Четврти Нефи
Књига Нефијева
који је син Нефија – једног од ученика Исуса Христа
Извештај о народу Нефијевом, према његовом запису.
Поглавље 1.
Сви Нефијци и Ламанци се обраћају Господу – Све им је заједничко, изводе чуда и напредују у земљи – После два века, појављују се поделе, зла, лажне цркве и прогони – После три стотине година, и Нефијци и Ламанци су опаки – Амарон сакрива свете записе. Око 35–321 год. после Христа.
1. И догоди се да прође тридесет и четврта година, а и тридесет и пета, и гле, ученици Христови беху основали цркву Христову у свим земљама унаоколо. И сви који им дођоше и истински се покајаше за грехе своје, беху крштени у име Исусово и, такође, примише Светог Духа.
2. И догоди се тридесет и шесте године, сав народ беше обраћен Господу, по свом лицу земље, и Нефијци и Ламанци, и не беше сукоба и препирки међу њима, и сваки човек праведно поступаше са другима.
3. И све имаху заједничко међу собом. Стога, не беше богатих и сиромашних, робова и слободних, већ сви посташе слободни и судеоници у дару небеском.
4. И догоди се да прође и тридесет и седма година, а у земљи и даље беше мир.
5. А ученици Исусови оствариваху велика и чудесна дела, толико да исцељиваху болесне, и подизаху мртве, и чињаху да хроми проходају, и слепи да добију вид свој, а глуви да чују. И свакојака чуда извођаху међу децом човечјом, и ни по чему чуда не чињаху осим у име Исусово.
6. И тако прође тридесет и осма година, а и тридесет и девета, и четрдесет и прва, и четрдесет и друга, да, све док не беше прошло четрдесет и девет година. И педест и прва такође, и педест и друга, да, све док не беше прошло педесет и девет година.
7. И Господ учини да силно напредују у земљи, да, толико да поново изградише градове тамо где градови беху изгорели.
8. Да, чак учинише да се поново сагради онај велики град Зарахемла.
9. Али беше много градова који беху потонули, и воде дођоше на место њихово. Стога ти градови не могаху бити обновљени.
10. И ево, гле, догоди се да народ Нефијев поста јак и множаше се силно брзо, и поста силно наочит и пријатан народ.
11. И жењаху се и удаваху, и беху благословени у складу са мноштвом обећања која им Господ беше дао.
12. И не ходаху више по уредбама и обредима закона Мојсијевог, већ ходаху по заповестима које примише од Господа свога и Бога свога, настављајући у посту и молитви и често се састајући заједно, и да се моле и да слушају реч Господњу.
13. И догоди се да не беше сукоба међу свим народом у целој земљи, већ се многа моћна чуда извођаху међу ученицима Исусовим.
14. И догоди се да прође седамдесет и прва година, а и седамдесет и друга, да, и укратко, док не беше прошла седамдесет и девета година. Да, чак беше прошло сто година, а ученици Исусови које Он беше изабрао, сви беху отишли у рај Божји, осим оне тројице који су требали да остану. А уместо њих беху заређени други ученици. И такође, многи из тог поколења беху преминули.
15. И догоди се да не беше сукоба у земљи, због љубави Божје која пребиваше у срцима људи.
16. И не беше зависти, ни препирки, ни буна, ни курварстава, ни лажи, ни убистава, нити било каквих пожуда. И сигурно не могаше бити срећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја.
17. Не беше разбојника, ни убица, нити беше Ламанаца, нити било каквих „аца“, већ беху они једно, деца Христова и наследници царства Божјег.
18. И како беху благословени! Јер Господ их благосиљаше у свим делима њиховим, да, штавише, беху благословени и напредни све док не прође сто и десет година. И тако прође прво поколење од Христа, и не беше сукоба у целој земљи.
19. И догоди се да Нефи, онај који вођаше овај последњи запис, (а вођаше га на плочама Нефијевим) умре, а син његов Амос га вођаше уместо њега. И он га, такође, вођаше на плочама Нефијевим.
20. А вођаше га осамдесет и четири године, и још увек беше мир у земљи, осим што се мањи део народа беше одметнуо од цркве и преузео на себе име Ламанаца. Стога опет поче бити Ламанаца у земљи.
21. И догоди се да умре и Амос, (а беше то сто и деведесет и четири године од Христовог доласка) и син његов Амос вођаше запис уместо њега. И он га, такође, вођаше на плочама Нефијевим, а записан је и у књизи Нефијевој, а то је ова књига.
22. И догоди се да беше прошло две стотине година. И цело друго поколење беше преминуло, осим мало њих.
23. И ево, ја, Мормон, ја бих да знате да се људи беху намножили, толико да се проширише по свом лицу земље, и да се беху силно обогатили због напретка свог у Христу.
