2023.
Осана Богу Свевишњему
Мај 2023.


Осана Богу Свевишњему

Тријумфални улазак Исуса Христа у Јерусалим и догађаји у седмици који су уследили представљају пример учења које можемо применити у нашим животима данас.

Данас, као што је речено, придружујемо се хришћанима широм света да одамо почаст Исусу Христу у ову недељу, на Цвети. Пре скоро две хиљаде година, дан Цвети је означио почетак последње седмице смртне службе Исуса Христа. То је најважнија седмица у историји човечанства.

Оно што је почело објављивањем Исуса као обећаног Месије у Његовом тријумфалном уласку у Јерусалим, завршило се Његовим Распећем и Васкрсењем.1 По божанској намисли, Његова помирбена жртва је завршила Његову смртну службу, омогућавајући нам да вечно живимо са нашим Небеским Оцем.

Света писма нам кажу да је недеља почела тако што су људи стајали на вратима града да виде „Исус[а,] пророк[а] из Назарета галилејског”.2 „Узеше гране од финика и изађоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.” 3

Тај древни библијски запис ме подсећа на то да сам био на црквеном задатку у Такорадију, у Гани. Занимљиво, био сам тамо на дан Цвети.

Слика
Скуп у Такоради, у Гани

Требало је да поделим кочић Такоради Гана да бих успоставио кочић Мпинтсин Гана. Данас постоји преко 100,000 чланова Цркве у Гани.4 (Желимо добродошлицу Га Мансеу, Његовом Величанству, Краљу Ни Таки Теико Тсуру II, из Акре у Гани, који је данас са нама.) Приликом сусрета са овим свецима, осетио сам њихову дубоку љубав и оданост Господу. Изразио сам своју велику љубав према њима, и пренео им да их председник Цркве воли. Позвао сам се на Спаситељеве речи које је записао Јован: „Да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.”5 Они су „волим те” сматрали темом конференције.6

Слика
Старешина Разбенд се рукује у Такоради, у Гани

Док сам насумично гледао у ​​редове те драге браће и сестара и њихових породица у капели, могао сам да видим на њиховим лицима сјај сведочанства и вере у Исуса Христа. Осетио сам њихову жељу да буду убројани као део Његове далекосежне Цркве. А када је хор запевао, певали су као анђели.

Слика
Хор у Такоради, у Гани
Слика
Старешина Разбенд са члановима у Гани

Као и некада на дан Цвети, ово су били ученици Исуса Христа окупљени да Му одају почаст као и они на вратима Јерусалима који су, са палмама у рукама, узвикивали: „Осана… Благословен који иде у име Господње.”7

Слика
Махање палмама у Гани

Чак су и парохијани у оближњој цркви славили дан Цвети. Док сам говорио са говорнице, приметио сам кроз прозор како радосно шетају улицом машући палмама у рукама, слично онима на овој фотографији. Био је то призор који никада нећу заборавити – сви смо тог дана обожавали Цара над царевима.

Председник Расел М. Нелсон нас је опоменуо да дан Цвети учинимо „заиста светим тако што ћемо се сећати, не само палми којима се махало у част Исусовог уласка у Јерусалим, већ сећањем на дланове Његових руку”. Затим се председник Нелсон осврнуо на Исаију, који је „говорио о Спаситељевом обећању: „[Никада] нећу заборавити тебе”, овим речима: „Гле, на длановима сам те изрезао”.8

Господ непосредно зна да је смртни живот тежак. Његове ране нас подсећају да се Он „спусти испод свега”9 да би нам могао помоћи када патимо и да нам буде пример да се „држи[мо]… пута свога”,10 Његовог пута, да ће „Бог бити са [нама] у веке векова”.11

Дан Цвети није био само догађај, још једна страница историје са датумом, временом и местом. Тријумфални улазак Исуса Христа у Јерусалим и догађаји у седмици који су уследили представљају пример учења које можемо применити у нашим животима данас.

Погледајмо неке од вечних учења која се провлаче кроз Његову службу, која се завршава у Јерусалиму.

