1 Bezumnik reče u srcu svojemu: Nema čovjeka koji vidje Boga. Pošto nam se on ne pokazuje, zato nema Boga. Gle, oni su iskvareni; učiniše odvratna djela, i nitko od njih ne čini dobro.

2 Jer Gospod gledaše dolje s neba na djecu ljudsku, i glasom svojim on reče sluzi svojemu: Traži među djecom ljudskom, da vidiš ima li ikoga tko razumije Boga. I on otvori usta svoja Gospodu, i reče: Gle, sve ove koji kažu da su tvoji.

3 Gospod odgovori, i reče: Oni svi skrenuše, oni zajedno postadoše prljavi, ne možeš vidjeti nikoga od njih tko čini dobro, ne, nikoga.

4 Svi oni koje imaju za učitelje svoje činitelji su bezakonja, i nema znanja u njima. Oni su ti koji jedu narod moj. Oni jedu kruh i ne prizivaju Gospoda.

5 Oni su u velikom strahu, jer Bog prebiva u naraštaju pravednih. On je savjet siromašnih, zato što se oni srame opakih, i bježe Gospodu, radi utočišta svojega.

6 Oni se srame savjeta siromašnih zato što je Gospod utočište njihovo.

7 O, kad bi Sion bio uspostavljen s neba, spasenje Izraelovo. O Gospode, kad ćeš uspostaviti Sion? Kada Gospod odvrati sužanjstvo naroda svojega, Jakov će se radovati, Izrael će biti veseo.