2023.
„Оста[ни] у мени и ја у теби; зато ходај са мном”
Мај 2023.


„Оста[ни] у мени и ја у теби; зато ходај са мном”

Спаситељево обећање да ће остати у нама је истинито и доступно сваком члану Његове обновљене Цркве који се придржава завета.

Древни пророк Енох, описан у Старом завету, Учењу и заветима, и Драгоценом бисеру,1 био је оруђе у успостављању града Сиона.

Библијски запис о Еноховом позиву на служење указује на то да је „зачу[о] глас са неба, како говори: Еноше, сине мој, проричи овом народу, и реци им – Покајте се, … јер срца њихова отврднуше, а уши њихове отупеше да чују и очи њихове не могу подаље да виде.”2

„И када Енох чу ове речи, пови се до земље… и прозбори с Господом говорећи: Зашто нађох наклоност у очима твојим, а ипак сам младић, и сви ме људи мрзе; јер сам спор у говору; зашто сам слуга твој?3

Имајте на уму да је Енох у време када је позван да служи, постао крајње свестан своје личне неадекватности и ограничења. И сумњам да смо се сви ми у неком тренутку у нашој црквеној служби осећали као Енох. Али верујем да је Господњи одговор на Енохово питање изречен у молби поучан и да се односи на сваког од нас данас.

„И Господ рече Еноху: Пођи и чини оно што сам ти заповедио, и нико те неће избости. Отвори уста своја, и испуниће се, и даћу ти оно што ћеш изустити…

Гле, Дух мој је на теби, стога ћу све речи твоје оправдати; и горе ће побећи пред тобом, и реке ће скренути са свог пута; и остаћеш у мени, и ја у теби.4

Енох је на крају постао моћни пророк и оруђе у Божјим рукама за извршење великог дела, али своју службу није започео на тај начин! Уместо тога, његова способност се временом увећавала како је научио да пребива и да хода са Сином Божјим.

Искрено се молим за помоћ Светог Духа док заједно разматрамо савет који је Господ дао Еноху и шта он данас може значити за вас и мене.

Остаћете у мени

Господ, Исус Христ свима нама упућује позив да останемо у Њему.5 Али како ми заправо учимо и долазимо до тога да останемо у Њему?

Реч остати значи бити чврст или стабилан и издржати без попуштања. Старешина Џефри Р. Холанд је објаснио да „остајање” као радња значи „‘[остати] – али [остати] заувек’. То је позив јеванђеоске поруке… свима… у свету. Дођите, али да бисте остали. Дођите са убеђењем и истрајношћу… Долазите стално, ради себе и свих поколења који морају да вас следе.”5 Дакле, остајемо у Христу када смо чврсти и непоколебљиви у својој оданости Откупитељу и Његовим светим намерама, у добрим и лошим временима.7

Почињемо са остајањем у Господу тако што ћемо искористити своју моралну слободу избора да преузмемо на себе Његов јарам8 кроз завете и обреде обновљеног Јеванђеља. Заветна веза коју имамо са нашим Небеским Оцем и Његовим васкрслим и живим Сином је узвишени извор перспективе, наде, мира и трајне радости; она је такође чврста основа9 на којој треба да градимо свој живот.

Ми остајемо у Њему тако што се непрестано трудимо да јачамо своју личну заветну везу са Оцем и Сином. На пример, искрена молитва Вечном Оцу у име Његовог љубљеног Сина продубљује и јача нашу заветну везу са Њима.

Остајемо у Њему истински се гостећи речима Христовим. Спаситељево учење приближава нас, као заветну децу, Њему10 и рећи ће нам све оно што треба да радимо.11

Остајемо у Њему тако што се озбиљно припремамо да учествујемо у обреду причести, разматрајући и размишљајући о нашим заветним обећањима и искрено се кајући. Достојно узимање причести је сведочанство Богу да смо вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа и трудимо се да Га се „увек сећамо”12 после кратког времена потребног за учешће у том светом обреду.

И остајемо у Њему служећи Богу док служимо Његовој деци и послужујемо нашој браћи и сестрама.13

Спаситељ је рекао је: „Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог, и остајем у љубави Његовој.”14

Укратко сам описао неколико од многих начина на које можемо остати у Спаситељу. А сада позивам сваког од нас као Његове ученике да питамо, тражимо, куцамо и учимо сами за себе моћу Светог Духа друге значајне начине на које можемо учинити Христа средиштем нашег живота у свему што радимо.

И ја у теби

Спаситељево обећање својим следбеницима је двоструко: ако ми останемо у Њему, Он ће остати у нама. Али, да ли је заиста могуће да Христ остане у вама и мени – појединачно и лично? Одговор на ово питање је недвосмислено да!

