Непрестано се чврсто држати

Старешина Кевин С. Хамилтон,

из Седамдесеторице

Слика

Надам се да ћемо се непрестано чврсто држати за гвоздену шипку која води у присуство нашег Небеског Оца.

Мој отац је могао да се сети дана, па и сата, када је његова породица напустила Цркву - отац, мајка, и четворо деце, од којих се многи више нису вратили за овог живота. Имао је 13 година, био је ђакон и у то време породице су ујутру присуствовале Недељној школи, а затим састанку причешћа поподне. Једног прелепог пролећног дана, по повратку са недељног јутарњег богослужења и после породичног ручка, његова мајка се окренула његовом оцу и једноставно упитала: „Па, драги, да ли мислиш да треба да идемо на састанак причешћа данас поподне или да се са породицом одвеземо на село?”

Идеја да је одлазак на састанак причешћа ствар избора мом оцу никад није пала на памет, али су он и остала деца, тинејџери, поседали и пажљиво слушали. Та вожња у недељу поподне на село вероватно је била пријатна породична активност, али та мала одлука је постала почетак новог усмерења које је на крају удаљило његову породицу од Цркве и сигурности, безбедности и благослова које нуди, и на другачији пут.

Као лекција нашим савременицима који би могли доћи у искушење да изаберу другачији пут, пророк Мормонове књиге, Лехи, поделио је са својом породицом визију у којој је „[видео] безбројна мноштва људи, од којих се многи пробијаху напред како би се домогли стазе која води ка дрвету поред ког [је стајао].

И … они кренуше и упутише се стазом која вођаше ка дрвету.

И … подиже се онде мрачна сумаглица, … толика, да они који кренуше стазом изгубише свој правац, те залуташе и изгубише се.”¹

Лехи је затим видео другу групу „где се пробијају напред, и кренуше напред и ухватише се за крај шипке гвоздене и пробијаху се кроз мрачне сумаглице, приањајући уз шипку гвоздену, све док не дођоше и не једоше плод са дрвета.” Нажалост, „када једоше плод са дрвета, осврнуше се унаоколо као да се постидеше” због оних у „великој пространој згради” који „ругаху се и упираху прсте своје према онима који беху дошли и јели плод.” Ти људи тада „скренуше на стазе забрањене, и изгубише се.”² Нису били у стању, или можда нису желели да истрају до краја.

Међутим, постоји и трећа група која не само да је успела да дође до стабла живота, него после тога нису отпали. О њима Света писма кажу да су се пробијали „непрестано се чврсто држећи за шипку гвоздену, све док не стигоше и не попадаше и узеше плод са дрвета.”³ Гвоздена шипка је за ту групу људи представљала једину безбедност и сигурност коју су могли наћи, и они су се непрестано чврсто држали; одбили су да је пусте чак и због нечег тако једноставног као што је вожња на село недељног поподнева.

О овој групи људи, старешина Дејвид А. Беднар је поучио: „Кључна фраза у овом стиху је ‘непрестано се чврсто држећи’ за гвоздену шипку. … Можда је ова трећа група људи стално читала и проучавала и истраживала Христове речи. ... То је група којој ви и ја треба да настојимо да се придружимо.”⁴

Они међу нама који су чланови Цркве Божје данас, склопили су завете да ће следити Исуса Христа и бити послушни Божјим заповестима. На крштењу смо се заветовали да ћемо стајати као Спаситељев сведок,⁵ помагати слабима и сиромашнима,⁶ држати заповести Божје, и кајати се када је потребно, јер као што је апостол Павле поучавао, „сви сагрешише, и изгубили су славу Божију.”⁷

Сваке недеље имамо прилику да присуствујемо састанку причешћа где можемо обновити ове завете узимањем хлеба и воде током обреда причешћа. Овај једноставан чин омогућава нам да се још једном обавежемо да ћемо следити Исуса Христа и покајати се кад не успемо у томе. Заузврат, Бог нам је обећао свог Духа, као водича и заштиту.

