После четвртог дана
Када идемо напред са вером у Исуса Христа, четврти дан ће увек доћи. Он (Христ) ће нам увек притећи у помоћ.
Као што смо се јутрос подсетили, данас је празник Цвети, који означава тријумфални улазак Спаситеља у Јерусалим и почетак свете седмице која претходи Његовом великом помирењу, које укључује Његово страдање, распеће и васкрсење.
Непосредно пре свог прореченог уласка у град, Исус Христ је све своје време посветио верској служби када је од својих блиских пријатељица, Марије и Марте, примио вест о болести њиховог брата Лазара.1
Иако је Лазарева болест била озбиљна, Господ „тада оста два дана на оном месту где беше. А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.”2 Пре него што је кренуо до куће својих пријатеља у Витанији, „рече [својим ученицима] Исус јасно: Лазар је мртав.”3
Када је Исус стигао у Витанију и срео прво Марту, а затим Марију, и једна и друга, можда из разочарања јер је стигао прекасно, дочекале су га речима: „Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.”4 Марта је такође узвикнула: „Већ смрди; јер су четири дана како је умро.”5
Ова четири дана била су значајна за Марију и Марту. Према неким рабинским школама, веровало се да дух покојника остаје у телу три дана, дајући наду да ће особа још увек живети. Међутим, четвртог дана није било наде за то, можда зато што би тело почело да се распада и „смрди”.
Марија и Марта су биле у стању очаја. „Онда Исус кад [Maрију] виде где плаче… згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.”7
У том тренутку, видимо једно од великих чуда током Његове смртничке службе. Господ је најпре рекао: „Узмите камен.”8 Затим, након што се захвалио свом Оцу, „зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.”9
Попут Марије и Марте, имамо прилику да искусимо све од смртног живота, чак и тугу10 и слабост.11 Свако од нас ће доживети бол у срцу који прати губитак некога кога волимо. Наше смртно путовање може укључивати личну болест или исцрпљујућу болест вољене особе; депресију, анксиозност или друге проблеме менталног здравља; финансијске тешкоће; издају; грех. А то понекад прати осећање безнађа. Ни ја нисам изузетак. Попут вас, и ја сам се суочио са бројним изазовима очекиваним у овом животу. Волим ову причу о Спаситељу и ономе што ме Он поучава о нашем односу са Њим.
У тренуцима наших највећих брига, попут Марије и Марте, тражимо Спаситеља или тражимо од Оца Његову божанску интервенцију. Прича о Лазару нас поучава начелима која се могу применити на наше животе када се суочавамо са својим личним изазовима.
Када је Спаситељ стигао у Витанију, сви су изгубили наду да ће Лазар бити спасен – прошла су четири дана, и он је био мртав. Понекад, у сопственим изазовима, може нам се учинити да је Христ закаснио и да чак губимо наду и веру. Моје сведочанство је да ће четврти дан увек доћи када напредујемо са вером у Исуса Христа. Он ће нам увек прискочити у помоћ или вратити наду у живот. Он је обећао:
„Да се не плаши срце ваше.”12
„Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.”13
Понекад се чини као да нам Он не долази све до фигуративног четвртог дана, након што се чини да је свака нада изгубљена. Али зашто тако касно? Председник Томас С. Монсон је поучио: „Наш Небески Отац, који нам даје толико тога за уживање, такође зна да учимо и растемо и постајемо јачи када се суочавамо и преживљавамо искушења кроз која морамо проћи.”14
Чак се и пророк Џозеф Смит суочио са ужасним искуством четвртог дана. Сећате се његове молбе? „О Боже, где си?” И где је шатор што прекрива скровиште твоје”?15 Док се уздајемо у Њега, можемо очекивати сличан одговор: „Сине мој [или кћери моја], нека је мир у души твојој; твоје недаће и невоље ће бити само кратког века.”16
Још једна порука коју можемо научити из приче о Лазару је каква би наша улога могла бити у божанској интервенцији коју тражимо. Прилазећи гробу, Исус је прво рекао онима који су били тамо: „Узмите камен.”17 Са моћу коју је имао Спаситељ, зар није Он сам могао чудесно померити камен без икаквог напора? Било би импресивно и незаборавно, али Он је рекао осталима: „Узмите камен.”
