9 I oni mu rekoše: Odstupi odatle. I oni bijahu srditi na njega.

10 I oni rekoše između sebe: Ovaj jedan čovjek dođe boraviti među nama, a sad se svakako želi postaviti za suca; sad ćemo postupiti još gore s njim nego s njima.

11 Stoga oni rekoše čovjeku: Dobit ćemo te muškarce, i kćeri tvoje također; i učinit ćemo s njima kako se nama čini dobro.

12 Evo, ovo bijaše prema opačini Sodome.

13 I Lot reče: Evo gle, imam dvije kćeri koje ne upoznaše muškarca; pustite me, molim vas, da preklinjem braću svoju da ih ne moram izvesti van k vama; i vi im nećete učiniti kako se čini dobro u očima vašim;

14 Jer Bog neće opravdati slugu svojega u ovome; stoga, pustite me da preklinjem braću svoju, samo ovaj put, da ovim muškarcima ne učinite ništa, kako bi mogli imati mir u kući mojoj; jer zato oni dođoše pod sjenu krova mojega.

15 A oni bijahu srditi na Lota i približiše se kako bi razbili vrata, ali anđeli Božji, koji bijahu sveti ljudi, ispružiše ruku svoju i povukoše Lota u kuću k sebi, i zatvoriše vrata.