2010–2019
Лична снага кроз помирење Исуса Христа
Октобар 2013


Лична снага кроз помирење Исуса Христа

Кроз помирење Исуса Христа, свако од нас може постати прочишћен, а терет наше побуне уклоњен.

Недавно сам био благословен да упознам једну невероватну групу младих из Ајдаха. Једна честита млада жена ме је упитала шта мислим која је најбитнија ствар коју би у датом тренутку требало да раде у својим животима. Предложио сам да уче како да препознају моћ помирења Исуса Христа у својим животима. Данас ћу се надовезати на један аспект те моћи, а то је лична снага коју можемо примити кроз помирење Исуса Христа.

У Мормоновој књизу читамо о Амону и његовој браћи како поучавају јеванђељу Исуса Христа „дивљем и окорелом и свирепом народу.”1 Многи од њих су се обратили и одлучили да напусте своје грешно понашање . Њихово обраћење је било толико потпуно да су закопали своје оружје и заветовали су се са Господом да га никада више неће употребити.2

Касније, многи од необраћене браће су их напали и почели да убијају. Као сада верни људи, одабрали су да се потчине мачу пре него да ризикују своје духовне животе узимајући оружје. Њихов праведан пример је помогао да се још више људи обрати и положи своје оружје побуне.3

Преко Амона, Господ их је водио уточишту међу Нефијцима и постали су познати као народ Амонов.4 Нефијци су их штитили током много година, али је нефијска војска временом почела да се осипа, те је појачање било више него неопходно.5

Амонов народ је достигао тачку кључања у својим духовним животима. Били су верни свом завету да више никада не узму оружје. Али су сматрали да су очеви одговорни да пруже заштиту својој породици.6 Та потреба се чинила довољно великом да оправда могућност кршења њиховог завета.7

Њихов мудар свештенички вођа, Хеламан, је знао да ни у ком случају не постоји оправдање за кршење завета са Господом. Понудио је надахнуту алтернативу. Подсетио их је да њихови синови никада нису били криви за исте грехе, те да стога нису морали да склопе исти завет.8 Иако су синови били веома млади, били су физички јаки и, пре свега, били су честити и чисти. Синови су били ојачани вером својих мајки.9 Под вођством свог пророка-вође, ови млади људи су заузели место њихових очева у одбрани својих породица и домова.10

Догађаји који су окруживали ову критичну одлуку показају како помирење Исуса Христа уноси личну снагу у животе деце Божје. Обратите пажњу на брижљивост ових очева. Како ли су се осећали знајући да су их њихови бунтовнички поступци из прошлости спречили да заштите своје жене и децу у том тренутку потребе. Знајући свако за себе са којим ужасима се њихови синови сада суочавају, сигурно су јадиковали у тишини. Очеви, не деца, би требало да штите своје породице!11 Њихова туга је сигурно била неизмерна.

Зашто би се њихов надахнути свештенички вођа плашио њиховог плана да поново узму оружје осим „да не би... тако изгубили душе своје”?12 Господ је објавио: „Ево, ко год се обрати од греха својих, њему је опроштено, и ја, Господ, више их се не спомињем.”13 Ови верни очеви су се одавно покајали за своје грехе и прочистили су се помирењем Исуса Христа. Зашто су онда саветовани да не бране своје породице?

Основна истина јесте да кроз помирење Исуса Христа можемо бити прочишћени. Можемо постати честити и чисти. Међутим, понекад наши лоши избори имају дуготрајне последице. Један од пресудних корака у процесу покајања јесте трпљење краткорочних и дугорочних последица наших пређашњих грехова. Њихови ранији избори су ове очеве Амонићане изложили телесном апетиту који је опет могао да постане рањива тачка коју би Сотона покушао да искористи.

Сотона ће покушати да искористи наше сећање на осећај кривице да би нас поново намамио свом утицају. Морамо стално бити на опрезу да бисмо избегли његов мамац. Такав је случај био са верни Амонитским очевима. Чак и након година верног живљења, на првом месту им је било да се духовно заштите од сваке асоцијације на прошле грехе.

Усред многих битака, капетан Морони је наредио да се око најслабијих градова подигну бедеми. „И он нареди да изграде грудобран од дрвета на унутрашњем бедему рова, и избациваху земљу из рова према дрвеном грудобрану... све док град... не беху опасали чврстим зидом од дрвета и земље, веома високим.”14 Капетан Морони је био свестан важности јачања слабих области како би постале јаке.15

Ови амонски очеви су били налик њима. Били су им потребни виши и шири бедеми између њихових верних живота и прошлог неправедног понашања. Њихови синови, који су били благословени праведним наслеђем, нису били подједнако склони истим искушењима. Могли су верно да бране своје породице не компромитујући своје духовно благостање.