Из приручника Проповедај моје јеванђеље, наши мисионари почавају да откривење и сведочанство добијамо када присуствујемо нашим недељним састанцима: „Када присуствујемо богослужењима и заједно славимо Бога, јачамо једни друге. Обнављамо се нашим дружењем са пријатељима и породицом. Наша вера јача када проучавамо Света писма и стичемо више знања о обновљеном јеванђељу.”⁸

Неко се може запитати, зашто три одвојена састанка у недељу и зашто треба да присуствујемо сваком од њих? Хајде да укратко размотримо сва три састанака:

Састанак причешћа пружа могућност да учествујемо у обреду причешћа. Обнављамо наше завете, примамо Духа у већој мери и имамо додатне благослове да будемо поучени и морално подигнути Духом Светим.
Недељна школа нам омогућава да поучавамо једни друге доктрини царства,”⁹ да сви могу бити поучени и радовати се заједно.”¹⁰ Када разумемо учења обновљеног јеванђеља добијамо велику снагу и лични мир.
Састанци свештенства су време за мушкарце и младиће да уче своју дужност¹¹ и да буду савршеније поучени,¹² а састанак Потпорног друштва пружа женама у Цркви прилику да увећају своју веру, ојачају породице и домове и помажу онима у потреби.”¹³

Исто тако, наше младе жене и деца имају своје састанке и часове где се поучавају јеванђељу док се припремају за важне одговорности које их очекују. На сваком од ових јединствених, али повезаних састанака, учимо доктрину, осећамо Духа и служимо једни другима. Мада могу постојати изузеци због удаљености, путних трошкова, или здравља, треба да настојимо да присуствујемо свим нашим недељним састанцима. Обећавам да ће благослови велике радости и мира доћи преко богослужења током трочасовног састанка недељом.

Наша породица се обавезала да ће увек присуствовати свим недељним састанцима. Открили смо да то јача нашу веру и продубљује наше разумевање јеванђеља. Схватили смо да се осећамо добро због наше одлуке да присуствујемо црквеним састанцима, посебно када се вратимо кући и наставимо да славимо Шабат. Чак и када смо на одмору или путовању, присуствујемо свим недељним састанцима. Једна од наших ћерки недавно је писала да је ишла у цркву у граду у који је допутовала, а затим је додала: „Да, тата, била сам на сва три недељна састанка.” Знамо да је била благословена због ове праведне одлуке.

Свако од нас има много избора у погледу тога како се придржавати дана Шабата. Увек ће бити неких „добрих” активности које могу и треба да се жртвују за бољи избор одласка на црквени састанак. То је у ствари један од начина на који противник „вара душе [наше], и одводи [нас пажљиво].”¹⁴ Он користи „добре” активности као замену за „боље” или чак „најбоље” активности.¹⁵

Непрестано држање за шипку значи да присуствујемо свим нашим недељним састанцима: састанку причешћа, Недељној школи, и састанцима свештенства или Потпорног друштва. Наша деца и млади похађају своје састанке у Школици, Младим мушкарцима, и Младим женама. Никада не треба да бирамо којим састанцима ћемо присуствовати. Једноставно се чврсто држимо речи Божје присуствовањем и богослужењем на свим састанцима Шабата.

То што се непрестано држимо за шипку значи да настојимо да држимо све Божје заповести, да свакодневно имамо личну и породичну молитву и да свакодневно проучавамо Света писма.

Непрестано чврсто држање је део Христове доктрине као што се поучава у Мормоновој књизи. Ми упражњавамо веру у Исуса Христа, кајемо се за своје грехе и мењамо своја срца, а затим Га следимо у воде крштења и примамо потврђујући дар Светога Духа, који служи као водич и утешитељ. А онда, као што је Нефи поучавао, хрлимо напред, гостећи се речју Христовом и истрајни смо до краја.¹⁶

Моја браћо и сестре, ми смо заветни народ. Добровољно склапамо и држимо завете, а обећани благослов је да ћемо добити „све што Отац има.”¹⁷ Када се непрестано чврсто држимо за шипку држањем својих завета, бићемо ојачани да се одупремо искушењима и опасностима света. Бићемо у могућности да се крећемо овим смртничким животом са свим његовим изазовима док у ствари не дођемо до дрвета са плодом који је „најдрагоценији и најпожељнији изнад свега другог.”¹⁸

Мој отац је имао срећу да се ожени добром женом која га је охрабривала да се врати у цркву своје младости и поново почне да напредује на путу. Њихови верни животи су благословили сву њихову децу, следећу генерацију унучади, а сада и праунучади.

Баш као што је једноставна одлука да присуствују или не присуствују једном од својих састанака богослужења на Шабат направила значајну разлику у животима породице мојих деде и бабе, наше свакодневне одлуке ће утицати на наше животе у сваком погледу. Наизглед мала одлука, као што је да ли присуствовати састанку причешћа или не, може имати далекосежне, чак и вечне, последице.

Можемо изабрати да будемо марљиви и стекнемо велике благослове и заштиту који долазе од заједничког окупљања и држања завета. Да се непрестано чврсто држимо гвоздене шипке која води у присуство нашег Небеског Оца, моја је молитва у свето име Исуса Христа, амен.