Чин стављања нечијих руку на главу неке особе као дела свештеничког обреда. Многи свештенички обреди се изводе полагањем руку, као што су заређења, благослови, служење болеснима, потврђивање чланства у цркви, и поверавање Светог Духа.
Исус положи своје руке на неколицину болесних, и исцели их, Мк 6:5 (Морм 9:24 ).
Апостоли положише своје руке на седморицу која ће им помагати, Дела 6:5–6 .
Свети Дух се даје полагањем руку, Дела 8:14–17 .
Ананија је положио своје руке на Савла и он је прогледао, Дела 9:12, 17–18 .
Павле је положио своје руке на њега и исцелио га, Дела 28:8 .
Павле је поучавао учењу о крштењу и полагању руку, Јев 6:2 .
Алма зареди свештенике и старешине полагањем руку, Алма 6:1 .
Исус је дао својим ученицима моћ да поверавају Светог Духа полагањем руку, 3 Не 18:36–37 .
Ономе на кога положите своје руке, уделите Светог Духа, Моро 2:2 .
Старешине треба да положе своје руке на децу за благослов, УиЗ 20:70 .
Они ће примити Светога Духа полагањем руку, УиЗ 35:6 (ЧВ 1:4 ).
Старешине треба да полажу руке на болесне, УиЗ 42:44 (УиЗ 66:9 ).
Деца треба да приме полагање руку након крштења, УиЗ 68:27 .
Свештенство се прима полагањем руку, УиЗ 84:6–16 .