Сведочити, сведок Такође видети Сведочанство Изјавити или доказати да је нешто истинито; сведочанство. Сведок може бити неко ко даје такву изјаву или доказ засноване на личном сазнању; то јест, неко ко даје сведочанство. Не сведочи лажно, Изл 20:16. Јеванђеље ће се проповедати по свем свету за сведочанство свим народима, Мт 24:14 (ЏС – Мт 1:31). Бићете ми сведоци, Дела 1:8. Дух сам сведочи нашем духу, Рим 8:16 (1 Јн 5:6). Вољни сте да стојите као сведоци Божји у свим временима, Мос 18:8–9. Узимамо причест да посведочимо Оцу да ћемо држати заповести и увек се сећати Исуса, 3 Не 18:10–11 (Моро 4–5; УиЗ 20:77–79). Не примате сведочанство док се не искуша вера ваша, Етер 12:6. Закон за сведоке: на устима два или три сведока свака реч ће се успоставити, УиЗ 6:28 (Понз 17:6; Мт 18:16; 2 Кор 13:1; Етер 5:4; УиЗ 128:3). Заредих вас да будете апостоли и посебни сведоци имена мога, УиЗ 27:12 (УиЗ 107:23). Седамдесеторица су позвана да буду посебни сведоци нејеврејима и целом свету, УиЗ 107:25. Нека ту буде записничар, и нека он буде очевидац крштења ваших, УиЗ 127:6 (УиЗ 128:2–4).