Узнемиравајућа неправда
И Исус Христ разуме неправду и има моћ да обезбеди лек.
Године 1994, у источноафричкој земљи Руанди догодио се геноцид, делимично због дубоко укорењених племенских тензија. Процењује се да је страдало више од пола милиона људи.1 Изванредно је то што се народ Руанде углавном измирио,2 али ови догађаји и даље утичу.
Пре десет година, у посети Руанди, супруга и ја смо започели разговор са још једним путником на аеродрому Кигали. Жалио се на неправду геноцида и тужно упитао: „Да Бог постоји, зар не би учинио нешто поводом тога?” За овог човека – и за многе од нас – патња и сурова неправда могу изгледати неспојиво са стварношћу доброг, брижног Небеског Оца. Ипак, Он је стваран, добар и савршено воли свако своје дете. Та подвојеност стара је колико и човечанство и не може се објаснити једноставним извлачењем из контекста или налепницом на бранику.
Да бисмо почели да разумемо нешто од тога, хајде да истражимо разне врсте неправеди. Узмимо, на пример, породицу у којој је свако дете примало недељни џепарац за обављање уобичајених кућних послова. Један син, Џон, купио је слаткиш; једна ћерка, Ана, штедела је новац. Ана је на крају купила себи бицикл. Џон је сматрао да је потпуно неправедно што је Ана добила бицикл, а он није. Међутим, Џонови избори, а не родитељски поступци, изазвали су неједнакост. Анина одлука да се одрекне тренутног задовољства да поједе слаткиш није била неправедна према Џону јер је он имао исту прилику као и његова сестра.
Наше одлуке могу исто тако довести до дугорочне предности или губитка. Као што је Господ објавио: „Ако нека особа у односу на другу стекне веће знање или разум у овом животу марљивошћу и послушношћу имаће утолико већу предност у свету који ће доћи.”3 Када други имају предности због свог марљивог избора, не можемо с правом закључити да су према нама поступали неправедно када смо и ми имали исту прилику.
Још један пример неправде је ситуација са којом се моја супруга Рут сусрела као дете. Једног дана Рут је сазнала да њена мајка води млађу сестру, Мерлу, да купи нове ципеле. Рут се пожалила: „Мама, то је тако неправедно! Мерла је последња добила нови пар ципела.”
Рутина мајка је питала: „Рут, да ли су ти твоје ципеле таман?”
Рут је одговорила: „Па, јесу.”
Рутина мајка је тада рекла: „Мерлине ципеле јој више не одговарају.”
Рут се сложила да свако дете у породици треба да има ципеле које су таман. Иако је Рут желела нове ципеле, њено виђење да се према њој поступа неправедно распршило се када је околности видела из мајчиног угла.
Неке неправде се не могу објаснити; необјашњива неправда је узнемиравајућа. Неправду доживљавамо због тога што имамо тела која су несавршена, повређена или болесна. Смртни живот је сам по себи неправедан. Неки људи се рађају у изобиљу, други не. Неки имају брижне родитеље, други не. Неки живе дуго, други кратко. И тако даље и тако даље. Неки појединци наносе штету чак и када се труде да чине добро. Неки бирају да не ублаже неправду када могу. Узнемирујуће је што неки појединци користе своју богомдану слободу избора да повреде друге а никако не би смели.
Различите врсте неправди могу се удружити, стварајући цунами страшне неправде. На пример, пандемија КОВИД-19 несразмерно погађа оне који су већ изложени ризицима због својих основних болести. Срце ме боли због оних који се суочавају са таквом неправдом, али болног срца изјављујем да Исус Христ разуме неправду и има моћ да обезбеди лек. Ништа се не може упоредити са неправдом коју је Он поднео. Није било праведно што је искусио све боли и невоље човечанства. Није било поштено што је патио због мојих грехова и грешака и због ваших. Али Он је одлучио тако због своје љубави према нама и према Небеском Оцу. Он савршено разуме шта преживљавамо.4
У Светим писмима је забележено да су се древни Израелци жалили да Бог неправедно поступао са њима. У одговору, Јахве је упитао: Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје?” Колико год да је мало вероватно да ће брижна мајка заборавити своје дете, Јахве је изјавио да је његова оданост још постојанија. Потврдио је: „А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе… Гле, на дланове руку својих урезах те. Зидине твоје стално су преда мном.”5 Пошто је Исус Христ поднео бескрајну, помирбену жртву, Он савршено саосећа са нама.6 Увек је свестан нас и наших околности.
У смртности можемо да „слободно [приступимо]” Спаситељу и примимо саосећање, исцељење и помоћ.7 Иако патимо необјашњиво, Бог нас може благословити на једноставне, уобичајене и значајне начине. Када научимо да препознајемо те благослове, наше поверење у Бога ће се увећавати. Небески Отац и Исус Христ ће у вечности решити сваку неправду. Разумљиво, желимо да знамо: како и када. Како ће Они то учинити? Када ће Они то учинити? Колико ја знам, Они нису открили како или када.8 Оно што знам је да хоће.
