1. Речи које Јаков, брат Нефијев, говораше народу нефијском, после смрти Нефијеве:

2. Ево, љубљена браћо моја, ја, Јаков, по одговорности са којом сам пред Богом да величам службу своју са разборитошћу, и да могу спрати са одеће своје грехе ваше, пењем се у храм како бих вам објавио реч Божју.

3. А и сами знате да и досад бејах марљив у служби позива свога, али данас сам притиснут са много више жеља и бриге за добробит душа ваших него икада до сада.

4. Јер гле, досад сте били послушни речи Господњој, коју вам дадох.

5. Али гле, послушајте ме и знајте да уз помоћ свемоћног Створитеља земље и неба могу вам рећи о мислима вашим, како се почињете у греху напрезати, а тај ми се грех чини веома одвратним, да, одвратним и Богу.

6. Да, то жалости душу моју и утиче да устукнем од стида пред Творцем својим што морам да вам сведочим о опакостима срца ваших.

7. А жалости ме, такође, што морам да са толико смелости говорим о вама пред женама вашим и децом вашом, од којих су многи веома нежних и чедних и меких осећања пред Богом, а то је Богу угодно;

8. И мислим да дођоше овамо да чују угодну реч Божју, да, реч што лечи душу рањену.

9. Стога, душу моју притиска то што сам нагнан, због строге заповести коју од Бога примих, да вас опоменем за злочине ваше, да увећавам ране оних који су већ рањени, уместо да их тешим и исцељујем ране њихове. А они који не беху рањени, уместо да се госте угодном речју Божјом бодеже уперене имају да прободу душе њихове и ране осетљиве умове њихове.

10. Али, упркос величини тог задатка, морам да чиним према строгим заповестима Божјим и говорим вам о опакостима и одвратностима вашим, у присуству оних који су срца чистог и срца скрушеног, и пред проницљивим оком Свемогућег Бога.

11. Стога, морам вам рећи истину по јасноћи речи Божје. Јер гле, док питах Господа, тако ми дође реч, говорећи: Јакове, попни се сутра у храм, и прогласи реч коју ћу ти дати за овај народ.

12. И ево, гле, браћо моја, ово је реч коју вам проглашавам, да многи од вас почеше трагати за златом, и за сребром, и за сваковрсним рудама драгоценим, којима ова земља, која је земља обећања вама и потомству вашем, веома обилује.

13. И подашна рука се осмехну на вас веома, те стекосте многа богатства, а због тога што неки од вас стекоше обилније него неки од браће ваше узносите се у охолости срца својих, и имате тврде шије и главе уздигнуте због скупоцене одеће ваше, и прогоните браћу своју јер сматрате да сте бољи од њих.

14. А ево, браћо моја, мислите ли да вас Бог у томе оправдава? Гле, кажем вам, не. Него вас осуђује, и истрајете ли са тим судови Његови морају брзо доћи на вас.

15. О, када би вам показао да вас може прозрети, и једним погледом ока свога до у прах ударити!

16. О, када би вас ослободио овог безакоња и одвратности. И, о кад бисте послушали реч наредби Његових, и не бисте дозволили да ова охолост срца ваших уништи душе ваше!

17. Мислите на браћу своју као на себе саме, и блиски будите са свима и слободни са иметком својим, да и они могу бити богати попут вас.

18. Али пре него што потражите богатство, тражите царство Божје.

19. А пошто стекнете наду у Христа, стећи ћете богатство будете ли га тражили, а тражићете га с намером да добро чините – да голе оденете, и гладне нахраните, да поробљене ослободите и пружите помоћ болеснима и онима у невољи.

20. И ево, гле, браћо моја, говорах вам о охолости, а они од вас који мучаху ближњега свога и прогањаху га јер сте били охоли у срцима својим због онога што вам Бог даде, шта на то кажете?

21. Не мислите ли да је то одвратно оном који свако тело створи? И једно је биће драгоцено у очима Његовим као и друго. И свако тело је од праха, а са истим циљем их створи, да држе заповести Његове и славе Га заувек.

22. И ево, завршавам казивање о тој охолости. И да вам не морах говорити о озбиљнијем злочину, срце би се моје веома радовало због вас.

23. Али реч Божја ме притиска због озбиљнијих злочина ваших. Јер гле, овако говори Господ: Овај народ почиње да јача у безакоњу. Не разумеју они Света писма, јер настоје да се оправдају када курварства чине, због онога што је написано о Давиду и Соломуну, сину његовом.

24. Гле, Давид и Соломун заиста имаху много жена и иноча, што беше одвратно преда мном, говори Господ.

25. Стога, овако говори Господ: Изведох овај народ из земље јерусалимске, моћу руке своје, да могу себи подићи праведан огранак од плода бокова Јосифових.

26. Стога, ја Господ Бог нећу допустити да овај народ чини као они из давнина.

27. Стога, браћо моја, чујте ме, и послушајте реч Господњу: Нека, дакле, ниједан човек међу вама нема доли једну жену, а иночу да нема ни једну;

28. Јер ја, Господ Бог, радујем се чедности жена. И курварства су одвратност преда мном, овако говори Господ над војскама.

29. Стога ће овај народ држати заповести моје, говори Господ над војскама, или ће земља бити проклета због дела њихових.

30. Јер будем ли хтео, говори Господ над војскама, да подигнем потомство за себе, заповедићу свом народу. Иначе, нека послушају ово.

31. Јер гле, ја, Господ, видех жалост и чух нарицање кћери свога народа у земљи јерусалимској, да, и у свим земљама мога народа, због опакости и одвратности мужева њихових.

32. И нећу допустити, говори Господ над војскама, да вапаји наочитих кћери овог народа, ког изведох из земље јерусалимске, дођу мени против мушкараца мога народа, говори Господ над војскама.

33. Јер неће они одвести поробљене кћери мога народа због благости њихове, или ћу их походити тешким проклетством, чак и до уништења. Јер неће чинити курварства попут оних из давнина, говори Господ над војскама.

34. А сад гле, браћо моја, знате да заповести ове беху дате оцу нашем, Лехију, стога их и пре познавасте и дођосте до велике осуде, јер чињасте оно што није требало чинити.

35. Гле, учинисте већа безакоња него Ламанци, браћа наша. Сломисте срца нежних жена својих, и изгубисте поверење деце своје, због лоших примера пред њима. И јецаји срца њихових успињу се ка Богу против вас. А због строгости речи Божје која се обара на вас, многа срца умреше прободена дубоким ранама.