Васкрсење Исуса Христа

Oд старешине Д. Тода Кристоферсона,

из Већа Дванаесторице апостола

Слика

Исус из Назарета је васкрсли Откупитељ, и ја сведочим о свему што произилази из чињеницеда је Он васкрсао.

Болни осећај пораза и очаја обузео је Исусове ученике када је Он патио и умро на крсту, а Његово беживотно тело положено у гроб. Упркос томе што је Спаситељ више пута говорио о својој смрти и о томе да ће после тога устати, они то нису разумели. Међутим, после суморног поподнева Његовог распећа, убрзо је је уследило радосно јутро Његовог васкрсења. Али та радост је дошла тек кад су ученици постали очевици Васкрсења, чак им је проглашење анђела да је Он устао у почетку било несхватљива - било је то нешто потпуно без преседана.

Марија Магдалена и неколико других верних жена дошле су рано ујутро те недеље на Спаситељев гроб, доносећи мирисе и уља да заврше помазање започето када је тело Господње због Шабата на брзину положено у гроб. Тог јутра над јутрима, дочекала их је отворена гробница, камен одгурнут од гробнице и два анђела која рекоше:

„Што тражите живога међу мртвима?

Није овде, него је устао: опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

Говорећи да син човечји треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.”¹

„Дођите и видите место где је лежао Господ.

И идите брзо и реците његовим ученицима да је устао из мртвих.”²

Како су јој заповедили анђели, Марија Магдалена је погледала у гроб, али изгледа да је њен ум регистровао само да је Господње тело нестало. Пожурила је да исприча апостолима, и нашавши Петра и Јована, рекла им: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га положили.”³ Петар и Јован су отрчали до тамо и утврдили да је гроб заиста празан, и видели су „завоје како леже … и платно које је било на његовој глави ... смотано на једном месту.”⁴ Јован је очигледно био први који је схватио величанствену поруку васкрсења. Написао је да је „видео и поверовао“, док су други у том тренутку „разумели стих из Писма који каже да [Исус] мора да устане из мртвих.”⁵

Петар и Јован су отишли, али Марија је остала, и даље тугујући. У међувремену, анђели су се вратили и благо је упитали: „Жено, зашто плачеш?“ Одговорила им је: „Узели су мог Господа, и не знам где су га ставили.”⁶ У том тренутку васкрсли Спаситељ је стајао иза ње и рекао: „Жено, зашто плачеш, кога тражиш?“ Мислећи да је то баштован рече му [молећи]: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, и ја ћу га узети.”⁷

Старешина Џејмс Е. Талмиџ, написао је: „Био је то Исус коме је говорила, њен вољени Господ, иако она то није знала. Једна реч са Његових живих усана, променила је њену мучну бол у усхићење. ‘Исус јој рече, Maрија.’ Глас, тон, нежан нагласак који је слушала и волела раније, подигао ју је из дубине очаја у који је потонула. Окренула се и угледала Господа. У налету радости, испружила је руке да Га загрли, изговоривши само реч нежности и обожавања ‘Равуни,’ што значи Мој вољени Учитељу.”⁸

И тако је та благословена жена постала прво смртно биће које је видело васкрслог Христа и разговарало са Њим. Касније тога дана, Он се указао Петру у Јерусалиму или у његовој близини;⁹ двојици ученика на путу за Емаус;¹⁰ а увече се указао десеторици апостола и другима изненада се појавивши међу њима, говорећи: „Погледајте моје руке и моје ноге. То сам ја. Опипајте ме и видећете, јер дух нема месо и кости као што видите да ја имам.”¹¹ Затим да би их даље уверио „док од радости још нису веровали, него су се чудили,”¹² појео је рибу и саће пред њима.¹³ Касније их је упутио: „Бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље.”¹⁴

Осим ових потврђених сведока у Јерусалиму, имамо неупоредиво послуживање васкрслог Господа древним становницима западне хемисфере. У земљи Баунтифулу, спустио се са неба и позвао окупљене, њих око 2,5 хиљаде да иступе једно по једно док сви нису пришли, и гурнули руке у Његове слабине и осетили трагове клинова на Његовом рукама и ногама.¹⁵

И када сви они беху изашли и сами се осведочили, сви у један глас повикаше, говорећи:

„Осана! Благословено да је име Бога Свевишњега! И падоше пред ноге Исусове и поклонише Му се.”¹⁶

Христово васкрсење показује да је Његово постојање независно и вечно. „Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи.”¹⁷ Исус је рекао:

„Зато ме Отац и воли, јер ја полажем живот да бих га опет примио.

Нико ми га не одузима, него га ја сам од себе полажем. Имам власт да га положим и имам власт да га опет примим.”¹⁸

Спаситељев живот не зависи од хране или воде или кисеоника, или неке друге супстанце, моћи или особе. Јехова и Месија, Он је велики Ја јесам, самоодрживи Бог.¹⁹ Он једноставно постоји и увек ће постојати.

Својим помирењем и васкрсењем, Исус Христ је превладао све аспекте пада. Физичка смрт ће бити привремена, па чак и духовна смрт има крај, због тога што ћемо се сви вратити у Божје присуство, макар привремено, да нам се суди. Можемо имати највеће поверење у његову моћ да превазиђе све друго и подари нам живот вечни.

„Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсеније мртвих.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.”²⁰

По речима Нила А. Максвела: „Христова победа над смрћу окончала је људску дилему. Сада постоје само личне дилеме, и од њих такође можемо бити спасени слеђењем учења Онога који нас је спасао од општег истребљења.”²¹

Пошто је задовољио захтеве правде, Христ сада корача у правди; или можемо рећи, Он је правда, баш као што је и љубав.²² Исто тако, осим што је савршено праведан Бог, Он је савршено милостив Бог.²³ Дакле, Спаситељ све чини исправним. Ниједна неправда у смртности није трајна, чак ни смрт, јер Он поново враћа живот. Нема повреда, инвалидитета, издаје, или злостављања који се неће на крају надокнадити због Његове коначне правде и милости.