У Мормоновој књизи учимо о Алмином учењу и сведочењу сиромашнима, чије су их невоље натерале да буду понизни. У свом упутству, он је упоредио реч са семеном које се мора посадити и неговати, и описао је „реч” као живот, мисију и помирбену жртву Исуса Христа.

Алма је рекао: „Почните да верујете у Сина Божјег, да ће Он доћи да откупи свој народ, и да ће страдати и умрети како би извршио помирење за грехе њихове, и да ће исто тако из мртвих устати, што ће остварити васкрсење, како би сви људи стали пред Њега да им се суди у последњи и судњи дан, по делима њиховим.15

С обзиром на овај Алмин опис „речи”, молимо вас да размислите о надахњујућој вези коју он тада проналази.

„И ево, браћо моја, желим да ову реч засадите у срца своја, и кад почне да клија негујте је вером својом. И гле, постаће она дрво које у вама расте за вечни живот. И нека вам Бог подари да бремена ваша могу бити лака, кроз радост Сина Његовог. И заиста, све то можете учинити само ако хоћете.”16

Семе које треба да се трудимо да посадимо у своја срца је реч – чак и живот, мисија и учење Исуса Христа. И ако се реч буде неговала вером, постаће она дрво које у нама расте за вечни живот.17

Шта је симболика дрвета у Лехијевој визији? Може се сматрати да дрво представља Исуса Христа.18

Моја вољена браћо и сестре, да ли је реч у нама? Да ли су истине Спаситељевог Јеванђеља записане у месним бележницама наших срца?19 Да ли долазимо Њему и постепено Му постајемо све сличнији? Расте ли у нама дрво Христово? Настојимо ли да постанемо „нова [створења]”20 у Њему?21

Можда је овај чудесан потенцијал надахнуо Алму да пита: „Родисте ли се духовно од Бога? Примисте ли обличје Његово на лица своја? Доживесте ли ту снажну промену у срцима својим?22

Увек би требало да се сећамо Господњег упутства Еноху: „Остаћеш у мени, и ја у теби.”23 И сведочим да је Спаситељево обећање да ће остати у нама истинито и доступно сваком члану Његове обновљене Цркве који се придржава завета.

Зато ходај са мном

Апостол Павле је опомињао вернике који су примили Господа: „Онако живите у њему”.24

Ходање са Спаситељем и док смо у Њему истиче два витална аспекта учеништва: (1) послушност Божјим заповестима и (2) сећање и поштовање светих завета који нас повезују са Оцем и Сином.

Јован је изјавио:

„И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести његове држимо.

Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема.

А који држи реч Његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у Њему.

Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио.”25

Исус позива свакога од нас: „Хајде за мном”26 и „Ходај са мном”.27

Сведочим да ћемо, када напредујемо у вери и ходамо у кротости Господњег духа,28 бити благословени моћу, вођством, заштитом и миром.

Сведочанство и обећање

Алма описује усрдну молбу пуну љубави од Господа свим живим душама:

„Гле, шаље Он позив свим људима, јер руке милости су испружене према њима и каже: Покајте се, и примићу вас.

Да, Он каже: Дођите к мени и јешћете плод са дрвета живота, да, јешћете и пити хлеб и воде живота, слободно;29

Истичем апсолутну свеобухватност Спаситељеве молбе. Он жуди да својом милошћу и милосрђем благослови сваку особу која сада живи, која је икада живела и која ће тек живети на земљи.

Неки чланови Цркве прихватају као истинита учења, начела и сведочанства која се више пута објављују са ове говорнице у Конференцијском центру и у локалним састајалиштима широм света – а ипак се муче да поверују да су ове вечне истине применљиве посебно у њиховим животима и њиховим околностима. Они искрено верују и послушно служе, али њихова заветна веза са Оцем и Његовим Сином Откупитељем још увек није постала жива и преображавајућа стварност у њиховим животима.

Обећавам да моћу Светог Духа можете знати и осетити да су јеванђеоске истине које сам покушао да опишем намењене вама – појединачно и лично.

Радосно сведочим да је Исус Христ наш вољени и живи Спаситељ и Откупитељ. Ако останемо у Њему, Он ће остати у нама.30 И када будемо ходали и били са Њим, бићемо благословени да донесемо многе плодове. Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Видети 1. Мојсијева 5:18–24; Учење и завети 107:48–57; Мојсије 6–7.

  2. Moјсије 6:27.

  3. Moјсије 6:31.

  4. Мојсије 6:32, 34; курзив додат.

  5. Видети Joван 15:4–9.

  6. Jeffrey R. Holland, „Abide in Me”, Liahona, мај 2004, стр. 32.

  7. Видети Joван 15:10.

