Преобратите се

Бони Л. Оскарсон,

врховна председница Младих жена

Слика

Истинско обраћење се догађа када наставите да делујете у складу са учењима за која знате да су истинита и држите заповести из дана у дан, из месеца у месец.

Браћо и сестре, какво је дивно искуство стајати за овом проповедаоницом за којом су стајали многи од мојих хероја. Желела бих да поделим са вама нека осећања свог срца, а упућујем их нарочито младима.

Један од великих хероја из Старог завета био је пророк и ратник Исус Навин. Он је упутио овај позив деци Израеловој коју је водио: „Изаберите себи данас коме ћете служити ... а ја и дом мој служићемо Господу.”¹ Речи Исуса Навина илуструју истинско обраћење јеванђељу. За Исуса Навина и све нас, обраћење јеванђеоским начелима долази праведним животом по начелима јеванђеља и верношћу својим заветима са Господом.

Желела бих да испричам једну причу о обраћењу из историје моје породице о још једном од мојих хероја. Њено име је Агнес Хоган, и она и њен муж прикључили су се Цркви у Шкотској 1861. године. Због тешког прогона у својој домовини, емигрирали су у Америку са својом децом. После неколико година, Агнес је остала удовица са осморо деце коју је требало издржавати и напорно је радила како би им обезбедила храну и одећу. Њена 12-годишња ћерка Изабела имала је среће да нађе посао као слушкиња у имућној породици која није припадала цркви СПД.

Изабела је живела у њиховој великој кући и помагала у чувању њихове млађе деце. У замену за њено служење њена мајка је сваке недеље примала малу суму новца. Убрзо је била прихваћена као члан породице и почела је да ужива у многим повластицама, као што су часови плеса, лепа одећа и одлазак у позориште. То је трајало четири године све док се породица за коју је Изабела радила није преселила у другу државу. Они су толико заволели Изабелу да су се обратили њеној мајци, Агнес, и замолили је за дозволу да је законски усвоје. Обећали су да ће јој пружити добро образовање, постарати се да се добро уда, и омогућити јој да попут њихове сопствене деце полаже право на део наслеђа. Такође ће наставити да плаћају Агнес.

Пред овом борбеном удовицом и мајком била је тешка одлука, али није оклевала ни на тренутак. Чујте речи њене унуке написане много година касније: „Ако је њена љубав није приморала да каже не, имала је и бољи разлог - дошла је чак из Шкотске и прошла кроз невоље и искушења због јеванђеља, и није имала намеру, ако је то иоле могуће, да пусти да њено дете изгуби оно због чега је отишла тако далеко да би добила.”² Ова богата породица употребила је сваки могући аргумент, а сама Изабела је плакала и молила да јој допусти да оде, али Агнес је остала чврста. Као што можете замислити, 16-годишња Изабела се осећала као да јој је живот уништен.

Изабела Хоган је моја прабака, и веома сам захвална за сведочанство и уверење које је тако сјајно пламтело у срцу њене мајке, које јој није допустило да црквено чланство њене ћерке промени за световна обећања. Данас су стотине њених потомака, који уживају у благодетима чланства у Цркви, корисници Агнесине дубоке вере и обраћења јеванђељу.

Млади пријатељи, живимо у тешким временима, а одлуке које свакодневно или чак свакога сата морате да доносите имају вечне последице. Одлуке које доносите у вашем свакодневном животу одредиће оно што ће се десити касније. Ако још увек немате чврсто укорењено сведочанство и уверење да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана царство Божје на земљи, сада је време да урадите оно што је потребно да бисте то уверење добили. Одлагање да се учини потребан напор да би се добило такво уверење може бити опасно за вашу душу.

Истинско обраћење је више од самог знања о јеванђеоским начелима и подразумева и више од сведочанства о тим начелима. Могуће је имати сведочанство о јеванђељу а да не живимо по њему. Бити истински преобраћен значи поступати у складу са уверењем и омогућити му да креира „моћну промену у нама, то јест у нашим срцима.”³ У брошури Одани вери сазнајемо да је „обраћење процес, а не догађај. Постајете преобраћени као резултат… праведних напора да следите Спаситеља.”⁴ За то је потребно време, труд и рад. Моја прабака је имала јако уверење да је јеванђеље важније за њену децу од свега што свет има да понуди на путу богатства и удобности зато што се жртвовала, истрајала и живела по јеванђељу. Њено обраћење је дошло захваљујући животу по начелима јеванђеља и жртвовању за њих.

Ако желимо да стекнемо исту врсту оданости, морамо проћи кроз исти процес. Спаситељ jе поучавао: „Ко хоће Његову вољу творити, разумеће jе ли ова наука од Бога или jа сам од себе говорим.”⁵ Понекад се трудимо да то чинимо обрнутим редоследом. На пример, можемо имати овај приступ: радо ћу живети по закону десетине, али најпре треба да знам да је истинит. Можда се чак молимо да стекнемо сведочанство о закону десетине и надамо се да ће нас Господ благословити тим сведочанством пре него што уопште испунимо образац за десетину. То једноставно не функционише на тај начин. Господ очекује од нас да искажемо веру. Морамо доследно плаћати пуну и поштену десетину у циљу добијања сведочанства о десетини. Исти образац важи за сва начела јеванђеља било да је у питању закон чедности, начело скромности, реч мудрости, или закон поста.