Друго, Господ „зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље”.18 Зар не би било упечатљивије да је сам Господ на чудесан начин поставио Лазара код отвора како би га гомила видела одмах по уклањању камена?
Треће, када је Лазар изашао, био је „обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.”19 Сигуран сам да је Господ могао да уреди да се Лазар појави на вратима, већ чист и доступан, са уредно пресавијеним погребним платном.
Која је сврха истицања ових аспеката? Сва три су имала нешто заједничко – ниједан није захтевао употребу божанске Христове моћи. Оно што су Његови ученици могли учинити, Он им је поверио. Ученици су свакако могли сами да помере камен; васкрсли Лазар је могао да стане и појави се код отвора пећине; а они који су волели Лазара свакако су му могли помоћи да скине погребну одећу.
Међутим, само је Христ имао моћ и власт да подигне Лазара из мртвих. Имам утисак да Спаситељ чека да учинимо све што је у нашој моћи, а онда ће Он учинити оно што само Он може.20
Знамо да је „вера [у Господа Исуса Христа] начело деловања”21 и „чуда не производе веру, већ се јака вера развија послушношћу Јеванђељу Исуса Христа. Другим речима, вера долази од праведности.”22 Када се трудимо да поступамо праведно, склапајући и држећи свете завете и примењујући Христова учења у свом животу, не само да ће наша вера бити довољна да нас одведе до четвртог дана, већ ћемо уз помоћ Господњу моћи да уклонимо камење које нам је на путу, да се подигнемо из очаја и ослободимо свега што нас везује. Док Господ од нас очекује да „чинимо све оно што лежи у нашој моћи”,23 имајте на уму да ће Он пружити потребну помоћ у свему томе када се уздамо у Њега.
Како можемо померати камење и градити на Његовој стени?24 Можемо се придржавати савета пророка.
На пример, прошлог октобра председник Расел М. Нелсон нас је замолио да преузмемо одговорност за своја сопствена сведочанства о Спаситељу и Његовом Јеванђељу, да радимо на њима и негујемо их, да их хранимо истином и да избегавамо да их прљамо лажним филозофијама неверника. Свима нама је обећао: „Када јачање свог сведочанства о Исусу Христу учините својим највећим приоритетом, посматрајте чуда која се дешавају у вашем животу.”25
Ми то можемо!
Како можемо фигуративно устати и изаћи? Можемо се радосно покајати и изабрати да поштујемо заповести. Господ је рекао: „Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.”26 Можемо се трудити да се свакодневно кајемо и радосно идемо напред са вољним срцем пуним љубави према Господу.
Ми то можемо!
Како се, уз помоћ Господњу, можемо ослободити свега што нас везује? Можемо се пре свега свесно везати заветима за нашег Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Старешина Д. Тод Кристоферсон је поучио: „Шта је извор [наше] моралне и духовне моћи и како је стичемо? Тај извор је Бог. Наш приступ тој моћи долази преко наших завета са Њим… У овим божанским споразумима, Бог се обавезује да ће нас подржавати, посветити и узвисити у замену за нашу посвећеност да Му служимо и држимо Његове заповести.”27 Можемо склопити и држати свете завете.
Ми то можемо!
„Узмите камен.” „Изађите напоље.” „Разрешите га и пустите нек иде.”
Савети, заповести и завети. Ми то можемо!
Старешина Џефри Р. Холанд је рекао: „Неке благослове примамо брзо, неке примамо касно, а неке не примимо док не одемо на небо, Али они који прихвате Јеванђеље Исуса Христа, примају их.”28
И на крају, „Радуjте се, стога, и не боjте се, jер jа, Господ, сам са вама, и стаjаћу уз вас.”29
То је моје сведочанство, у свето име Онога који ће доћи, самог Исуса Христа, амен.