Порука Првог председништва за новембар 2017.
Не плашите се да чините добро
Господ нам говори да када са вером стојимо на Његовој стени, сумње и страхови ишчезавају, а жеља за чињењем добра расте.
Моја драга браћо и сестре, понизно се молим да Дух Господњи буде са нама док будем говорио данас. Срце ми је испуњено захвалношћу Господу, чија је ово Црква, за надахнуће које смо осетили у ревносним молитвама, надахнутим проповедима и анђеоском певању на овој конференцији.
Прошлог априла, председник Томас С. Монсон дао је поруку која је дотакла срца широм света, укључујући моје. Говорио је о моћи Мормонове књиге. Подстакао нас је да проучавамо њена учења, размишљамо о њима и примењујемо их. Обећао је да ћемо, ако свакога дана будемо издвојили време за проучавање и размишљање, и држали заповести које Мормонова књига садржи, имати важно сведочанство о њеној истинитости, и онда ће нас сведочанство о живом Христу безбедно водити у време невоље. (Видети „The Power of the Book of Mormon,” Liahona, мај 2017, стр. 86-87.)
Као и многи од вас, чуо сам пророкове речи као глас Господњи упућен мени. И, као многи од вас, одлучио сам да послушам те речи. Још од детињства сам осећао сведочанство да је Мормонова књига реч Божја, да су се Отац и Син појавили пред Џозефом Смитом и разговарали са њим, и да су древни апостоли дошли код пророка Џозефа да би обновили кључеве свештенства у Господњој цркви.
Захваљујући том сведочанству, читам Мормонову књигу више од педесет година сваког дана. Због тога сам вероватно са пуним правом могао да помислим да су речи председника Монсона биле упућене неком другом. Па ипак, као и многи од вас, осетио сам охрабрење пророка и његово обећање ме је подстакло да се више ангажујем. Многи од вас су учинили исто што и ја: посвећеније су се молили, пажљивије су размишљали о стиховима и више су се трудили да служе Господу и другима у Његово име.
За мене и многе од вас срећан резултат био је испуњење пророковог обећања. Ми који смо примили к срцу његов надахнут савет јасније смо чули подстицаје Духа. Имали смо више снаге да се одупремо искушењима и да покажемо више вере у васкрслог Исуса Христа, у Његово Јеванђеље и Његову живу Цркву.
У времену када неизвесност у свету расте, ојачано сведочанство отклања сумњу и страх и доноси осећај мира. Слеђење савета председника Монсона имало је још два дивна утицаја на мене: Прво, Дух кога је обећао произвео је осећај оптимизма у вези са оним што је пред нама, чак и када се чини да се комешање у свету повећава. И друго, Господ ми је дао - а и вама - још више поверења у Његову љубав према онима који су у невољи. Осетили смо већу жеља да похрлимо у спасавање других. Ова жеља је одувек била у срцу службе и учења председника Монсона.
Господ је пророку Џозефу Смиту и Оливеру Каудерију обећао љубав према другима када су задаци који су били пред њима изгледали претешки. Господ је рекао да ће потребна храброст доћи од њихове вере у Њега као њихове стене:
„Не плашите се да чините добро, синови моји, јер шта год посејете, то ћете и жети; зато, посејете ли добро, добро ћете и жети као награду своју.
Не боj се, дакле, мало стадо! Добро чините; нек се земља и пакао удруже против вас, jер будете ли на моjоj стени сазидани, неће вас они надвладати.
Гле, не осуђујем вас; пођите путевима својим и не грешите више; извршавајте са трезвеношћу дело које вам заповедих.
Гледаjте к мени у свакоj мисли! Не сумњаjте, не боjте се.
Погледајте ране што прободоше бок мој, а и ожиљке клинова на рукама и ногама мојим; будите верни, држите заповести моје, и баштинићете царство небеско” (УИЗ 6:33-37).
Господ је рекао својим вођама Обнове, а говори и нама, да када са вером стојимо на Његовој стени, сумње и страхови ишчезавају, а жеља за чињењем добра расте. Пошто прихватимо позив председника Монсона да у својим срцима гајимо свједочанство о Исусу Христу, стичемо моћ, жељу и храброст да идемо да спасавамо друге не бринући о сопственим потребама.
Мого пута сам видео веру и храброст када су се верни свеци последњих дана суочавали са страховитим тешкоћама. Ево једног примера: Био сам у Ајдахоу када се брана Тетон срушила 5. јуна 1976. Водени зид се сручио. Хиљаде људи је побегло из својих домова. Хиљаде кућа и пословних објеката је уништено. Било је чудо што је страдало мање од петнаест особа.
Оно што сам тамо видео, видим кад год свеци последњих дана чврсто стоје на стени сведочанства о Исусу Христу. Зато што не сумњају да их Он чува, постају неустрашиви. Занемарују сопствена искушења да би отишли у помоћ другима. А то чине из љубави према Господу, не очекујући ништа заузврат.
