Слава Такође видети Истина; Светлост, светлост Христова; Степени славе У Светим писмима, слава се често односи на Божју светлост и истину. Може се односити и на величање и част и на одређено стање вечног живота или славе Божје. Свет је Господ над војскама: Сва земља је пуна славе Његове, Иса 6:3 (2 Не 16:3). Ми се преображавамо у то исто обличје из славе у славу, 2 Кор 3:18. Узвисиће ме да пребивам с Њим у слави, Алма 36:28. Славе које се примају у васкрсењу ће се разликовати према праведности, УиЗ 76:50–119. Слава Божја је разум, УиЗ 93:36. Слава Божја је остваривање бесмртности и вечног живота човеку, Мојсије 1:39. Видео сам две Особе, чији сјај и слава надмашују сваки опис, ИЏС 1:17.