Следбеници Кнеза мира
Када настојимо да развијемо особине попут Спаситељевих, можемо постати оруђе Његовог мира у свету.
Приликом испуњења пророштва датог Захарији,1 Исус је тријумфално ушао у свети град јашући на магарету, што се у литератури сматрало „древним симболом јеврејског царског порекла”,2 како је заиста и приличило Цару над царевима и Кнезу мира.3 Био је окружен мноштвом усхићених ученика, који су раширили своје хаљине, палмино и друго лишће дуж пута којим је Исус прошао. Хвалили су Бога говорећи из свег гласа: „Благословен Цар који иде у име Господње! Мир на небу, и слава на висини.”4 А онда: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!”5 Овај величанствени догађај, који славимо на овај дан познат као Цвети, био је радосни увод у мучне догађаје који ће уследити током те судбоносне недеље, а кулминирати Спаситељевом несебичном жртвом и величанственим чудом празне гробнице.
Као Његови следбеници, ми смо Његов посебан народ, позван да објављује Његове врлине,6 промотери мира који се тако великодушно нуди кроз Њега и Његову помирбену жртву. Овај мир је дар обећан свима који своја срца окрену Спаситељу и живе праведно; такав мир нам даје снагу да уживамо у смртном животу и омогућава нам да издржимо болна искушења нашег путовања.
Године 1847. Господ је дао конкретна упутства свецима пионирима, којима је био потребан мир да би остали смирени и уједињени, док су се суочавали са неочекиваним потешкоћама на свом путовању на запад. Између осталог, Господ је поучио свеце: „Престаните се међусобно препирати; престаните да говорите зло један о другоме.”7 Света писма потврђују да је онима који имају праведна дела и настоје да ходају у кроткости Духа Господњег обећан мир који им је потребан да би преживели дане метежа у којима данас живимо.8
Као ученици Кнеза мира, поучени смо да живимо „имајући срца своја повезана у јединству и узајамној љубави”.9 Наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, недавно је изјавио: „Свађа крши све за шта се Спаситељ залагао и чему је поучавао.”10 Наш пророк је, такође, молио да учинимо све што можемо да окончамо личне сукобе који тренутно бесне у нашим срцима и у нашим животима.11
Размотримо ова начела у погледу на Христову чисту љубав према нама и коју ми, као Његови следбеници, настојимо да имамо једни према другима. Света писма дефинишу ову врсту љубави као милосрђе.12 Када размишљамо о милосрђу, наши умови се обично окрећу великодушним делима и давању прилога како бисмо олакшали патњу онима који се суочавају са физичким, материјалним или емоционалним потешкоћама. Ипак, милосрђе није само повезано са нечим што некоме дарујемо, већ је оно Спаситељева особина и може постати део нашег карактера. Није изненађујуће што нас је Господ упутио да се обучемо „свезом милосрђа, … а то је „свеза савршености и мира”.13 Без милосрђа, ништа смо,14 и не можемо наследити место које је Господ припремио за нас у становима нашег Небеског Оца.15
Исус је савршено показао шта значи поседовати ову везу савршенства и мира, посебно када се суочио са мучним догађајима који су претходили Његовом мучеништву. Размислите на тренутак о томе шта је Исус морао да осети док је понизно прао ноге својим ученицима, знајући да ће га један од њих издати исте ноћи.16 Или када је Исус, неколико сати касније, милосрдно исцелио ухо једном од људи који су ишли са Јудом, Његовог издајником, да Га ухапсе.17 Или чак када је Спаситељ, стојећи пред Пилатом, био неправедно оптужен од првосвештеника и старешина, и није изговорио ниједну реч против лажних оптужби против Њега, и оставио је римског намесника у чуду.18
Кроз ова три трагична догађаја, Спаситељ нас је, упркос оптерећености претераном тугом и стресом, својим примером поучио да „љубав дуго трпи, милокрвна је; … не завиди; … не велича [се], не надима се, не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, [и] не мисли о злу”.19
Још један важан аспект који треба нагласити, а који има директан утицај на наше следбеништво и на то како промовишемо Спаситељев мир, јесте начин на који се опходимо једни према другима. Током Његове земаљске службе, Спаситељева учења су била усредсређена, не само, већ посебно, на врлине љубави, милосрђа, стрпљења, понизности и саосећања – основне особине оних који желе да Му се приближе и проносе глас о Његовом миру. Такве особине су дарови од Бога и док настојимо да их развијамо, почећемо да увиђамо разлике и слабости наших ближњих са више емпатије, осећајности, поштовања и толеранције. Један од најочигледнијих знакова да се приближавамо Спаситељу и да Му постајемо све сличнији јесте начин љубави, стрпљења и љубазности на који се опходимо према нашим ближњима, без обзира на околности.
