолима дао исту свештенску власт, која им је омогућила да воде Његову Цркву након што се Он узнео на небо. На крају је та власт изгубљена када су људи одбацили Јеванђеље и када су апостоли умрли.
Небески гласници су обновили свештенство 1829. преко пророка Џозефа Смита, а Господ је поново успоставио своју Цркву са апостолима и пророцима. (Видети 1. лекцију.)
На локалном нивоу, бискупи и председници кочића имају свештеничкау власт да воде црквене заједнице.
Када су мушкарци и жене позвани и издвојени да служе у Цркви, њима се даје власт од Бога да делују у том позиву. Ова власт се даје мисионарима, вођама, учитељима и другима све док не буду разрешени својих позива. Делегира се под усмерењем оних који имају кључеве свештенства.
Свештеничка власт може се користити само у праведности (видети Учење и завети 121:34–46). Та власт је свето поверење да представља Спаситеља и делује у Његово име. Увек има за циљ да благослови и служи другима.
Ароново свештенство и Мелхиседеково свештенство
У Цркви, свештенство укључује Ароново и Мелхиседеково свештенство. Под вођством оних који имају кључеве свештенства, Ароново и Мелхиседеково свештенство се додељују достојним мушким члановима Цркве. Након додељивања одговарајућег свештенства, особа се заређује у службу у том свештенству, као што је ђакон или старешина. Мора да је зареди неко ко има потребну власт.
Када мушкарац или млади мушкарац прими свештенство, он склапа завет са Богом да ће испуњавати свете дужности, служити другима и помагати у изградњи Цркве.
Млади мушкарци могу да приме Ароново свештенство и да буду заређени за ђаконе почев од јануара године у којој пуне 12 година. Они могу бити заређени за учитеље у години када пуне 14, а за свештенике у години када пуне 16. Мушки обраћеници који су пунолетни могу примити Ароново свештенство убрзо након крштења и потврђења. Носиоци Ароновог свештенства врше обреде као што су причест и крштење.
Након што неко време служи као свештеник у Ароновом свештенству, достојан мушкарац који има најмање 18 година може да прими Мелхиседеково свештенство и да буде заређен у старешину. Мушкарци који приме Мелхиседеково свештенство могу вршити свештеничке обреде као што је давање благослова исцељења и утехе члановима породице и другима.
За информације о новим члановима који примају свештенство, видети Општи приручник, 38.2.9.1.
Већа и организације у Цркви
Већа свештенства Веће је организована група носилаца свештенства. Свако одељење има веће старешина за пунолетне мушкарце. Већа ђакона, учитеља и свештеника су за младе мушкарце.
Потпорно друштво. Потпорно друштво укључује жене од 18 година и старије. Чланице Потпорног друштва јачају породице, појединце и заједницу.
Младе жене. Младе жене се придружују организацији Младих жена почев од јануара године у којој пуне 12 година.
Школица. Деца узраста 3 до 11 година су део организације Школице.
Недељна школа. Сви одрасли и млади похађају Недељну школу, где се састају да заједно проучавају Света писма.
За више информација о свештенству, видети Општи приручник, 3. поглавље.
За више информација о већима свештенства и црквеним организацијама, видети Општи приручник, поглавља 8–13.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Општи приручник, 3. поглавље: „Начела свештенства”
-
Gospel Topics: „Aaronic Priesthood”, „Melchizedek Priesthood”, „Priesthood”
Брак и породице
Брак
Брак између мушкарца и жене установљен је од Бога. Он је од суштинске важности у Његовом плану за вечни напредак Његове деце.
Заједница мужа и жене у браку треба да буде њихов најдрагоценији земаљски однос. Они имају свету одговорност да буду одани једно другом и верни свом брачном завету.
Муж и жена су једнаки у Божјим очима. Једно не треба да доминира над другим. Њихове одлуке треба да се доносе у јединству и љубави, уз пуно учешће обоје.
Пошто се муж и жена воле и раде заједно, њихов брак може бити извор њихове највеће среће. Они могу помагати једни другима и својој деци да напредују ка вечном животу.
Породица
Као и брак, породица је одређена од Бога и има суштинску улогу у Његовом плану за нашу вечну срећу. Наше породице ће највероватније бити срећне када живимо по учењима Исуса Христа. Родитељи поучавају своју децу Јеванђељу Исуса Христа и дају пример како живети по њему. Породице нам пружају прилике да волимо и служимо једни другима.
