1. И ево, ја, Морони, настављам са својим записом. И ево, гле, догоди се да због ^атајних савеза Акишевих и пријатеља његових, гле, срушише они царство Омерово.

2. Ипак, Господ беше милостив према Омеру, а и синовима његовим и кћерима његовим који не тежаху његовом уништењу.

3. И Господ у сну упозори Омера да оде из земље. Стога Омер оде из земље са породицом својом. И он путоваше много дана, и дође до брежуљка ^аШима и пређе га, и дође до места ^бгде су Нефијци уништени, а одатле на исток, и дође до места званог Аблом, поред обале морске, и тамо разапе шатор свој, а и синови његови и кћери његове, и сво домаћинство његово, осим Јареда и породице његове.

4. И догоди се да Јаред беше помазан за цара над народом, руком опакости, и даде Акишу кћер своју за жену.

5. И догоди се да Акиш тражаше живот таста свога. И он затражи помоћ од оних које закле заклетвом древних, и они се докопаше главе таста његовог док он сеђаше на престолу своме примајући на разговор свој народ.

6. Јер тако велико беше ширење те опаке и тајне дружине да она беше покварила срца свог народа. Стога Јаред беше убијен на престолу своме, а Акиш завлада уместо њега.

7. И догоди се да Акиш постаде љубоморан на сина свога, стога га у тамницу затвори, и држаше га на мало хране или без ње све док не беше смртно страдао.

8. А тад се брат оног који смртно страда, (а име његово беше Нимра) разгневи на оца свога због оног што отац његов беше учинио брату његовом.

9. И догоди се да Нимра окупи мали број људи и побеже из земље, и дође и пребиваше код Омера.

10. И догоди се да Акиш роди друге синове, и они освојише срца људи, упркос томе што се њему беху заклели да ће чинити свакојако безакоње у складу са оним што он пожели.

11. Ево, народ Акишев беше жељан добитка, као што Акиш беше жељан моћи. Стога им синови Акишеви понудише новац, чиме за себе придобише већи део народа.

12. И наста рат између синова Акишевих и Акиша, који трајаше током много година, да, до уништења скоро свог народа у царству, да, и то свих, осим тридесет душа, и оних који пребегоше дому Омеровом.

13. Стога Омер поново беше обновљен у земљи баштине своје.

14. И догоди се да Омер поче старити. Ипак, у старости својој роди Емера, и помаза Емера за цара да влада уместо њега.

15. И пошто беше помазао Емера за цара гледаше мир у земљи током две године, и умре, испративши веома много дана који беху пуни жалости. И догоди се да Емер владаше уместо њега и држаше се путева оца свога.

16. И Господ поново поче скидати проклетство са земље, и дом Емеров веома напредоваше под владавином Емеровом. И током шездесет и две године беху постали веома јаки, толико да посташе веома богати –

17. Имајући воћа свакојаког, и жита, и свиле, и финог лана, и злата, и сребра, и драгоцености;

18. И такође стоке сваке врсте, волова, и крава, и оваца, и свиња, и коза, а уз то и многе друге врсте животиња које су корисне за исхрану људску.

19. И имаху и ^акоње, и магарце, а беше и слонова и курелома и кумома, који сви беху корисни за човека, а нарочито слонови и куреломи и кумоми.

20. И тако Господ изли своје благослове на ту земљу која беше ^аизабрана међу свим другим земљама. И Он заповеди да ко год буде поседовао ту земљу, да је поседује за Господа, или ће бити ^буништени кад сазреју у безакоњу, јер ћу на такве, говори Господ, излити пунину гнева свога.

21. И Емер извршаваше суд у праведности све дане своје, и роди много синова и кћери. И роди Коријантума, и помаза Коријантума да влада уместо њега.

22. А пошто беше помазао Коријантума да влада уместо њега, поживе четири године, и гледаше мир у земљи. Да, и чак виде ^аСина Праведности и радоваше се дану Његовом и прослави га, и умре у миру.

23. И догоди се да Коријантум ходаше путевима оца свога, и сазида многе јаке градове и служаше оно што је добро своме народу у све дане своје. И догоди се да не беше имао деце све док не беше веома стар.

24. И догоди се да му умре жена кад јој беху сто две године. И догоди се да Коријантум у старости својој узе за жену младу девојку, и роди синове и кћери. Поживе он, дакле, док му не беху сто четрдесет и две године.

25. И догоди се да роди Кома, и Ком владаше уместо њега. И владаше четрдесет и девет година, и роди Хета. И роди, такође, друге синове и кћери.

26. А народ се беше проширио по свом лицу земље, и поново наста силно велика опакост на лицу земље, а Хет пак поче да прихвата тајне древне замисли, да би уништио оца свога.

27. И догоди се да свргну са престола оца свога, јер га уби мачем својим и завлада уместо њега.

28. И поново дођоше пророци у земљу, узвикујући им покајање – да морају припремити пут за Господа или ће проклетство доћи на лице земље, да, управо ће бити велика глад која ће их уништити ако се не покају.

29. Али народ не поверова речима пророка већ их отера, а неке од њих у јаме бацише и оставише да страдају. И догоди се да све то чињаху по заповести цара Хета.

30. И догоди се да у земљи наста велика оскудица, и становници почеше бити уништавани силно брзо због те оскудице, јер не беше кише на лицу земаљском.

31. И појавише се уз то змије отровнице по лицу земље, и отроваше многе људе. И догоди се да стада њихова почеше да беже од змија отровница према земљи на југу, коју Нефијци назваше ^аЗарахемла.

32. И догоди се да беше много оних који успут страдаху. Ипак, беше неких који побегоше у земљу према југу.

33. И догоди се да Господ учини да их ^азмије не гоне више, већ да препрече пут како народ не би могао пролазити, да би свако ко покуша да прође пао од змија отровница.

34. И догоди се да људи слеђаху пут животиња и прождираху лешине оних које крај пута падоше, док их све не беху пождерали. Ево, кад људи видеше да морају страдати почеше се ^акајати због безакоња својих и вапити Господу.

35. И догоди се да кад се беху довољно ^апонизили пред Господом Он посла кишу на лице земаљско, и народ поново поче да оживљава, и поново беше воћа у земљама северним, и у свим земљама унаоколо. И Господ им показа моћ своју сачувавши их од глади.