2010–2019
„Ако имате љубав к мени, заповести моје држите“
Октобар 2015


„Ако имате љубав к мени, заповести моје држите“

Божје заповести су манифестација Његове љубави према нама, a послушност Његовим заповестима је израз наше љубави према Њему.

Када је нашa најстарија кћерка, Џен, довелa своју трећу ћерку кући из болнице, отишла сам код ње да јој помогнем. Након што је њена најстарија ћерка отишла у школу, одлучили смо да је одмор оно што je Џени било најпотребније. Зато је најбоља помоћ коју сам могла пружити била да њену ћерку Клои поведем кући са собом, како би њена мама и мала сестрица могле имати мало тишине.

Закопчала сам Клоин појас на њеном седишту, проверила свој појас и кренула са њиховог прилаза. Међутим, пре него што смо стигле до краја улице, Клои је откопчала свој појас и устала, гледајући преко мог рамена и разговарајући са мном. Паркирала сам ауто поред пута, изашла, и поново је закопчала на њеном седишту.

Поново смо кренуле и прешле само кратко растојање када је она поново сишла са свог седишта. Поновила сам исте кораке, али овога пута, пре него што сам се вратила у ауто и причврстила своје седиште, Клои је већ стајала!

Схватила сам да седим у колима, паркираним поред пута, и борим се да савладам трогодишњакињу. И она је побеђивала!

Користила сам све чега сам могла да се сетим да бих је убедила да остане причвршћена за своје седиште у колима. Нисам је убедила! Коначно сам се одлучила за приступ ако/онда.

Рекла сам: „Клои, ако останеш закопчана на свом седишту, онда ћемо се, чим стигнемо код баке кући, играти пластелином.“

Нема одговора.

„Клои, ако останеш закопчана на свом седишту, онда ћемо направити хлеб кад стигнемо кући код баке.“

Нема одговора.

Покушала сам поново. „Клои, ако останеш закопчана на свом седишту, онда можемо стати код продавнице и купити нешто слатко.“

Након три покушаја, схватила сам да је труд узалудан. Она је била одлучна и ниједан покушај ако/онда није био довољно убедљив да би остала закопчана у свом седишту.

Могле смо провести дан седећи на ивици пута, али сам хтела да будем послушна закону, и није било безбедно возити са Клои која стоји. Помолила сам се у себи и чула сам шаптај Духа: „Поучи је.“

Окренула сам се према њој и скинула свој појас са себе тако да је могла да га види. Рекла сам: „Клои, носим овај сигурносни појас да би ме заштитио. Али ти не носиш свој сигурносни појас, и нећеш бити безбедна. А ја ћу бити веома тужна ако се повредиш.“

Погледала ме је; скоро сам видела како јој се мисли роје по глави док сам нервозно чекала њен одговор. На крају су њене крупне плаве очи заблистале и рекла је: „Бако, хоћеш да носим појас јер ме волиш!”

Дух је испунио ауто док сам изражавала своју љубав овој драгоценој девојчици. Нисам желела да изгубим тај осећај, али сам знала да имам прилику, па сам изашла напоље и причврстила је за њено седиште. Затим сам је замолила: „Клои, хоћеш ли молим те, остати у свом седишту?“ И остала је - целим путем до продавнице да бисмо купиле слаткиш! Све време је остала на свом седишту од продавнице до моје куће, где смо направиле хлеб и играле се пластелином, јер Клои није заборавила!

Док сам се возила путем тога дана, један стих ми је пао на памет: „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.”1 Имамо правила за поучавање, усмеравање и заштиту деце. Зашто? Због велике љубави коју осећамо према њима. Али док Клои није схватила да је моја жеља да остане везана на седишту била због моје љубави према њој, није била вољна да се потчини оном што је сматрала ограничењем. Сматрала је да сигурносни појас ограничава њену слободу.

Попут Клои, можемо одлучити да заповести посматрамо као ограничења. С времена на време можемо осећати да Божји закони ограничавају нашу личну слободу, ускраћују нам слободу избора, и ограничавају раст. Али када тражимо веће разумевање, када дозвољавамо нашем Оцу да нас поучи, почећемо да увиђамо да су Његови закони манифестација Његове љубави према нама, a послушност Његовим заповестима је израз наше љубави према Њему.

