Поглавље 15.
Милиони Јаредоваца су побијени у бици – Шиз и Коријантумр окупљају сав народ за борбу до смрти – Господњи дух престаје да се напреже око њих – Јаредовски народ је сасвим уништен – Остаје само Коријантумр.
1. И догоди се да кад се Коријантумр беше опоравио од рана својих, поче се присећати речи које му Етер беше рекао.
2. Он виде да мачем беше побијено већ скоро два милиона од његовог народа, и поче жалити у срцу своме. Да, беше побијено два милиона снажних мушкараца, а и жене њихове и деца њихова.
3. Поче се он кајати због зла које беше учинио. Поче се сећати речи које изговорише уста свих пророка и виде да се оне до тада испунише до у танчине, и душа му туговаше и одбијаше да се утеши.
4. И догоди се да написа посланицу Шизу, тражећи од њега да поштеди народ, а он ће му ради живота људи препустити царство.
5. И догоди се да када Шиз прими посланицу његову, написа посланицу Коријантумру да ће поштедети животе људи, преда ли му се он да га убије његовим сопственим мачем.
6. И догоди се да се народ не покаја због безакоња свога. И народ Коријантумров беше на срџбу подстакнут против народа Шизовог, а народ Шизов беше на срџбу подстакнут против народа Коријантумровог. Стога народ Шизов поведе битку против народа Коријантумровог.
7. А када Коријантумр виде да скоро паде, поново побеже пред народом Шизовим.
8. И догоди се да дође до вода Риплијанкум, што се тумачи као велике или које све надмашују. Кад они, дакле, стигоше до тих вода, разапеше шаторе своје и Шиз такође разапе шаторе своје у близини њиховој. И ево, они сутрадан изађоше у битку.
9. И догоди се да поведоше силно жестоку битку у којој Коријантумр поново беше рањен, те се онесвести због губитка крви.
10. И догоди се да војске Коријантумрове навалише на војске Шизове, те их поразише, тако да их нагнаше да беже пред њима. А они побегоше према југу и разапеше шаторе своје на месту званом Огат.
11. И догоди се да војска Коријантумрова разапе шаторе своје код брежуљка Раме, а беше то исти брежуљак на ком отац мој, Мормон, сакри записе за Господа, који су свети.
12. И догоди се да они сакупише сав народ са свог лица земље, који не беше побијен, осим Етера.
13. И догоди се да Етер посматраше све поступке народа и опази како народ који беше за Коријантумра беше скупљен у војску Коријантумрову, а народ који беше за Шиза беше скупљен у војску Шизову.
14. Они, дакле, током четири године скупљаху народ како би могли добити све оне који беху на лицу земље, и да би примили сво појачање које је било могуће примити.
15. И догоди се да када сви беху скупљени, свако у војску коју хтеде, са женама својим и децом својом – и мушкарци, и жене и деца беху наоружани ратним оружјем, и имаху штитове, и напрснике, и кациге, и беху ратнички одевени – изађоше једни против других у битку, и бораху се цео тај дан, и не победише.
16. И догоди се да кад беше ноћ беху исцрпљени, те се повукоше у таборе своје. И пошто се беху повукли у таборе своје почеше нарицати и туговати због губитка побијених у народу њиховом. А јауци њихови, нарицање њихово и туговање беху тако страшни да силно проламаху ваздух.
17. И догоди се да сутрадан поново пођоше у битку, и велик и страшан беше тај дан. Ипак, не победише, а кад паде ноћ они поново проламаху ваздух јауцима својим, и нарицањем својим, и оплакивањем својим, због губитка побијених у своме народу.
18. И догоди се да Коријантумр поново написа посланицу Шизу, тражећи да не креће поново у битку, већ да преузме царство и поштеди животе људи.
19. Али гле, Дух Господњи беше престао да се напреже око њих и Сотона имаше потпуну моћ над срцима људи, јер се препустише тврдоћи срца својих и слепоћи умова својих како би били уништени. Стога поново пођоше у битку.
20. И догоди се да се бораху цео тај дан, а када паде ноћ заспаше на мачевима својим.
21. И сутрадан се бораху све док не паде ноћ.
22. А када паде ноћ беху срџбом опијени, и то попут човека од вина пијаног. И они поново заспаше на мачевима својим.
23. И сутрадан се поново бораху, а када паде ноћ сви беху пали од мача осим педесет и двојице из народа Коријантумровог, и шездесет и деветорице из народа Шизовог.
24. И догоди се да те ноћи спаваху на мачевима својим, а сутрадан се поново бораху, и цео тај дан се у снази својој сукобљаваху мачевима својим и штитовима својим.
25. А када дође ноћ беше их тридесет и двојица из народа Шизовог, а двадесет седморица из народа Коријантумровог.
26. И догоди се да јеђаху и спаваху и припремаху за смрт следећег дана. А беху они крупни и снажни људи, у погледу на снагу људску.
27. И догоди се да се бораху током три сата, те се онесвестише због губитка крви.
28. И догоди се да кад људи Коријантумрови довољно ојачаше да могу ходати, наумише да побегну ради живота својих. Али гле, Шиз се подиже, а и људи његови, и он се закле у гневу своме да ће убити Коријантумра или ће од мача страдати.
29. Стога их гоњаше, а сутрадан их сустигну. И они се поново мачем бораху. И догоди се да кад сви од мача падоше, осим Коријантумра и Шиза, гле, Шиз се онесвести због губитка крви.
30. И догоди се да Коријантумр, након што се беше наслонио на мач свој да се одмори мало, удари Шиза у главу.
31. И догоди се да пошто удари Шиза у главу, Шиз се подиже на руке своје и паде, и пошто се за дах бораше, умре.
32. И догоди се да Коријантумр паде на земљу, и беше као да је беживотан.
33. А Господ проговори Етеру, и рече му: Изађи. И он изађе и виде да се испунише све речи Господње. И он заврши свој запис (а ја не записах ни стоти део), и сакри га тако да га народ Лимхијев пронађе.
34. Ево, ово су последње речи које Етер записа: Било да Господ хоће да будем пренесен или да у телу подносим вољу Господњу, није важно, будем ли спашен у царству Божјем. Амен.