Прво, пророштво. На пример, старозаветни пророк Захарије прорекао је тријумфалан улазак Исуса Христа у Јерусалим, чак је описао да ће јахати на магарету.12 Исус је предсказао своје Васкрсење када се припремао да уђе у град, говорећи:

„Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт,

И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.”13

Друго, сарадништво Светог Духа. Џозеф Смит је поучио: „Нико не може познати да Исус јесте Господ, осим Светим Духом.”14 Спаситељ је обећао својим ученицима15 на последњој вечери16 у горњој соби,17 „Нећу вас оставити сиротне.”18 Они не би били сами да проносе истине Јеванђеља, већ би имали савршени дар Светог Духа да их води. „Мир вам остављам, мир свој дајем вам”, обећао је, „не дајем вам га као што свет даје”.19 Са даром Светог Духа имамо исту сигурност да „Дух Његов може увек бити с [нама]”20 и „моћу Светог Духа може[мо] сазнати истину о свему”.21

Треће, учеништво. Право учеништво је непогрешива посвећеност, послушност вечним законима и љубав према Богу, на првом месту и пре свега. Без икаквог колебања. Мноштво које је одавало почаст машући палмама поздрављало Га је као Месију. Он је био управо то. Привукао их је к себи, својим чудима и својим учењима. Али ласкање многих није потрајало. Неки који су раније узвикивали: „Осана”22 убрзо су се окренули и викали: „Распни га”.23

Четврто, Помирење Исуса Христа.24 У својим последњим данима, после дана Цвети, Он је извршио своје невероватно помирење, од агоније у Гетсеманском врту до ругања Његовом суђењу, Његовог мучења на крсту и Његове сахране у позајмљеној гробници. Ту се није зауставило. Са величанственошћу свог позива као Откупитеља све деце Његовог Оца, три дана касније Он је изашао из те гробнице, васкрсао,25 као што је и прорекао.

Да ли смо непрестано захвални за неупоредиво помирење Исуса Христа? Да ли управо сада осећамо његову прочишћујућу моћ? Зато је Исус Христ, Творац и Свршитељ спасења, отишао у Јерусалим, да нас све спасе. Да ли ове речи у Алми погодују: „А сад гле, кажем вам, браћо моја, ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?”26 Заиста могу да кажем, хор у Такорадију на тај дан Цвети певао је „песму о откупљујућој љубави”.

Те последње судбоносне недеље своје смртне службе, Исус Христ је дао параболу о десет девица.27 Он је поучавао о свом повратку онима који су спремни да Га приме, не са палмама у рукама, већ са светлошћу Јеванђеља у себи. Он је користио слику упаљених и горућих лампи, са додатним уљем за подстицање пламена, као опис спремности да се живи на Његов начин, да се пригрле Његове истине и да се дели Његова светлост.

Знате ту причу. Десет девица представљају чланове Цркве, а младожења представља Исуса Христа.

Десет девица узеше лампе своје и „изађоше у сусрет женику”.28 Пет су биле мудре, припремљене са уљем у својим светиљкама и штедљиве, а пет су биле безумне са угашеним светиљкама и без уља у резерви. Када је стигао позив, „Ето женика где иде, излазите му на сусрет”,29 пет које су биле „мудр[е] и примише истину, и преузеше Светога Духа као свог вођу”,30 биле су спремне за „њихов[ог] цар[а] и њихов[ог] законодав[ца]”,31 да „Његова слава [буде] на њима”.32 Осталих пет су сумануто покушавале да пронађу уље. Али било је сувише касно. Поворка је прошла без њих. Када су куцале и молиле да уђу, Господ је одговорио: „Не познајем вас”.33

Како бисмо се осећали да нам је рекао: „Не познајем вас!”

Ми, као десет девица, имамо светиљке; али имамо ли уље? Бојим се да има оних који пролазе са посудама са једва мало уља, превише заузети световним притисцима да би се правилно припремили. Уље долази услед веровања и деловања на основу пророштва и речи живих пророка, посебно председника Нелсона, његових саветника и дванаесторице апостола. Уље испуњава наше душе када чујемо и осетимо Светог Духа и делујемо по том божанском вођству. Уље се улива у наша срца када наше одлуке показују да волимо Господа и волимо оно што Он воли. Уље долази од покајања и тражења исцељења помирењем Исуса Христа.

Ако желите да попуните оно што неки називају „листом приоритета”, то је то: Напуните своју посуду уљем у облику живе воде Исуса Христа,34 која је израз Његовог живота и учења. Насупрот томе, штиклирање боравка на удаљеној дестинацији или спектакуларном догађају никада неће вашој души омогућити да се осећа целом или задовољном; живот према учењима којима је Исус Христ поучавао хоће. Раније сам споменуо примере: прихватите пророштва и пророчка учења, делујте према подстицајима Светог Духа, постаните прави ученик и тражите исцељујућу моћ помирења нашег Господа. Та листа ће вас одвести негде где желите да идете – назад свом Оцу на небу.

