Ојачани Помирењем Исуса Христа
Старешина Далин Х. Оукс,
из Већа дванаесторице апостола
Због свог Помирења, Спаситељ има моћ да утеши - да помогне - у сваком смртничком болу и невољи.
У смртности је извесно да ћемо умрети и бити оптерећени гресима. Помирење Исуса Христа неутралише те две извесности смртничког живота. Али осим смрти и греха, док се пробијамо кроз смртност, имамо много других изазова. Због тог истог помирења, наш Спаситељ нам може пружити снагу потребну за надвладавање тих смртничких изазова. То је моја данашња тема.
I
Већина извештаја о Помирењу говори о томе како је Спаситељ прекинуо везе смрти и патио за наше грехе. У беседи забележеној у Мормоновој књизи, Алма поучава тим основама. Али, дао нам је и најјасније уверење које се налази у Светим писмима да је Спаситељ такође искусио болове, болести, и слабости свога народа.
Алма је описао тај део Спаситељевог помирења: „И Он ће изаћи трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте и то да би се испунила реч коjа каже да ће преузети на себе боли и болести свога народа” (Aлма 7:11; такође видети 2. Нефи 9:21).
Размислите о томе! Спаситељ је извршавајући своје помирење подносио „боли и невоље и искушења сваке врсте.“ Као што је председник Бојд К. Пакер објаснио: „Није имао дугове. Није грешио. Ипак, хрпу свих кривица, туге и жалости, боли и понижења, свих менталних, емотивних, и физичких мука које човек познаје - све их је искусио.”1
Зашто је патио од тих смртничких изазова „сваке врсте“? Алма је објаснио: „И преузеће на себе слабости њихове, да се утроба Његова милошћу испуни, по телу, да би по телу знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим” (Aлма 7:12).
На пример, апостол Павле је рекао да због тога што Спаситељ „пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају” (Јеврејима 2:18). Исто тако, председник Џејмс Е. Фауст је поучавао „Пошто је Спаситељ претрпео све што бисмо икада могли осетити или искусити, Он може помоћи слабима да постану јачи.”2
Наш Спаситељ је у потпуности искусио и претрпео све смртничке изазове „по телу,“ како би могао знати „по телу“ како да „ојача [што значи да пружи олакшање или помоћ] свом народу према слабостима њиховим.“ Он стога познаје наше борбе, наше боли, наша искушења, и нашу патњу, јер их је све драговољно искусио као суштински део свог помирења. И због тога, Његово помирење Га овлашћује да нас јача - да нам даје снагу да све то подносимо.
II
Мада је Алмино учење у седмом поглављу једно од најјаснијих у свим Светим писмима, о овој суштинској моћи помирења такође се поучава у другим светим списима.
На почетку своје службе, Исус је објаснио да је послат да „исцели рањене у срцу” (Лука 4:18). Али у Библији се често помиње како је исцељивао људе од „њиховијех болести” (Лука 5:15; 7:21). Мормонова књига бележи како је исцелио све оне „које нешто мучи“ (3. Нефи 17:9). Јеванђеље по Матеју објашњава да је Исус исцељивао људе „да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: он немоћи наше узе и болести понесе” (Maтеј 8:17).
Исаија је поучавао да ће Месија поднети наше „жалости“ и наше „туге“ (Исаија 53:4). Исаија нас је такође поучавао о томе како нас Он јача: „Не бој се, јер сам ја с тобом; не осврћи се плашљиво, јер сам ја твој Бог: укрепићу те и помоћи ћу ти” (Исаија 41:10).
Овако ми певамо:
Не стрепи, не клони, ја с тобом сам ту,
у обиљу, беди, Он помоћ нам нуди.
Ојачаћу те и на ноге те дићи,
О, праведном руком, подржан бићеш ти.3
Говорећи о неким од својих смртничких изазова, апостол Павле је написао: „Све могу Христу који ми снагу даје” (Филибљанима 4:13).
И тако видимо да због свог помирења, Спаситељ има моћ да утеши - да помогне - у сваком смртничком болу и невољи. Понекад Његова моћ исцељује слабости, али Света писма и лична искуства поучавају нас да нас Он понекад јача или нам помаже дајући нам снагу или стрпљење да издржимо своје слабости.4
III
Које су то смртничке патње и невоље, и болести које је наш Спаситељ искусио и поднео?
Сви ми у неком тренутку пролазимо кроз патњу и невоље, као и болести. Осим онога што доживљавамо због својих грехова, смртност је испуњена честим борбама, тугом и патњом.
Ми и они које волимо подносимо болести. У једном тренутку свако од нас такође доживи и бол од трауматских повреда или због других физичких или менталних проблема. Сви ми патимо и тугујемо због смрти некога кога волимо. Сви доживљавамо неуспех у својим личним одговорностима, породичним односима, или у својим професијама.
Кад супружник или дете одбија оно што знамо да је истина и одлута са пута праведности, доживљавамо посебно стресан бол, баш као што је и отац изгубљеног сина у Исусовој незаборавној параболи осетио (видети Лука 15:11–32).
Као што је псалмиста рекао: „Много невоља има праведник, али га од свијех избавља Господ“ (Псалм 34:19).
Стога наше химне садрже ово истинито обећање: „На земљи нема туге коју небо не може излечити.”5 Оно што нас лечи је наш Спаситељ и Његово помирење.