Исто тако, ми смо Му одговорни за наше животе, наше изборе и наше поступке, чак и за наше мисли. Због тога што нас је откупио од пада, наши животи су заправо Његови. Изјавио је:

„Гле, дадох вам jеванђеље своjе, а ово jе jеванђеље коjе вам дадох - да дођох на свет да чиним вољу Оца свога, jер ме отац моj посла.

А Отац ме мој посла да будем подигнут на крст, и пошто будем подигнут на крст, да све људе привучем к себи, јер као што мене људи подигоше, исто ће тако Отац подићи људе да стану пред мене, да им буде суђено по делима њиховим, била она добра или зла.”²⁴

Размотрите за тренутак значај Васкрсења ради решавања једном за свагда правог идентитета Исуса из Назарета и великих филозофских расправа и питања о животу. Ако је Исус заиста буквално васкрсао, нужно следи да је Он божанско биће. Ниједан смртник нема у себи моћ да се врати у живот после смрти. Због тога што је васкрсао, Исус не може да буде само столар, учитељ, рабин, или пророк. Због тога што је васкрсао, Исус мора да је био Бог, и то Јединородни Син Очев.

Дакле, оно што је поучавао је истина; Бог не може лагати.²⁵

Дакле, Он је Творац земље, као што је рекао.²⁶

Дакле, рај и пакао су стварни, као што је Он поучавао.²⁷

Дакле, постоји свет духова који је посетио после своје смрти.²⁸

Дакле, Он ће опет доћи, као што су анђели рекли,²⁹ и „лично владати на земљи.”³⁰

Дакле, постоји васкрсење и последњи суд за све.³¹

Имајући у виду реалност Христовог васкрсења, сумње у вези са свемоћи, свезнањем, и човекољубљем Бога Оца - који је дао свог Јединородног Сина за откупљење света - немају основа. Сумње о смислу и сврси живота су неосноване. Исус Христос је, у ствари, једино име или начин на који човечанство може добити спасење. Христова благодат је стварна, пружајући опроштај и очишћење покајаном грешнику. Вера је заиста нешто више од маште или психолошког проналаска. Постоји коначна и универзална истина, и постоје објективни и непроменљиви морални стандарди као што је Он поучавао.

Имајући у виду стварност Христовог васкрсења, покајање због кршења било ког Његовог закона и заповести је неодложно. Спаситељева чуда су стварна, као што је и Његово обећање својим ученицима да могу чинити иста, па и већа дела.³² Његово свештенство је неопходна стварна моћ да „послужује јеванђеље и држи кључ тајни краљевства и то кључ спознаје Бога. Стога се у обредима његовим објављује моћ божанска.”³³ Имајући у виду реалност Христовог васкрсења, смрт није наш крај, и мада црви уништавају [наша тела], ипак ћемо у [своме] телу видети Бога.”³⁴

Председник Томас С. Монсон, говорио је о Роберту Блачфорду, који је пре сто година у својој књизи Бог и мој сусед, снажно напао хришћанска веровања као што су она у Бога, Христа, молитву и бесмртност. Он је смело изјавио: ‘Тврдим да сам до те мере необориво доказао све што сам желео да докажем да ниједан хришћанин, ма колико велики или способан био, не може одговорити на моје аргументе нити уздрмати мој случај.’ Окружио је себе зидом скептицизма. Онда се догодило нешто изненађујуће. Његов зид се изненада претворио у прах. … Полако је почео да осећа да се враћа вери коју је исмевао и напустио. Шта је изазвало ову дубоку промену његовог става? Умрла му је супруга. Сломљеног срца је отишао у просторију где су лежали њени посмртни остаци. Поново је погледао у лице које је толико волео. Излазећи, рекао је свом пријатељу: ‘То је она, а ипак није она. Све се променило. Нешто што је пре било ту, одузето је. Она није иста. Шта је могло отићи, ако не душа?’”³⁵

Да ли је Господ заиста умро и васкрсао? Да. „Основна начела наше религиjе су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу, да jе умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остало у вези са нашом религиjом само је додатак томе.”³⁶

Како се приближавало проречено Исусово рођење, међу древним Нефијцима и Ламанцима било је оних који су веровали, мада је већина сумњала. Коначно се указао знак Његовог рођења - дан и ноћ и дан без таме - и сви су знали.³⁷ Тако је и данас, неки верују у дословно васкрсење Христа, а многи сумњају или не верују. Али неки знају. У догледно време, сви ће видети и сви ће знати; заиста, „поклониће се свако колено и сваки језик исповедити пред Њим.”³⁸

До тада, верујем многим сведоцима Спаситељевог васкрсења чија се искуства и сведочанства налазе у Новом завету - Петру и његовим друговима и драгој, чистој Марији Магдалени, између осталих. Верујем сведочанствима која се налазе у Мормоновој књизи - апостола Нефија са мноштвом неименованих у земљи Баунтифул, између осталих. И верујем сведочанству Џозефа Смита и Сиднија Ригдона који су, после многих других сведочанстава, прогласили велико сведочанство овог последњег раздобља „да он живи! Јер видесмо га.”³⁹ Под Његовим будним свевидећим оком стојим као сведок да је Исус из Назарета васкрсли Откупитељ, и сведочим о свему што произилази из чињенице да је Он васкрсао. Да можете примити уверење и утеху о том истом сведочанству, молим се у име Исуса Христа, амен.