Дан Цвети у Такорадију је за мене био посебно искуство јер сам га поделио са верним скупом браће и сестара. Тако је било на континентима и острвима широм света. Моје срце и душа, попут ваших, жуди да узвикне: „Осана Богу Свевишњему”.35

„Иако данас не стојимо на капијама Јерусалима са палмама у рукама, доћи ће време када ће, како је проречено у Откривењу: „народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, ста[ти] пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.”36

Остављам вам свој благослов као апостол Исуса Христа да се марљиво трудите да живите праведно и да будете међу онима који ће са палмама у рукама најављивати Сина Божјег, Великог Откупитеља свих нас. у име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Сва четири Јеванђеља – Матеј 21–28; Марко 11–16; Лука 19-24; и Јован 12–21 – описују последње дане службе Исуса Христа у смртном животу, која је божански надахнута да обезбеди благослове спасења и узвишења доступнима свој Божјој деци. Понекад се аутори разликују по томе шта описују, али не и у Спаситељевим учењима и поступцима.

  2. Видети Матеј 21:10–11.

  3. Joван 12:13.

  4. Према чланском и статистичком запису у Гани има 102592 члана.

  5. Јован 15:12.

  6. Сваки пут када сам разговарао са члановима, они би ми рекли: „Старешина Разбенде, наш драги апостоле, волим те. Ови људи су толико испуњени Духом и љубављу Божјом да лако деле ту љубав.

  7. Maтеј 21:9.

  8. Видети Russell M. Nelson, „The Peace and Hope of Easter” (video), апр. 2021, ChurchofJesusChrist.org/media; Исаија 49:16.

  9. Учење и завети 122:8. У октобру 1838. пророк Џозеф и шачица других црквених вођа неправедно су затворени у затвору Либерти. Услови су били ужасни. После месеци проведених у очајним околностима, писао је члановима у марту 1839, укључујући молитве у којима је молио Господа да се сажали над његовом ситуацијом и „све[цима]… који пате”. Поделио је и Господњи одговор на те молитве што је записано у Учењу и заветима 121–123.

  10. Учења и завети 122:9. Господње охраберење Џозефу Смиту у затвору у Либертију донело му је утеху и духовно разумевање да нас невоље и искушења могу ојачати, научити стрпљењу и савладавању себе. Господ га је позвао да се „држи свог пута”, који је био пут Господњи, трпећи неправедно поступање као и „Син [Божји, који се] спусти испод свега тога. Јеси ли ти већи од њега?” (Учење и завети 122:8).

  11. Учења и завети 122:9. Завет да ће Бог „бити са тобом” је сигурно обећање за оне који се чврсто држе своје вере и поверења у Господа.

  12. Видети Захарије 9:9.

  13. Матеј 20:18–19. Џејмс Талмиџ је написао укњизи Jesus the Christ: „Запањујућа је чињеница да Дванаесторица нису успели да схвате Његово значење… За њих је постојала нека страшна неусаглашеност, нека страшна недоследност или необјашњива контрадикција у изрекама њиховог вољеног Учитеља. Они су Га познавали као Христа, Сина Бога живога; и како би такав могао да буде покорен и убијен” ([1916], стр. 502–503).

  14. Џозеф Смит је дао ову изјаву Потпорном друштву из Навуа, 28. априла 1842, како је цитирано у „Историји Џозефа Смита”, у часопису Deseret News, 19. септ. 1855. стр. 218. Позивајући се на дванаесто поглавље Прве посланице Коринћанима, он је појаснио трећи стих: „Нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светим”, исправљајући га тако да гласи: „Нико не може знати да је Исус Господ осим Светим Духом”. (Видети The First Fifty Years of Relief Society: Key Documents in Latter-day Saint Women’s History [2016], 2.2, churchhistorianspress.org.)

  15. Исус дели последњу вечеру са својим ученицима (видети Марко 14:12–18). Дванаесторицу су чинили Петар, Андрија, Јаков, Јован, Матеј, Филип, Тома, Вартоломеј, Јаков (син Алфејев), Јуда Искариотски, Јуда (брат Јаковљев) и Симон (видети Лука 6:13–16).

  16. Господ је увео причест међу својим ученицима на Тајној вечери (видети Матеј 26:26–29; Марко 14:22–25; Лука 22:19–20).