У неправедним ситуацијама један од наших задатака је да верујемо да „све што је неправедно у животу може се исправити због Помирења Исуса Христа.”9 Исус Христ је победио свет и „неутралисао” сваку неправду. Због Њега можемо имати мир на овом свету и радовати се.10 Ако му допустимо, Исус Христ ће посветити неправду за наше добро.11 Неће нас само утешити и вратити изгубљено;12 искористиће неправду у нашу корист. Када је реч о томе како и када треба да препознамо и прихватимо, као што је то учинио Алма, да „није важно. Бог, наиме, зна све то, а мени је довољно да знам да је тако”.13
Можемо покушати да своја питања о како и када оставимо за касније и усредсредимо се на развијање вере у Исуса Христа, да Он има и моћ да све поправи и једва чека да то учини.14 Инсистирање на томе да знамо како или када је непродуктивно и, на крају крајева, кратковидо.15
Док развијамо веру у Исуса Христа, такође треба да се трудимо да постанемо попут Њега. Када приступамо другима са саосећањем и трудимо се да ублажимо неправду тамо где је видимо,16 можемо покушати да исправимо оно што је у нашој сфери утицаја. Заиста, Спаситељ је заповедио да „треба да се брижљиво заузима[мо] за оно што jе добро, и учини[мо] много тога по слободноj вољи своjоj и оствари[мо] много праведности.”17
Неко ко се здушно борио против неправде био је адвокат Брајан Стивенсон. Његова правна пракса у Сједињеним Америчким Државама посвећена је одбрани погрешно оптужених, укидању прекомерне казне и заштити основних људских права. Пре неколико година, господин Стивенсон је бранио човека који је био лажно оптужен за убиство и осуђен на смрт. Господин Стивенсон је затражио подршку локалне хришћанске цркве тог човека, иако човек није био активан у својој цркви и био је омаловажаван у заједници због општепознате ванбрачне везе.
Да би усредсредио црквену заједницу на оно што је заиста важно, господин Стивенсон им је испричао о жени оптуженој за прељубу коју су довели пред Исуса. Оптужитељи су желели да је каменују до смрти, али Исус је рекао: „Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.”18 Оптужитељи жене су устукнули. Исус није осудио жену, али јој је наложио да виђе не греши.19
Након што је препричао тај догађај, господин Стивенсон је приметио да су самоправедност, страх и бес довели до тога да чак и хришћани бацају камење на људе који се спотичу. Затим је рекао: „Једноставно не можемо да гледамо како се то догађа”, и подстакао је окупљене да постану „хватачи камена”.20 Браћо и сестре, не бацати камење први је корак у саосећајном понашању према другима. Други корак је покушај хватања камења које су бацали други.
Начин на који се носимо са предностима и недостацима део је животног теста. Судиће нам се не толико по ономе што кажемо, већ по ономе како се односимо према рањивим и угроженим особама.21 Као свеци последњих дана, трудимо се да следимо Спаситељев пример, да чинимо добро.22 Показујемо своју љубав према ближњем радећи на томе да осигурамо достојанство све деце Небеског Оца.
Имајући на уму сопствене предности и недостатке, размишљање је здраво. Разумевање разлога због ког је Ана добила бицикл било је откривење за Џона. Рут је из мајчиног угла размотрила Мерлину потребу за ципелама, и то је било просветљујуће. Покушај сагледавања ствари из вечне перспективе може бити расветљујућ. Како постајемо сличнији Спаситељу, развијамо више саосећања, разумевања и милосрђа.
Враћам се на питање које је поставио наш сапутник у Кигалију који је жалио због неправде геноцида у Руанди и питао: „Да Бог постоји, зар не би нешто учинио поводом тога?”
Не умањујући патњу изазвану геноцидом, и након што смо препознали нашу неспособност да схватимо такву патњу, одговорили смо да је Исус Христ учинио нешто у вези са поражавајућом неправдом.23 Објаснили смо многе јеванђеоске прописе који се тичу Исуса Христа и обнове Његове Цркве.24
После је наш познаник сузних очију упитао: „Мислите да могу да учиним нешто за своје мртве родитеље и стрица?”
Рекли смо: „О, да!” Тада смо посведочили да се све што је неправедно у животу може исправити захваљујући Помирењу Исуса Христа и да се Његовом влашћу породице могу спојити заувек.
Кад се суочимо са неправдом, можемо се окренути од Бога или Му се можемо приближити ради помоћи и подршке. На пример, дуготрајни рат између Нефијаца и Ламанаца различито је утицао на људе. Мормон је приметио да „многи беху постали окорели”, а други „смекшаше због невоља својих, толико да се понизише пред Богом”.25
Не дозволите да вас неправеда отврдне или нагризе веру у Бога. Уместо тога, замолите Бога за помоћ. Увећајте своју захвалност и ослањање на Спаситеља. Уместо да постанете огорчени, пустите Га да вам помогне да постанете бољи.26 Дозволите Му да вам помогне да истрајете, да ваше невоље буду „прожет[е] радошћу у Христу”.27 Придружите Му се у Његовој мисији да „исцели скрушене у срцу”,28 настојте да ублажите неправду и постанете хватач камена.29
Сведочим да Спаситељ живи. Он разуме неправду. Ожиљци на длановима Његових руку Га непрестано подсећају на вас и ваше околности. Он вам послужује у свим вашим невољама. За оне који му дођу даће им накит место пепела; радост и весеље замениће тугу и жалост; уважавање и слављење замениће обесхрабрење и очај.30 Ваша вера у Небеског Оца и Исуса Христа биће награђена више него што можете замислити. Све неправде – посебно узнемиравајуће неправде – биће посвећене за ваше добро. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.