Обманути, обмана Такође видети Лагање; Лукавство, превара У Светим писмима, обманути значи навести некога да верује у нешто што није истина. Онај који се не заклиње лажно успеће се на брдо Господње, Пс 24:3–4. Избави ме од онога који обмањује, Пс 43:1. Јао онима који зло називају добрим, а добро злим, Иса 5:20 (2 Не 15:20). Нека нико не обмањује себе, 1 Кор 3:18. Нека вас нико не обмањује лажним речима, Еф 5:6. Зли људи ће обмањивати и бити обмањивани, 2 Тим 3:13. Сотона, који обмањиваше цео свет, беше збачен, Отк 12:9. Сотона је свезан како не би више обмањивао народ, Отк 20:1–3. Господ се не може обманути, 2 Не 9:41. Будете ли следили сина, не чинећи обману пред Богом, примићете Светог Духа, 2 Не 31:13. Шерем признаде да је био обманут моћу ђаволовом, Јаков 7:18. Народ цара Ноје је био обманут ласкавим речима, Мос 11:7. Мудри преузеше Светога Духа за свог вођу, и не бејаху обманути, УиЗ 45:57. Јао онима који су варалице, УиЗ 50:6. Он постаде Сотона, отац свих лажи, да обмањује и заслепљује људе, Мојсије 4:4.