За тинејџере је нарочито болан осећај одбацивања, када им се чини да су вршњаци у срећним везама и активностима и да њих намерно изостављају. Предрасуде на основу расне и етничке припадности изазивају и друга болна одбијања, код омладине и одраслих. У животу има много других изазова, као што су незапосленост или други преокрети у нашим плановима.
Још увек говорим о смртничким слабостима које нису изазване нашим гресима. Неки људи рађају се са физичким или менталним сметњама које изазивају њихову личну патњу и борбу оних који их воле и брину о њима. За многе, депресија је болна или трајно онеспособљавајућа болест. Још једна болна невоља је немогућност да нађете одговарајућег брачног друга. Они који су у таквим околностима, треба да упамте да је и наш Спаситељ искусио ову врсту бола и да, својим Помирењем, нуди снагу да то поднесу.
Мало је сметњи у развоју које су погубније за наше временске и духовне животе од болести зависности. Неке од њих, попут зависности од порнографије или дроге, вероватно су изазване грешним понашањем. Чак и када се покајемо за такво понашање, зависност може остати. Тај онеспособљавајући стисак може бити олабављен убедљивом снагом коју нам даје Спаситељ. Исто је и када је у питању тежак изазов са којим се суочавају они који су због злочина послати у затвор. Писмо које сам недавно примио сведочи о снази коју прима чак и неко ко је у таквим околностима: „Знам да је наш Спаситељ ходао овим ходницима, и често сам осећао Христову љубав унутар ових затворских зидина.”6
Волим сведочанство наше песникиње и пријатељице Еме Лу Тејн. Речима које сада певамо као химну, она је написала:
Где могу потражити мир?
Где је утеха
Кад ме ништа не испуњава?
Када се рањеног срца, са љутњом, или из ината,
повучем,
у потрази за својом душом?
Где, када мој бол расте,
Где, када клонем,
Када је потребно да знам, где могу побећи?
Где је мирна рука да смири моју муку?
Ко, ко може да разуме?
Он, само Он.7
IV
Ко може бити потпомогнут и ојачан помирењем Исуса Христа? Алма је поучавао да ће Спаситељ преузети на себе „боли и болести свога народа” и помоћи свом народу (Aлма 7:11, 12; курзив додат). Ко је Његов народ у овом обећању? Да ли су то сви смртници - сви који уживају стварност васкрсења захваљујући Помирењу? Или су то само оне изабране слуге које су се квалификовале преко обреда и завета?
У Светим писмима реч народ има мноштво значења. Најприкладније значење учења да ће Спаситељ помоћи „свом народу“ је значење које је Алма користио када је касније поучавао да је „Бог брижљив према свим људима, у којој год земљи они били” (Aлма 26:37). То је такође оно што су анђели мислили када су најавили Христово рођење: „Јављам вам велику радост која ће бити свему народу” (Лука 2:10).
Због Његовог помирујућег искуства у смртности, наш Спаситељ је способан да утеши, исцели, и ојача све мушкарце и жене свуда, али верујем да то чини само за оне који Га траже и моле за помоћ. Апостол Јаков је поучавао: „Понизите се пред Господом, и подигнуће вас” (Јаковљева посл. 4:10). За тај благослов се квалификујемо када верујемо у Њега и молимо Му се за помоћ.
Постоје милиони богобојажљивих људи који се моле Богу да буду избављени из својих невоља. Наш Спаситељ је објавио да се „спустио испод свега” (УИЗ 88:6). Као што је старешина Нил А. Максвел поучавао: „Будући да се ‘спустио испод свега,’ савршено и из сопственог искуства разуме дубину људске патње.”8 Могли бисмо чак рећи да је, пошто се спустио испод свега, у савршеном положају да нас подигне и да нам да снагу потребну да издржимо своје невоље. Само треба да питамо.
Много пута у савременим откривењима Господ каже: „Стога, будете ли искали од мене, примићете; будете ли куцали, отвориће вам се” (на пример УИЗ 6:5; 11:5; такође видети Maтеј 7:7). Заиста, због Њихове свеобухватне љубави, наш Небески Отац и Његов љубљени Син, Исус Христ, чују и прикладно одговарају на молитве свих оних који их траже са вером. Као што је апостол Павле написао: „Јер се уздамо у Бога жива, који је спаситељ свима људима, а особито вернима” (1. Tимотију 4:10).
Знам да је тако. Помирење нашег Спаситеља чини више од обећања бесмртности универзалним васкрсењем и даје нам прилику да се очистимо од греха покајањем и крштењем. Његово помирење нам такође пружа прилику да призивамо Онога који је прошао кроз све наше смртничке слабости да би нас исцелио и дао нам снагу да носимо бремена смртности. Он познаје наше патње и ту је за нас. Попут доброг Самарjанина, када нас нађе повређене поред пута, повиjе нам ране и брине се о нама (видети Лука 10:34). Исцељујућа и оснажујућа моћ Исуса Христа и Његовог Помирења намењена је свима нама који је тражимо. Сведочим о томе као што сведочим и о нашем Спаситељу, који све то чини могућим.
Једнога дана сва та смртничка бремена ће проћи и више неће бити бола (видети Откривење 21:4). Молим се да ћемо сви разумети наду и снагу Помирења нашег Спаситеља: обећање о бесмртности, прилику за вечни живот, и подржавајућу снагу коју можемо примити само ако је тражимо, у име Исуса Христа, амен.