Ако се нађете фигуративно паркирани поред пута, могу ли предложити неколико начела, која ће вам, ако их будете следили, помоћи да се безбедно вратите на „пут вере и послушности”?2

Прво, уздајте се у Бога. Имајте поверења у Његов вечни план за вас. Свако од вас је „вољени духовни син или ћерка небеских родитеља.“ Његова љубав према нама огледа се у заповестима. Заповести су важна упутства која нас усмеравају и штите док „стичемо земаљско искуство.”3

У „предсмртничком постојању” користили смо своју слободу избора да прихватимо Божји план,4 и научили да је послушност Божјем вечном закону важна за наш успех у Његовом плану. Света писма поучавају: „Има закон неопозиво донесен на небу пре него што је свет постао, којим су условљени сви благослови.”5 Ако поштујемо закон, примамо благослове.

Чак и са свим грешкама, противљењем, и учењем који прате наше смртничко искуство, Бог никада не губи из вида наш вечни потенцијал, чак и када ми то чинимо. Можемо Му веровати, „јер Бог жели своју децу назад.”6 И он је обезбедио начин за то Помирењем свог Сина, Исуса Христ. Помирење „је средиште плана спасења.”7

Друго, уздајте се у Исуса. Крајњи израз послушности и љубави је Помирење Исуса Христа. Подложивши се Очевој вољи, дао је свој живот за нас. Рекао је: „Ако заповести моје држите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести оца свога, и остајем у љубави његовој.”8

Исус је такође поучавао:

„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

Ово jе прва и наjвећа заповест.

А друга jе као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.”9

Сваке недеље имамо прилику да размишљамо и сећамо се чисте љубави нашег Спаситеља када узимамо симболе Његовог бесконачног Помирења. Током причести, посматрам руке како се пружају да послуже хлеб и воду. Када испружим руку и послужим се, заветујем се да сам спремна да преузмем Његово име на себе и да Га се увек сећам, и држим Његове заповести. A Он обећава „да [можемо] увек имати Његовог Духа да буде са [нама].”10

Треће, имајте поверења у шаптаје Духа. Сећате се да ми је у мом искуству са Клои Дух прошапутао стих из Писама? Налази се у Joвану 14:15, „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.” Следе ови важни стихови:

„И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама вавијек;

Духа истине, којега свет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.”11

Сваки достојан члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана има право на сарадништво Светог Духа. Пост, молитва, проучавање писама и послушност веома увећавају нашу способност да чујемо и осетимо подстицаје Духа.

Када је ваш ум обузет сумњом и збуњеношћу, Отац и Син ће послати Светог Духа да вас упозори и безбедно води кроз опасности смртничког путовања. Он ће вам помоћи да се сетите, утешиће вас и испунити „надом и савршеном љубављу.”12

Четврто, имајте поверење у савете живих пророка. Наш Отац нам је обезбедио начин да чујемо Његову реч и познајемо Његов закон преко својих пророка. Господ је рекао: „Реч моја ... ће се сва испунити, свеједно, да ли гласом мојим или гласом слугу мојих.”13

Недавно нас је живи пророк саветовао да се „сетимо дана Шабата, да га светкујемо,”14 и да живимо по закону поста. Послушност пророчком савету обезбеђује нам начин да будемо послушни Божјој заповести да волимо Њега и своје ближње док увећавамо своју веру у Исуса Христа и пружамо руку љубави и бриге према другима.15

У слеђењу Господњих речи које је дао преко својих пророка налази се безбедност. Бог је позвао председника Томаса С. Монсона, саветнике у Првом председништву и чланове Већа дванаесторице апостола као пророке, видеоце и откровитеље. У овом свету све већег страха, поремећености, недаћа и беса, можемо да гледамо према њима да бисмо видели како ученици Исуса Христа - испуњени милосрђем - гледају и реагују на питања која би могла бити узрок сукоба. Они сведоче о Исусу Христу и одговарају са милосрђем, чистом љубављу Христовом, чији су они сведоци.

После мог искуства са Клои, истраживала сам Писма да бих нашла стихове који помињу заповести и љубав. Пронашла сам их доста. Сви ови стихови подсећају нас да су Његове заповести манифестација Његове љубави према нама, a послушност Његовим заповестима је израз наше љубави према Њему.

Сведочим да када имамо поверење у Бога, нашег Вечног Оца; уздамо се у Његовог Сина, Исуса Христа и испољавамо веру у Његово Помирење; верујемо шаптајима Духа; и имамо поверење у савете живих пророка, успећемо да се вратимо на прави пут и наставити безбедно - не само истрајавајући него и налазећи радост на нашем путовању кући. У име Исуса Христа, амен.