2010–2019
Бoг je за кoрмилом
Октобар 2015


Бoг je за кoрмилом

Заповести и завети су непроцењиве истине и учења која се налазе на старом броду Сион где је Бог за кормилом.

На прошлогодишњој октобарској генералној конференцији позвао сам слушаоце да следе савет Бригама Јанга да остану на старом броду Сион, који је Црква Исуса Христа светаца последњих дана и да се држе са обе руке.1 Од тада, срећан сам што знам да су неки из моје породице и други слушали и упитали ме: „Шта је то на старом броду за шта се можемо ухватити?“ Подсетио сам их на оно што је председник Бригам Јанг рекао: „Ми смо на старом броду Сион. … [Бог] je зa кoрмилом и ту ће остати. ... Он наређује, усмерава и управља. Ако људи буду имали безусловно поверење у свог Бога, никада не заборављајући своје завете, нити свог Бога, Он ће нас усмеравати исправно.“2

Јасно, наш Небески Отац и Господ Исус Христ опремили су стари брод Сион јасним и једноставним истинама које ће нам помоћи да останемо на курсу док пловимо узбурканим водама смртничког живота. Ево само неколико њих.

Цркву Исуса Христа увек су водили живи пророци и апостоли. Иако смртни и подложни људским несавршеностима, Господње слуге су надахнуте да нам помогну да избегнемо препреке које су претња духовном животу и да нам помогну да безбедно прођемо од смртности до наше коначне, крајње, небеске дестинације.

Током својих скоро 40 година блиског сарадништва био сам лични сведок када би тихо надахнуће и мудро откривење покренули пророке и апостоле, као и друге врховне власти и вође помоћних организација, да делују. Иако нису ни савршени ни непогрешиви, ови добри мушкарци и жене су савршено посвећени вођењу дела Господњег ка напред како је Он поучио.

И нема ту грешке: Господ управља својом Црквом преко живих пророка и апостола. То је начин на који је увек обављао своје дело. Заиста, Спаситељ је поучавао: „Заиста, заиста, вам кажем, који прима онога кога пошаљем мене прима.“3 Не можемо одвојити Христа од слугу Његових. Без Његових првих апостола не бисмо имали очевице многих Његових учења, Његове службе, Његове патње у Гетсеманском врту и Његове смрти на крсту. Без њихових сведочанстава, не бисмо имали апостолско сведочанство о празном гробу и васкрсењу.

Тим првим апостолима Он је заповедио:

„Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа:

Учећи их да све држе што сам вам заповедио.“4

То овлашћење је обновљено у наше време када је Господ позвао Џозефа Смита да обнови Цркву, са заређеним апостолима, да објављују Његово јеванђеље последњи пут пре него што Он поново дође.

Увек је изазов да свет прихвати живе пророке и апостоле, али је пресудно да то учине како би у потпуности разумели Помирење и учења Исуса Христа и примили пунину благослова свештенства која се даје онима које је Он позвао.

Многи људи сматрају да црквене вође и чланови треба да буду савршени или скоро савршени. Заборављају да је Господња благодат довољна за довршавање Његовог дела преко смртника. Наше вође имају најбоље намере, али понекад правимо грешке. То није јединствено за односе у Цркви, пошто се исто дешава у нашим односима са пријатељима, комшијама, сарадницима на послу, као и међу супружницима и у породицама.

Тражити људске слабости у другима је прилично лако. Међутим, правимо озбиљну грешку када примећујемо само људску природу других, а затим пропуштамо да видимо Божју руку како делује преко оних које је Он позвао.

Усредсређивање на то како Господ надахњује своје одабране вође и како покреће свеце да чине изванредне и невероватне ствари упркос својој људској природи, начин је да напредујемо у јеванђељу Исуса Христа и останемо безбедно укрцани на старом броду Сион.

Друга истина је учење о плану спасења. Преко пророка Џозефа Смита Бог је за Цркву обезбедио Мормонову књигу, Учење и завете и многа додатна учења. У то је укључено знање о плану спасења, које је мапа места са ког смо дошли, наше сврхе овде на земљи, и где идемо када умремо. План нас, такође, снабдева јединственом, вечном перспективом о томе да смо Божја духовна деца. Захваљујући разумевању о томе ко је наш Небески Отац и нашем односу са Њим и Његовим Љубљеним Сином, Исусом Христом, прихватићемо Његове заповести и склопити завете са Њима, који ће нас вратити у Њихово вечно присуство.

Сваки пут када држим новорођено дете, питам се: „Ко си ти малецки? Шта ћеш постати кроз Христово помирење?“

Слична питања постављамо када неко кога волимо умре: „Где су они? Шта виде и доживљавају? Да ли се живот наставља? Каква ће бити природа нашег најдрагоценијег односа у великом свету духова мртвих?“

У том свету наша породица има две унуке, Сару и Емили, и унука Натана. Са одласком сваког унучета, као породица смо се обема рукама држали за јеванђеоске истине. На своја питања добили смо одговоре са утехом и уверавањем кроз Спаситељево Помирење. Мада нам наша унучад недостају, знамо да они живе и знамо да ћемо их поново видети. Како смо захвални за то духовно разумевање у временима личних и породичних немира.