Радосне вести за било кога ко жели да се ослободи последица лоших избора из прошлости јесте да Господ гледа на слабости другачије у односу на побуну. Док Господ упозорава да ће неокајана побуна бити кажњена,16 када говори о слабостима, то увек чини са милошћу.17

Без сумње, постоје наговештаји да су амонски очеви били учени лажним традицијама својих очева, али сва деца Небеског Оца долазе у смртност са светлошћу Христовом. Без обзира на узрок њихових грешних дела, ефекат је био развој духовне рањивости коју ће Сотона покушати да злоупотреби.

На сву срећу, били су учени јеванђељу, покајали су се, и кроз помирење Исуса Христа у духу су постали много јачи од Сотониног завођења. Вероватно нису осетили искушење да се врате својој бруталној прошлости, и следећи свог пророка-вођу, нису пружили шансу Сотони да „вара душе њихове и одводи их сигурно доле у пакао.”18 Спаситељево помирење их није само очистило од греха, већ је, због њихове послушности савету њихових свештеничких вођа, Спаситељ могао да их заштити од њихових слабости и да их ојача. Њихова понизна, вечна посвећеност остављању греха, више је заштитила њихове породице од било чега што су могли да учине на бојном пољу. Њихова потчињеност им није ускратила благослове. Ојачала их је и благословила многе будуће генерације.

Крај приче разјашњава како је милост Господња омогућила „да им оно што је слабо постане јако.”19 Ти верни очеви су послали своје синове оставивши их у Хеламановим рукама. Иако су се синови борили у крвавим биткама где су сви мање-више били повређени, ниједан живот није изгубљен.20 Младићи су се доказали као пресудно појачање војсци Нефијаца. Били су верни и духовни јачи када су се вратили својим домовима. Њихове породице су биле благословене, заштићене и ојачане.21 У наше време, безброј оних који су проучавали Мормонову књигу је било уздигнуто примером ових чистих и праведних синова.

Свако од нас је у неком тренутку у свом животу донео погрешну одлуку. Сви имамо очајничку потребу за откупљујућом моћи помирења Исуса Христа. Свако од нас мора да се покаје због било које побуне. „Јер ја, Господ, не могу гледати на грех ни с најмањом мером попустљивости.”22 Не може зато што зна шта је потребно да би се постало налик Њему.

Многи од нас су дозволили да се слабости уграде у наш карактер. Кроз помирење Исуса Христа, ми, налик Амонцима, можемо саградити духовне бедеме између нас и наших прошлих грешака које Сотона покушава да искористи. Духовна заштита подигнута око амоних очева је благословила и ојачала њих, њихове породице, њихову земљу и будуће генерације. Исто се може десити и нама.

Како ми онда градимо овакве вечне бедеме? Први корак мора бити искрено, темељито и потпуно покајање. Кроз помирење Исуса Христа, свако од нас може постати прочишћен, а терет наше побуне уклоњен. Упамтите, покајање није казна. То је пут испуњен надом који води величансттвенијој будућности.

Отац на Небу нам је обезбедио алате да бисмо могли да саградимо бедеме између наших слабости и наше верности. Размотрите следеће предлоге:

  • Склопите завете и примите обреде за себе.

  • Делите јеванђеље са нечлановима или мање активним члановима породице или пријатељима. Дељење ових истина може донети обновљени ентузијазам у ваш живот.

  • Верно служите у свим црквеним позивима, посебно у кућном посећивању и поучавању. Уместо тога, досегните до сваког члана породице појединачно. Добро их упознајте. Будите прави пријатељ. Кроз дела љубазности, покажите им колико вам је стало до свакога од њих.

  • Најважније је да служите члановима своје породице. Поставите духовни развој вашег супружника и деце као високи приоритет. Пажљиво тражите прилике да помогнете свакоме од њих. Добровољно поклањајте своје време и пажњу.

Кроз сваки од ових предлога, провлачи се иста порука: испуните свој живот служењем другима. Када изгубите свој живот у служењу деци Небеског Оца,23 Сотонина искушења ће изгубити моћ над вашим животом.

Зато што вас Небески Отац неизмерно воли, помирење Исуса Христа чини такву снагу могућом. Није ли то дивно? Многи од вас су осетили терет погрешних избора, и свако од вас може да осети уздижућу моћ Господњег праштања, милости и снаге. Ја сам то осетио, и сведочим да је доступно свакоме од вас, у име Исуса Христа, амен.