Шта ми још треба?

Када сам био младић почео сам да истражујем Цркву. У почетку, јеванђељу су ме привукли примери мојих другара светаца последњих дана, али ме је на крају привукла јединствена доктрина. Када сам научио да верни мушкарци и жене могу наставити да напредују и коначно постану попут својих небеских родитеља био сам искрено задивљен. Допало ми се то учење. Звучало ми је истинито.

Недуго после крштења проучавао сам Проповед на Гори, и схватио да је Исус поучавао тим истим истинама о вечном напредовању у Библији. Рекао је: „Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.“¹

Члан Цркве сам преко 40 година и кад год прочитам ове стихове подсетим се на нашу сврху овде на земљи. Дошли смо да учимо и напредујемо све док постепено не постанемо посвећени или усавршени у Христу.

Пут следбеништва није лак. Зове се „правац постојаног усавршавања.“² Док путујемо правим и уским путем, Дух нас стално изазива да будемо бољи и да се све више успињемо. Свети Дух је идеалан сапутник. Ако смо понизни и пријемчиви узеће нас за руку и повести кући.

Међутим, морамо да тражимо усмерење од Господа на том путу. Морамо да поставимо нека тешка питања, као што су: „Шта морам да променим?“ „Како могу да се поправим?“ „Које слабости треба да савладам?“

Хајде да размотримо извештај о младом владару из Новог Завета. Био је праведан млад човек који се већ држао Десет Заповести, али је желео да постане бољи. Његов циљ је био вечни живот.

Када је упознао Спаситеља, питао је: „Шта ми још треба?“³

Исус је одмах одговорио, дајући савет који је био изричито намењен том богатом младом човеку. „Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, пa ... хајде за мном.“⁴

Младић је био запањен. Никада није размишљао о таквој жртви. Био је довољно понизан да пита Господа али не и довољно веран да следи божански савет који му је дат. Морамо бити вољни да делујемо када примимо одговор.

Председник Харолд Б. Ли је поучавао: „Сви ми, ако желимо да достигнемо савршенство, морамо се [у] једном тренутку запитати: „Шта ми још недостаје?”⁵

Познавао сам верну мајку која се понизила и питала: „Шта ме спречава да напредујем?“ У њеном случају одговор од Духа је дошао одмах: „Престани да се жалиш.“ Тај одговор ју је изненадио. Себе никада није сматрала кукавицом. Међутим, порука од Светог Духа је била веома јасна. У данима који су следили постала је свесна своје мане да кука. Захвална за подстицај да се поправи, била је одлучна да збраја благослове уместо изазова. У наредном периоду осетила је топло одобравање Духа.

Један понизни младић, који није могао да нађе праву девојку обратио се Господу за помоћ: „Шта ме спречава да будем прави мушкарац?“ Овај одговор је дошао у његов ум и срце: „Прочисти свој језик.“ У тренутку, схватио је да је неколико простих израза постало део његовог речника, и он се обавезао на промену.

Једна сестра самица храбро је питала: „Шта треба да променим?“ а Дух јој је шапнуо: „Не прекидај људе док говоре.“ Свети Дух заиста даје прикладне савете. Он је потпуно искрен сарадник и рећи ће нам оно што нико други не зна или нема храбрости да каже.

Један мисионар који је завршио мисију доживео је стрес због веома згуснутог распореда. Покушавао је да нађе време за рад, учење, породицу и црквени позив. Затражио је савет од Господа: „Како да осетим мир уз све оно што треба да урадим?“ Примио је утисак да треба пажљивије да обдржава дан Шабата и да га држи светим. Одлучио је да недељу посвети Божјој служби - да остави по страни школске курсеве тога дана и уместо тога проучава јеванђеље. То мало прилагођавање донело је мир и равнотежу које је тражио.

Пре више година читао сам у црквеном часопису причу о девојци која је живела далеко од куће и студирала. Заостајала је у настави, њен друштвени живот није био онакав какав је очекивала и углавном је била несрећна. Коначно, једног дана се спустила на колена и завапила: „Шта да урадим да бих поправила свој живот?“ Свети Дух је шапнуо: „Устани и очисти своју собу.“ Подстицај је дошао као потпуно изненађење, али било је само потребно почети. Када је издвојила време да се организује и среди ствари, осетила је како Дух испуњава просторију и подиже њено срце.