Следећа кључна истина у Цркви је да је Небески Отац из узвишеног разлога створио Адама и Еву. Њихов задатак, а касније и задатак њиховог потомства, био је да створе смртна тела за Божју духовну децу како би искусила смртност. Тим процесом Небески Отац шаље своју духовну децу на земљу да уче и расту кроз искуства земаљског живота. Пошто воли своју децу, Бог шаље небеске гласнике и апостоле да их поуче о централној улози Исуса Христа као Спаситеља.

Пророци су вековима испуњавали своју дужност када су упозоравали народ на опасности које их вребају. Господњи апостоли су задужени да надгледају, упозоравају и проналазе оне који траже одговоре на животна питања.

Пре двадесет година, Прво председништво и Веће Дванаесторице апостола, објавили су „Породица: Проглас свету.“ У надахнутом документу закључили смо следеће: „Упозоравамо поjединце коjи крше завете чедности, коjи злостављаjу брачног друга или потомство, или коjи занемаруjу испуњавање своjих породичних одговорности, да ће се jедног дана наћи одговорнима пред Богом. Уз то, упозоравамо да ће распад породице донети поjединцима, заjедницама и народима, несреће проречене од стране древних и савремених пророка.5

Као апостоли, поново потврђујемо ово значајно упозорење. Молим вас да запамтите да су заповести и завети непроцењиве истине и учења која се налазе на старом броду Сион, где је Бог за кормилом.

Још једно учење ког треба да се држимо је придржавање дана Шабата. Оно нам помаже да останемо неукаљани од света, обезбеђује нам физички одмор и даје сваком од нас духовно освежење служењем Оцу и Сину сваке недеље.6 Када уживамо на дан Шабата то је знак наше љубави према Њима.7

Као део наших напора да Шабат учинимо милином, замолили смо локалне вође и чланове цркве да запамте да је причесни састанак Господњи и треба да је укорењен и утемељен у Његовим учењима. Извођење обреда причешћа је када обнављамо наше завете и поново потврђујемо нашу љубав према Спаситељу и памтимо Његову жртву и Његово Помирење.

Исти дух поштовања треба проширити на наше месечне састанке поста и сведочанства. Овај причесни састанак омогућава члановима да укратко искажу захвалност, љубав, и хвалу за нашег Небеског Оца, Исуса Христа и обновљено Јеванђеље и да изнесу лично сведочанство о томе. Састанак поста и сведочанства је време за дељење кратких надахнутих размишљања и изношење достојанственог сведочанства. Није време за држање говора.

Мала деца треба да вежбају да деле своја сведочанства у Школици и са својим родитељима на окупљањима за породично кућно вече, све док не схвате важност састанка сведочанства.

Недавно истицање тога колико је важности да Шабат учинимо милином, директна је последица надахнућа од Господа преко вођа Цркве. Чланови одељењског савета треба да помогну бискупству неколико недеља унапред прегледом музике и тема које су предложене за сваки причесни састанак.

Сви смо благословени када је Шабат испуњен љубављу према Господу код куће и у Цркви. Када се наша деца поучавају путевима Господњим, она науче да осете Његовог Духа и одазову му се. Када осећамо Духа Господњег, сви ћемо желети да сваке недеље узимамо причест. И сви они, млади и стари, који носе тешка бремена, осетиће духовно уздизање и утеху која долази када дан Шабата посветимо размишљању о нашем Небеском Оцу и Господу Исусу Христу.

Срећом, Христ је увек близу, чекајући, и спреман да нам помогне када се молимо за помоћ и када смо вољни да се покајемо и дођемо к Њему.

Сада, док размишљамо само о ових неколико истина које постоје унутар старог брода Сиона, останимо на броду и запамтимо да је, по дефиницији, брод превозно средство, а сврха превозног средства је да нас одведе до одредишта.

Одредиште нашег брода је пунина благослова јеванђеља, царство небеско, небеска слава и присуство Божје!

Божји план је установљен. Он је за кормилом и Његов величанствени и моћни брод плови према спасењу и узвишењу. Упамтите да тамо не можемо стићи искачући са брода и покушавајући да отпливамо сами.

Узвишење је циљ нашег смртничког путовања, и нико не може стићи тамо без помоћих средстава јеванђеља Исуса Христа: Његово помирења, обреда, и усмеравајућег учења и начела који се налазе у Цркви.

У Цркви учимо о делима Божјим и прихватамо благодат Господа Исуса Христа која нас спашава. Црква је место на ком склапамо савезе и завете о вечним породицама које постају наш пасош за узвишење. Црква је место које је оснажено свештенством које нас покреће кроз непредвидиве воде смртности.

Будимо захвални за наш прелепи стари брод Сион, јер без њега бисмо лутали насумице, сами и немоћни, пловећи без кормила и весала, ношени јаким струјама и ковитлани ветром и таласима противника.

Чврсто се држите, браћо и сестре, и једрите овим величанственим бродом, који је Црква Исуса Христа светаца последњих дана, и досегнућемо своје вечно одредиште. То је моје сведочанство и молитва за све нас у име Онога по коме је стари брод Сион назван, нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Видети M. Russell Ballard, „Stay in the Boat and Hold On!” Liahona, нов. 2014, стр. 89–92.

  2. Бригам Јанг, „Remarks,” Deseret News, 18. нов. , 1857. год, стр. 291.

  3. Jован 13:20.

  4. Maтеј 28:19–20.

  5. „The Family: A Proclamation to the World,” Liahona, нов. 2010, стр. 129.

  6. Видети УИЗ 59:9–23.

  7. Видети Исаија 58:13–14.