На пример, када се брана Тетон срушила, брачни пар светаца последњих дана путовао је километрима далеко од куће. Чим су чули вести на радију, пожурили су назад у Рексбург. Уместо да оду у свој дом да виде да ли је уништен, потражили су свог бискупа. Био је у згради која је коришћена као центар за санацију. Помагао је усмеравање хиљаде волонтера који су долазили жутим школским аутобусима.
Овај пар је отишао до бискупа и рекао: „Управо смо се вратили. Бискупе, где треба да идемо да помогнемо?” Дао им је имена једне породице. Пар је ишао од куће до куће помажући у чишћењу блата и уклањању воде. Данима су радили од јутра до мрака. Коначно су одлучили да направе паузу и виде шта се десило са њиховом кућом. Однела је поплава, не оставивши ништа за чишћење. Брзо су се окренули и вратили код свог бискупа. Уитали су: „Бискупе, има ли још кога коме можемо помоћи?”
То чудо тихе храбрости и милосрђа - чисте љубави Христове - понавља се годинама широм света. Дешавало се у страшним данима прогона и искушења у време пророка Џозефа Смита у Мисурију. Дешавало се када је Бригам Јанг водио људе из Наува, а потом позвао свеце на пуста места широм запада Сједињених Америчких Држава да би помогли једни другима у успостављању Сиона за Господа.
Ако читате личне дневнике тих пионира, можете да видите чуда вере која растерују сумњу и страх. Можете прочитати како су се свеци одрицали сопствених интереса помажући другима у име Господње, пре него што би се вратили властитим овцама или властитим необрађеним пољима.
Видео сам то исто чудо пре неколико недеља након урагана Ирма у Порторику, Сент Томасу и Флориди, где су се свеци последњих дана удружили са другим црквама, локалним заједницама и националним организацијама како би почели са рашчишћавањем.
Попут мојих пријатеља у Рексбургу, један пар из Флориде, који нису чланови Цркве, укључили су се у помагање у заједници уместо да су радили на сопственом поседу. Када су неки свеци последњих дана помогли својим комшијама са два велика стабла која су блокирала њихов прилаз, пар је објаснио да су били дубоко ганути и кренули су да помажу другима верујући да ће Господ обезбедити помоћ која им је била потребна у сопственој кући. Тада је муж испричао да се, пре него што су чланови Цркве дошли до њих са предлогом за помоћ, молио са својом супругом. Примили су одговор да ће помоћ стићи. Стигла је неколико сати после тог одговора.
Чуо сам да су светице последњих дана које су носиле жуте мајице са натписом Руке помоћи неки почели да називају „жути анђели”. Једна светица последњих дана понудила је свој ауто на услугу, а човек који јој је помогао описао је „духовно искуство“ које је имао када су људи у жутим мајицама уклањали дрвеће из његовог дворишта, а затим су му, рекао је, певали „неку песму о томе шта значи бити Божје дете“.
Још једна становница Флориде (такође није наше вере) рекла је да су свеци последњих дана дошли у њен дом док је радила у свом уништеном дворишту, поражена и на ивици суза, поред тога што јој је било претопло. Волонтери су, према њеним речима, учинили „чисто чудо”. Служили су не само марљиво, него и весело и са осмехом, не прихватајући ништа заузврат.
Видео сам ту марљивост и чуо тај смех када сам касно у суботу посетио групу светаца последњих дана на Флориди. Волонтери су застали са чишћењем довољно дуго да бих се руковао са неколицином. Рекли су да је 90 чланова њиховог кочића у Џорџији само ноћ раније испланирало да се прикључе спашавању у Флориди.
Напустили су Џорџију у 4 ујутро, сатима возили, радили целог дана и дуго у ноћ и испланирали да поново раде следећег дана.
Описали су ми то са осмесима и добро расположени. Једини стрес који сам осетио био је тај што су желели да престанемо са захваљивањем да би се могли вратити на посао. Председник кочића је поновно укључио своју моторну тестеру и радио на обореном стаблу, а бискуп је уклањао гране стабла док смо улазили у своје возило како бисмо отишли до следећег тима за спашавање.
Раније тога дана, док смо долазили из другог места, један човек је пришао аутомобилу, скинуо качкет и захвалио нам на волонтерима. Рекао је: „Нисам члан ваше Цркве. Не могу да верујем шта сте учинили за нас. Бог вас благословио.” Волонтер СПД-а који је стајао поред њега у својој жутој мајици насмешио се и слегао раменима као да не заслужује никакву похвалу.
Док су волонтери из Џорџије дошли да помогну овом човеку који је био у неверици, стотине светаца последњих дана из тог доста разореног дела Флориде прешло је стотине километара јужно до другог места у Флориди где су, како су чули, људи били теже погођени.