  17. Конкретан дан/ноћ када је Исус установио причест у „горњој соби” заправо је споран због привидних неслагања између Матеја, Марка, Луке и Јована. Матеј, Марко и Лука сугеришу да се Тајна вечера одиграла на „први дан пресних хлебова”, или на пасхални оброк (видети Матеј 26:17; Марко 14:12; Лука 22:1, 7). Јован, међутим, сугерише да је Исус био ухапшен пре пасхалног оброка Јован 18:28), што значи да би се последња вечера одиграла један дан раније од пасхалног оброка. Црквени наставни материјали и стипендијски матерјали светаца последњих дана изгледа се слажу да је Исус одржао последњу вечеру са својим ученицима у горњој соби вече пре него што је разапет. Хришћани који славе Велику недељу признају четвртак као дан Тајне вечере, петак као дан распећа, а недељу као дан васкрсења – по грегоријанском календару.

  18. Јован 14:18.

  19. Јован 14:27.

  20. Учење и завети 20:77.

  21. Moрони 10:5.

  22. Библијски речник објашњава да осана значи „спаси сада”. Реч је узета из Псалама 118:25. „Певање овог псалма било је повезано на празник сеница са махањем палминим гранчицама; отуда употреба речи од стране народа на тријумфалном уласку нашег Господа у Јерусалим” (Bible Dictionary, Hosanna). Видети Матеј 21:9, 15; Марко 11:9–10; Јован 12:13.

  23. Марко 15:14; Лука 23:21.

  24. Централни део плана спасења нашег Небеског Оца било је бесконачно помирење које ће обезбедити бесмртност за сву Његову децу и узвишење за оне који су достојни да приме тај благослов. Када је Његов Отац рекао: „Кога да пошаљем?” Исус Христ је иступио напред: „Ево ме, мене пошаљи” (Аврам 3:27). Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Бог је извор сваке истине. „Мисија [Исуса Христа] била је помирење. Та мисија је била искључиво Његова. Рођен од смртне мајке и бесмртног Оца, Он је био једини који је могао добровољно да положи свој живот и поново га узме (видети Јован 10:14–18). Величанствене последице Његовог помирења биле су бесконачне и вечне. Извукао је жалац смрти и учинио привременом победу гроба (видети 1. Коринћанима 15:54–55). Његова одговорност за помирење била је позната и пре стварања и пада. Не само да је требало да обезбеди васкрсење и бесмртност целог човечанства, већ је требало да нам омогући да нам буду опроштени греси – под условима које је Он поставио. Тако је Његово помирење отворило пут на ком бисмо могли бити уједињени са Њим и са нашим породицама заувек” („The Mission and Ministry of Jesus Christ”, Liahona, апр. 2013, стр. 20).

  25. Васкрсење се састоји од поновног уједињења тела и духа у бесмртно стање, при чему су тело и дух неодвојиви и више нису везани за болести смртног живота или смрт. (видети Алма 11:45; 40:23).

  26. Алма 5:26; видети такође Алма 5:14.

  27. Парабола о десет девица се налази у Матеју 25:1–12; Учењу и заветима 45:56–59. Поглавља око Матеја 25 говоре да је Исус поучавао ову параболу током своје последње недеље, након уласка у Јерусалим у Матеју 21 и непосредно пре Тајне вечере и Његовог хапшења у Матеју 26. Поред параболе о десет девица дате те последње седмице, Исус је дао и параболу о смокви (видети Матеј 21:17–21; 24:32–33), параболу о двојици синова (видети Матеј 21:28–32), параболу о опаком господару винограда (видети Матеј 21:33–46).

  28. Maтеј 25:1.

  29. Maтеј 25:6.

  30. Учење и завети 45:57.

  31. Учење и завети 45:59.

  32. Учење и завети 45:59.

  33. Maтеј 25:12. У Беседи на гори, Господ се позива на оне који претпостављају да су „чудеса многа творили” говорећи, као што је речено у запису о лудих десет девица: „Не познајем вас” (видети Матеј 7:22–23).

  34. Баш као што је вода кључна за смртни живот, Исус Христ и Његова учења (жива вода) су кључни за вечни живот (видети Водич кроз Света писма, „Жива вода”, scriptures.ChurchofJesusChrist.org; видети такође Исаија 12:3; Јеремија 2:13; Јован 4:6–15; 7:37; 1. Нефи 11:25; Учење и завети 10:66; 63:23).

  35. 3. Нефи 4:32.

  36. Откривење 7:9.