24. И ево, те две стотине и прве године наступише међу њима они који се уздигоше у охолости, као што је ношење скупоцене одеће, и сваковрсног финог бисерја, и финих ствари овог света.
25. И од тада па надаље добра њихова и иметак њихов не беху више заједнички међу њима.
26. И почеше да се деле на сталеже, и почеше себи да граде цркве да би стицали добитак, и почеше да поричу истинску цркву Христову.
27. И догоди се да када беше прошло две стотине и десет година беше много цркава у земљи. Да, беше много цркава које тврђаху да познају Христа, а ипак порицаху већи део јеванђеља Његовог, толико да прихватише свакојаку опакост, и оно што је свето служаху ономе коме то због недостојности беше забрањено.
28. И та црква се силно увећа због безакоња и због моћи Сотоне који обузе срца њихова.
29. А поред тога, беше још једна црква која порицаше Христа. И они прогањаху истинску цркву Христову, због понизности њихове и веровања њиховог у Христа, и презираху их због многих чуда која беху извршена међу њима.
30. Применише они, стога, моћ и власт над ученицима Исусовим који са њима осташе, и у тамницу их бацише, али моћу речи Божје, која беше у њима, тамнице се распукоше надвоје, и они изађоше чинећи моћна чуда међу њима.
31. Ипак, и упркос свим тим чудима, народ отврдну срца своја и настојаше да их убије, баш као што Јевреји у Јерусалиму настојаху да убију Исуса, по речи Његовој.
32. И бацаху их у пећи ужарене, а они излажаху повреду не задобивши.
33. И бацаху их, такође, у јаме са зверима дивљим, а они се играху са зверима дивљим као дете са јагњетом, и излажаху од њих повреду не задобивши.
34. Ипак, народ отврдну срца своја, јер их многи свештеници и лажни пророци наведоше да саграде многе цркве и да чине свакојако безакоње. И они удараху народ Исусов, али народ Исусов им не узвраћаше. И тако, из године у годину, ишчезаваху у невери и опакости, све док не беше прошло две стотине и тридесет година.
35. И догоди се да те године, да, две стотине тридест и прве године, дође до велике поделе у народу.
36. И догоди се да се те године појави народ који се прозва Нефијцима, а беху они истински верници у Христа, а међу њима беше оних које Ламанци прозваше Јаковљевцима и Јосифовцима и Зорамцима;
37. Стога истински верници у Христа, и истински поштоваоци Христа, (међу којима беху три ученика Исусова који су требали да остану) беху названи Нефијцима и Јаковљевцима и Јосифовцима и Зорамцима.
38. И догоди се да они који одбацише јеванђеље беху названи Ламанцима и Лемуиловцима и Исмаиловцима. А они не ишчезоше у невери, већ се самовољно побунише против јеванђеља Христовог, и поучаваху децу своју да не верују, као што очеви њихови, од почетка, ишчезаваху.
39. А беше то због опакости и одвратности очева њихових, као што то беше у почетку. И беху они поучавани да мрзе децу Божју, као што Ламанци беху поучавани да мрзе децу Нефијеву од почетка.
40. И догоди се да беше прошло две стотине и четрдесет и четири године, и такве беху прилике у народу. А опакији део народа ојача и постаде много бројнији него народ Божји.
41. И они још увек настављаху да граде себи цркве, и украшаваху их свакојаким драгоценостима. И тако прође две стотине и педесет година, а и две стотине и шездесет година.
42. И догоди се да опакији део народа поче поново оснивати тајне заклетве и савезе Гадијантонове.
43. А и народ који беше назван народом Нефијевим поче се охолити у срцима својим због силно великог богатства свога, и посташе уображени као браћа њихова, Ламанци.
44. И од тог времена ученици почеше да жале због греха света.
45. И догоди се да када беше прошло три стотине година, и народ Нефијев и Ламанци беху постали силно опаки, једни као и други.
46. И догоди се да се разбојници Гадијантонови проширише по свом лицу земље, и нико не беше праведан, осим ученика Исусових. А злато и сребро гомилаху у изобиљу, и трговаху у сваковрсној трговини.
47. И догоди се да пошто беше прошло три стотине и пет година, (а народ и даље настављаше у опакости) Амос умре, а брат његов, Амарон, вођаше запис уместо њега.
48. И догоди се да када беше прошло три стотине и двадесет година, Амарон, будући нагнан Светим Духом, сакри записе који беху свети – да, и то све свете записе који беху предавани с поколења на поколење, који беху свети – и то све до три стотине и двадесете године од доласка Христовог.
49. И он их сакри за Господа како би поново могли доспети до остатка дома Јаковљевог, према пророштвима и обећањима Господњим. И тако се завршава запис Амаронов.