Тог дана сам се сетио пророчких речи пророка Џозефа Смита и боље их разумео: „Човек коjи jе испуњен Божjом љубављу ниjе задовољан због благослова само за своjу породицу, него сеже за целим светом, жељан да благослови целу људску расу” (Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007], стр. 426).
Такву љубав видимо у животима светаца последњих дана свуда. Сваки пут кад се негде у свету догоди трагичан догађај, свеци последњих дана донирају средства и волонтирају као део хуманитарних настојања Цркве. Позив је ретко потребан. У ствари, понекад морамо да замолимо оне који желе да волонтирају да причекају са путовањем до центра за санацију док се они који усмеравају посао не припреме да их приме.
Та жеља да благослове је плод људи који стичу сведочанство о Исусу Христу, Његовом Јеванђељу, Његовој обновљеној Цркви и Његовом пророку. Због тога Господњи народ не сумња и не плаши се. Због тога мисионари добровољно служе у свим крајевима света. Због тога се родитељи моле са својом децом за друге. Због тога су вође позвале своје младе да прихвате позив председника Монсона да се од срца удубе у проучавање Мормонове књиге. Плод не долази због подстицаја вођа него због тога што млади и чланови делују у складу са вером. Та вера, на делу, која захтева несебичну жртву, доноси промену срца која им омогућава да осете Божју љубав.
Међутим, наша срца остају промењена докле год настављамо да следимо савете пророка. Ако после једног значајног труда престанемо да се трудимо, промена ће избледити.
Верни свеци последњих дана увећали су своју веру у Господа Исуса Христа, у Мормонову књигу као реч Божју и у обнову свештеничких кључева у његовој истинитој Цркви. То увећано сведочанство дало нам је већу храброст и бригу за другу Божју децу. Али, изазови и прилике пред нама захтевају и више.
Не можемо предвидети појединости, али знамо ширу слику. Знамо да ће се у последњим данима свет ускомешати. Знамо да ће, која год невоља да је у питању, Господ водити свеце последњих дана у проношењу Јеванђеља Исуса Христа сваком народу, племену, језику и људима. Знамо да ће истински Господњи ученици бити достојни и спремни да Га приме кад поновно дође. Не треба да се плашимо.
Стога, иако смо већ изградили веру и храброст у својим срцима, Господ очекује од нас још више - и од генерација после нас. Биће потребно да буду јачи и храбрији јер ће чинити чак и веће и теже ствари од нас. И суочаваће се са већим опирањем непријатеља наших душа.
Господ нам је указао на начин за стицање оптимизма у будућности: „Гледаjте к мени у свакоj мисли! Не сумњаjте, не боjте се” (УИЗ 6:36). Председник Монсон нам је рекао како то да учинимо. Треба да дубоко размишљамо о Мормоновој књизи и речима пророка и да их примењујемо. Увек се молитe. Верујте. Служите Господу свим својим срцем, моћу, умом и снагом. Треба да се молимо свом снагом свог срца за дар милосрђа, чисте љубави Христове (видети Moрони 7:47-48). И изнад свега, треба да будемо доследни и истрајни у слеђењу пророчког савета.
Кад је пут тежак, можемо се ослонити на Господње обећање - обећање на које нас је подсетио председник Монсон често цитирајући ове Спаситељеве речи: „И ко год вас прими, бићу и jа тамо, jер jа ћу ићи испред вас. Бићу вам здесна и слева, а Дух ће моj бити у срцима вашим, и анђели моjи око вас да вас понесу” (УИЗ 84:88).
Сведочим да Господ иде испред вас кад год сте на Његовом задатку. Понекад ћете бити анђео кога Господ шаље да подигнете друге. Понекад ћете ви бити окружени анђелима који вас подижу. Али увек ћете имати његовог Духа у свом срцу, као што вам се обећава на свакој причесној служби. Само треба да држите његове заповести.
Пред нама су најбољи дани за царство Божје на Земљи. Противљење ће ојачати нашу веру у Исуса Христа, као што се то дешава од времена пророка Џозефа Смита. Вера увек побеђује страх. Заједнички рад ствара јединство. Бог пун љубави чује ваше молитве за оне којима је потребна помоћ и одговара на њих. Он не дрема нити спава.
Износим своје сведочанство да Бог Отац живи и жели да Му се вратите кући. Ово jе истинита Црква Господа Исуса Христа. Он вас познаје. Воли вас. Бдије над вама. Извршио је Помирење за ваше и моје грехе и грехе све деце Небеског Оца. Следити га у животу и у служењу другима једини је пут до вечног живота.
Тако сведочим и остављам вам свој благослов и своју љубав. У свето име Исуса Христа, амен.
© 2017 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/17. Превод одобрен: 6/17. Наслов оригинала: First Presidency Message, November 2017. Serbian. 97931 202