Желела бих да поделим пример тога како нам живот по неком начелу помаже да постанемо обраћени том начелу. Била сам млада жена шездесетих и једина девојка СПД у мојој средњој школи. То је био револуционарни период кога је карактерисало одбацивање традиционалног морала, коришћење дрога, и менталитет „све је дозвољено”. Многи моји вршњаци су били добри људи, али лако су се препуштали узбуђењима тог новог морала, који је заправо био само стари неморал. Моји родитељи и наставници су усадили у мене врлину опхођења према свом телу са поштовањем, одржавања бистрог ума, а највише од свега, учења да верујем у Господње заповести. Донела сам одлуку да избегавам ситуације у којима сам знала да ће бити присутан алкохол и да се клоним дувана и дроге. То је често значило да нисам присуствовала забавама и ретко сам излазила на састанке. Употреба дроге је била све чешћа међу младима, а опасности од ње нису биле тако добро познате као што су данас. Многи од мојих вршњака касније су патили од хроничних обољења због конзумације халуциногених супстанци или од озбиљних болести зависности. Била сам захвална што сам код куће поучавана да живим по Речи мудрости, и стекла сам дубоко сведочанство о том јеванђеоском начелу када сам исказала веру и живела по њему. Добар осећај који сам имала због живота по начелу истинитог јеванђеља потицао је од Светог Духа који је потврдио да је начело истинито. То је тренутак када наступа истинско обраћење.

Пророк Морони је у Мормоновој књизи поучавао: „Ја бих да покажем свету да је вера нешто чему се надамо а не видимо. Стога, не оспоравајте зато што не видите, јер нећете примити сведочанство док се не искуша вера ваша.”⁶ У нашем свету, где се награда очекује одмах, често смо криви што очекујемо награду, а да је нисмо заслужили. Верујем да Мормон каже да ако најпре делујемо и искажемо веру животом по јеванђељу, тада ћемо примити свдочанство да је истинито. Истинско обраћење се догађа када наставите да делујете у складу са учењима за која знате да су истинита и држите заповести из дана у дан, из месеца у месец.

Ово је величанствено време за омладину Цркве. Ви сте први који учествујете у омладинском програму Хајде за мном, који има за циљ ваше обраћење јеванђељу Исуса Христа. Добро је да запамтите да без обзира колико су надахнути ваши родитељи и вође младих, „првенствено сте ви одговорни за своје обраћење. Нико се не може обратити за вас, и нико вас не може присилити да се обратите.”⁷ Обраћење се одвија када смо марљиви у нашим молитвама, проучавању Светих писама, одлажењу у Цркву, служењу људима око нас и када смо достојни да учествујемо у храмским обредима. Обраћење долази када делујемо у складу са праведним начелима о којима учимо у нашим домовима и у учионици. Обраћење долази када износимо сведочанство својим пријатељима и држимо заповести. Обраћење долази када живимо по јеванђељу, имамо сарадништво Светог Духа и живимо чистим и честитим начином живота.

Ваше лично обраћење помоћи ће вам док се будете припремали да склопите завете у храму, служите мисију и успостављате своје личне будуће домове. Када сте обраћени, имаћете жељу да делите са другима оно што сте научили и ваша смелост и способност да сведочите другима са уверењем и моћу ће се увећати. Ова жеља да делите јеванђеље са другима и смелост да одважно сведочите природне су последице истинског обраћења. Спаситељ је поучавао Петра: „А ти кад год обративши се утврди браћу своју.”⁸

Сећате ли се Исуса Навина, пророка ратника? Не само што је и сам био обраћен него је неуморно радио до краја свог живота да би синове Израиљеве привео Богу. У Старом завету читамо: „И служи Израиљ Господу свега века Исусова.”⁹ Истински обраћена особа спасава сопствену душу, а затим врши снажан утицај на све оне који је познају.

Живот по јеванђељу и стајање на светим местима није увек угодно нити лако, али сведочим да вреди! Господ је саветовао Ему Смит да се остави онога што је световно и тражи оно што је боље.”¹⁰ Претпостављам да не можемо ни замислити колико су величанствене те ствари бољег света!

Сведочим да имамо Оца на Небу пуног љубави чија је највећа жеља да нам помогне и благослови нас у нашим напорима да живимо по јеванђељу и будемо обраћени. Јасно је изјавио да је Његов главни фокус и дело „бесмртност и живот вечни.”¹¹ Он жели да нас доведе кући у своје присуство. Сведочим да када делујемо према учењима јеванђеља и свакодневно живимо по њима, постаћемо обраћени и бити средство остваривања много тога доброг у нашим породицама и у свету. Да можемо сви бити благословени у нашим свакодневним напорима да постигнемо тај циљ, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.