Родитељима породица треба да буде на првом месту. Света повластица и одговорност родитеља је да брину о деци коју могу да роде или усвоје.
Све породице имају изазове. Када тражимо Божју подршку и држимо Његове заповести, породични изазови нам могу помоћи да учимо и напредујемо. Понекад нам ови изазови помажу да учимо да се покајемо и опростимо.
Црквене вође охрабрују чланове да одржавају недељно кућно вече. Родитељи користе то време да поуче своју децу Јеванђељу, ојачају породичне односе и забављају се заједно. Црквене вође су, такође, издале проглас који поучава о важним истинама о породици (видети „Породица: Проглас свету”, ChurchofJesusChrist.org).
Други начини за јачање породице укључују породичну молитву, проучавање Светих писама и заједничко богослужење у цркви. Такође, можемо истраживати породичну историју, прикупљати породичне приче и служити другима.
Многи људи имају ограничене могућности за брак или породичне односе пуне љубави. Многи су доживели развод и друге тешке породичне околности. Међутим, Јеванђеље нас појединачно благосиља без обзира на наше породичне околности. А када смо верни, Бог ће нам обезбедити начин да имамо благослове породица пуних љубави, било у овом или у будућем животу.
Проучавање Светих писама
Брак
Породица
Сазнајте више о овом начелу
-
Водич кроз Света писма: „Породица”, „Брак, женити”
-
Општи приручник, 2. поглавље: „Подржавање појединаца и породица у делу спасења и узвишења”
-
Gospel Topics: „Marriage”, „Family”, „Parenting”
Храмски рад и рад на породичној историји за преминуле претке
Небески Отац воли сву своју децу и жели њихово спасење и узвишење. Ипак, милијарде људи су умрле а да нису чуле Јеванђеље Исуса Христа или нису примиле спасоносне обреде Јеванђеља. Ови обреди обухватају крштење, потврђење, свештенство за мушкарце, храмско даривање и вечни брак.
Својом благодаћу и милошћу, Господ је обезбедио још један начин за ове људе да приме Јеванђеље и његове обреде. У духовном свету, Јеванђеље се проповеда онима који су умрли а да га нису примили (видети Учење и завети 138). У храмовима можемо вршити обреде у име наших преминулих предака и других. Те преминуле особе у духовном свету тада могу да прихвате или одбаце Јеванђеље и обреде који се врше за њих.
Пре него што можемо да извршимо ове обреде, морамо да откријемо своје претке који их нису примили. Проналажење чланова наше шире породице како би могли да приме обреде је главна сврха нашег рада на породичној историји. Када пронађемо информације о њима, додајемо их у базу података Цркве на FamilySearch.org. Тада ми (или други) можемо да вршимо обреде за њих у храму.
Када откријемо своје претке и вршимо обреде за њих, наше породице могу постати уједињене за вечност.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Општи приручник, 28. поглавље: „Храмски обреди за преминуле”
-
Gospel Topics: „Baptisms for the Dead”, „Family History”
Храмови, даривање, вечни брак и вечне породице
Храмови
Храм је дом Господњи. То је свето место где можемо да склапамо завете са Богом када примамо Његове свете обреде. Када се држимо тих завета, моћ божанске природе ће се објавити у нашим животима (видети Учење и завети 84:19–22; 109:22–23).
Даривање
Један од обреда које примамо у храму зове се даривање. Реч даривање значи „дар”. Тај дар знања и моћи долази од Бога. Током даривања, склапамо завете са Богом који нас везују за Њега и Његовог Сина, Исуса Христа (видети 1. поглавље).
Одрасли могу имати право да добију сопствено храмско даривање након најмање једне године чланства у Цркви. За више информација о даривању, видети Општи приручник, 27.2.
Вечни брак и вечне породице
Божји план среће омогућава породичним односима да трају после овог живота. У храму можемо бити венчани за време и вечност. То омогућава породицама да буду заједно заувек.
Након што брачни парови приме своје храмско даривање, могу бити запечаћени или венчани за вечност. Њихова деца могу бити запечаћена за њих.
Муж и жена који су запечаћени у храму морају да се придржавају завета које су склопили да би примили благослове вечног брака.
Проучавање Светих писама
Сазнајте више о овом начелу
-
Општи приручник, 27. поглавље: „Храмски обреди за живе”
-
Gospel Topics: „Temples”, „Endowment”, „Marriage”