Често видимо људе који се упуштају у негативне, па чак и погрдне коментаре о уоченим карактеристикама, слабостима и мишљењима других, углавном када се такве карактеристике и мишљења разликују или су у супротности с њиховим понашањем и размишљањем. Веома је уобичајено видети те људе како такве коментаре преносе другима, који понављају оно што су чули, а да заиста не знају све околности у вези са ситуацијом. Нажалост, друштвене мреже подстичу овакво понашање у име релативне истине и транспарентности. Без ограничења, разговор путем дигиталних уређаја често доводи људе до личних напада и жестоких спорова, стварајући разочарења, рањавајући срца и ширећи ватрено непријатељство.
Нефи је прорекао да ће у последњим данима непријатељ беснети и подстаћи људе на гнев против онога што је добро.20 Света писма поучавају да „све што позива и мами да се чини добро и да се Бог љуби и да се Њему служи, од Бога је надахнуто”.21 У другу руку, „све што је добро долази од Бога, а оно што је зло долази од ђавола, јер ђаво је непријатељ Богу и без престанка војује против Њега, и позива и мами на грех и да се непрестано чини оно што је зло.”22
Узимајући у обзир ово пророчко учење, није изненађујуће што је једна од тактика противника изазивање непријатељства и мржње у срцима Божје деце. Радује се када види како људи критикују, исмевају и клеветају једни друге. Ово понашање може уништити карактер, репутацију и самопоуздање особе, посебно када јој се суди неправедно. Од кључне је важности истаћи да када дозволимо овакав став у нашим животима, стварамо простор у нашим срцима да непријатељ посади семе раздора међу нама, ризикујући да упаднемо у његову прождрљиву замку.
Ако не будемо пажљиви са својим мислима, речима и поступцима, можемо завршити да будемо уплетени у лукаве непријатељске преваре, уништавајући своје односе са људима око себе и својим најмилијима.
Браћо и сестре, као Господњи посебан народ и промотери Његовог мира, не можемо себи приуштити да дозволимо да ове преваре злога заузму место у нашим срцима. Не можемо носити тако корозивни терет који уништава осећања, односе, па чак и животе. Јеванђеље представља добру вест о великој срећи.
Наравно, нико од нас није савршен, и свакако, постоје тренуци када смо преваром наведени на ову врсту понашања. У својој савршеној љубави и свезнајућем познавању наших људских склоности, Спаситељ увек покушава да нас упозори на такве опасности. Поучио нас је: „Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити: и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.”23
Моја драга браћо и сестре, када настојимо да развијемо особине попут Спаситеља, можемо постати оруђе Његовог мира у свету, према обрасцу који је Он сам успоставио. Позивам вас да размислите о начинима на које можемо да се преобразимо у људе који уздижу и подржавају, људе који имају разумевање и праштају, људе који траже најбоље у другима, увек се сећајући тога да „има ли чега честитог, лепог, или на добром гласу, или хвале вредног, то тражимо”.24
Обећавам вам да ћемо, када будемо тежили и развијали ове особине, постајати све срдачнији и осетљивији за потребе наших ближњих25 и искусићемо радост, мир и духовни напредак.26 Несумњиво, Господ ће препознати наш труд и дати нам дарове који су нам потребни да будемо толерантнији и стрпљивији према разликама, слабостима и несавршеностима других. Штавише, бићемо у стању да се боље одупремо пориву да будемо увређени или увредимо оне који су нас повредили. Наша жеља да опростимо онима који се лоше односе или говоре зло о нама ће се сигурно повећати и постаће део нашег карактера.
Да можемо данас, ове недеље на Цвети, раширити своје хаљине љубави и палмино лишће милосрђа, корачајући стопама Кнеза мира док се припремамо да ове предстојеће недеље прославимо чудо празне гробнице. Као браћа и сестре у Христу, радосно проглашавајмо: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!”27
Сведочим да Исус Христ живи и да се Његова савршена љубав, изражена кроз Његову помирбену жртву, шири на све који желе да ходају с Њим и уживају у Његовом миру у овом и у будућем свету. То кажем у свето име Спаситеља и Откупитеља, Исуса Христа, амен.