Свети Дух нам не говори да побољшамо све одједном. Када би тако чинио обесхрабрили бисмо се и одустали. Дух делује на нас у складу са нашим темпом, корак по корак, или као што је Господ поучавао: „Редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде,... и благословени су они који слушају прописе моје, … јер ономе који прима даћу још.“⁶ На пример, када би вас Свети Дух подстакао да чешће говорите хвала, а ви спремно одговорите на тај подстицај, тада Он може сматрати да је време да наставите са нечим тежим - као што је: „Жао ми је. Погрешио сам.“

Савршено време да питамо „Шта ми још треба?“ је када узимамо причест. Апостол Павле је поучавао да је ово време да сви преиспитамо себе.⁷ У тој побожној атмосфери, док су наше мисли усмерене ка небу, Господ нам може благо рећи шта је следеће на чему треба да порадимо.

Попут вас, и ја сам током година примио мноштво порука од Духа, који ми је показивао како да се побољшам. Допустите ми да поделим неколико личних примера порука које сам пригрлио. Ти подстицаји су били:

• Не подижи глас.

• Организуј се. Направи листу дневних обавеза.

• Боље брини о свом телу конзумирајући више воћа и поврћа.

• Чешће одлази у храм.

• Одвоји време за размишљање пре молитве.

• Затражи савет од своје супруге.

• И буди пажљив док возиш. Не прекорачуј ограничење брзине (још увек радим на овом последњем).

Спаситељева оимирбена жртва је оно што усавршавање или посвећење чини могућим. Никада не бисмо то могли сами, али Божја милост је довољна да нам помогне. Као што је старешина Дејвид А. Беднар једном запазио: „Већина нас јасно разуме да је Помирење за грешнике. Међутим, нисам сигуран да знамо и разумемо да је Помирење, такође за свеце - за добре мушкарце и жене који су послушни, достојни, и веома пажљиви и који теже да постану бољи.“⁸

Желео бих да предложим да свако од вас што пре учествује у духовној вежби, можда већ вечерас, док будете изговарали своје молитве. Понизно питајте Господа следеће: „Шта ме спречава да напредујем?“ Другим речима: „Шта ми још треба?“ Потом у тишини чекајте одговор. Ако сте искрени, одговор ће ускоро постати јасан. Биће то откривење намењено само вама.

Можда ће вам Дух рећи да треба да опростите некоме. Или можете примити поруку да будете пробирљивији при избору филмова које гледате или музике коју слушате. Можда ћете бити подстакнути да будете искренији у својим пословима или дарежљивији у својим посним приносима. Могућности су бескрајне.

Дух нам може показати наше слабости, али је, такође, способан да нам покаже наше снаге. Понекад је потребно да питамо шта то радимо исправно, како би нас Господ подигао и подстакао. Када читамо своје патријаршке благослове, подсећамо се да наш Небески Отац зна наш божански потенцијал. Он се радује сваки пут када начинимо корак напред. За Њега је наш смер увек важнији од наше брзине.

Будите упорни, браћо и сестре, али никада обесхрабрени. Мораћемо да одемо у гроб пре него што доживимо стварно усавршавање, али овде у смртности можемо поставити темељ. „Наша је дужност да будемо бољи данас него што смо били јуче, и бољи сутра него што смо данас.“⁹

Ако нам духовни раст није приоритет у животу, уколико нисмо на линији непрекидног усавршавања, пропустићемо важна искуства која Бог жели да нам да.

Пре више година прочитао сам ове речи председника Спенсера В. Кимбала, које су имале дуготрајан утицај на мене. Рекао је: „Научио сам да тамо где је срце испуњено молитвом, где постоји глад за праведношћу, опроштај греха, и послушност заповестима Божјим, Господ излива све више и више светла све док на крају не стекнемо довољно моћи да пробијемо небески вео. ... Човек такве праведности има непроцењиво обећање да ће једнога дана видети лице Господње и знати да је то Он.¹⁰

Моја је молитва да ово важно искуство може једнога дана бити наше, док допуштамо Светом Духу да нас поведе кући. У име Исуса Христа, амен.