  8. Видети Maтеј 11:29–30.

  9. Видети Хеламан 5:12.

  10. Видети 3. Нефи 27:14–15.

  11. Видети 2. Нефи 32:3.

  12. Moрони 4:3; 5:2.

  13. Видети Moсија 2:17.

  14. Joван 15:10.

  15. Aлмa 33:22.

  16. Aлма 33:23; курзив додат.

  17. Видети Aлма 26:13.

  18. Објаснио сам начело са духовног скупа 2017. године.

    „Алма…‘[поче] проповедати реч Божју народу, улазећи у синагоге њихове и у куће њихове. Да, чак и на улицама њиховим проповедаху реч’ [Алма 32:1; курзив додат]. Исто тако је упоредио реч Божју са семеном.

    ‘Ево, дате ли места семену да се засади у срце ваше, гле, буде ли то право семе, то јест, добро семе, не избаците ли га ви невером својом, опирући се Духу Господњем, гле, почеће оно да буја у грудима вашим. И пошто осетите те покрете бујања, почећете да говорите себи – Мора да је то добро семе, односно, добра је та реч, јер почиње да увећава душу моју, да, почиње да просветљава разумевање моје, да, почиње ми бити изврсна’ [Алма 32:28; курзив додат].

    Занимљиво је да добро семе постаје дрво кад се посади у срце и почиње да буја, ниче и расте.

    ‘И гле, кад дрво почне да расте, рећи ћете: Негујмо га са великом пажњом да може да пусти корен, да може да нарасте и плод нам донесе. И ево, гле, негујете ли га са пуно пажње, пустиће корен, нарасти и плод донети.

    Али, занемарите ли дрво, и не мислите о нези његовој, гле, неће никакав корен пустити и када врелина сунца дође и спржи га, вене јер нема корена, а ви га ишчупате и баците.

    Ево, то није зато што семе не беше добро, нити зато што плод не беше пожељан већ зато што вам је земља неплодна, и нећете да негујете дрво, стога не можете имати плод његов.

    И тако, не негујете ли реч, надајући се оком вере плоду њеном, никада нећете брати плод са дрвета живота.

    Али, будете ли неговали реч, да, неговали дрво кад почне да расте, вером својом са великом марљивошћу и са стрпљењем, надајући се плоду његовом, пустиће оно корен и гле, биће то дрво које расте у вечни живот’ [Алма 32:37–41; курзив додат].

    … Централно место у Лехијевом сну има дрво живота – које представља ‘љубав Божј[у]’ [1. Нефи 11:21–22].

    ‘Јер Богу тако омиле свет да jе и Сина свога Јединородног дао, да ни jедан коjи Га веруjе не погине, него да има живот вечни’ [Јован 3:16].

    Рођење, живот и помирбена жртва Господа Исуса Христа су највећи показатељи Божје љубави према Његовој деци. Као што је Нефи сведочио, ова љубав је била ‘најпожељнији од свега’ и ‘души највећа радост’ [1. Нефи11:22–23; видети такође 1. Нефи 8:12, 15]. Поглавље 11 из 1. Нефија представља исцрпан опис дрвета живота као симбола живота, службе и жртве Спаситеља – ‘удостоје[ника] Божје[г]’ [1. Нефи 11:16]. Може сматрати да дрво представља Исуса Христа.

    Један начин размишљања је да се плод са дрвета може сматарати симболом благослова Спаситељевог помирења. Плод је описан као ‘пожељан да некога усрећи’ [1. Нефи 8:10] и донесе велику радост и жељу да се та радост подели са другима.

    Значајно је да је свеобухватна тема Мормонове књиге, која позива све да дођу Христу [видети Морони10:32], најважнија у Лехијевој визији [видети 1. Нефи 8:19]” („The Power of His Word Which Is in Us” [обраћање са семинара за нове мисијске вође, 27. јун, 2017], стр. 4–5).

  19. Видети 2. Коринћанима 3:3.

  20. 2. Коринћанима 5:17.

  21. Алмина аналогија нас учи да жеља да верујемо сади семе у нашим срцима, неговање семена нашом вером клија у дрво живота, а неговање дрвета производи плод са дрвета, које је „слађи од свега што је слатко” (Алма 32:42) и „највећи [је] од свих дарова Божјих” (1. Нефи 15:36).

  22. Aлмa 5:14.

  23. Moјсије 6:34; курзив додат.

  24. Колошанима 2:6.

  25. 1. Јованова 2:3–6; курзив додат.

  26. Лука 18:22.

  27. Moјсије 6:34.

  28. Видети Учење и завети 19:23.

  29. Алма 5:33–34; курзив додат.

  30. Видети Јован 15:5.