Порука Првог председништва за jул 2011. год.
Брате, одлучио сам
Два млада брата стајала су на врху малог гребена који се уздизао над бистром водом плавог језера. Било је то популарно место, и браћа су често разговарала о томе да скоче—пошто су видели да други то чине.
Мада су обојица желела да скоче, ниједан није желео да буде први. Гребен није био толико висок, али се двојици дечака чинило да се висина увећава кад год би почели да се нагињу напред—и њихова храброст је брзо нестајала.
Напослетку је један брат ногом стао на ивицу гребена и одлучно закорачио напред. У том тренутку његов брат је шануо: „Можда би требало да сачекамо до следећег лета.”
Међутим првог брата инерција је већ повукла напред. „Брате,” одговорио је, „одлучио сам!”
Пљуснуо је у воду и брзо изронио на површину са победничким узвиком. Други брат га је одмах следио. После тога су се обојица смејала последњим речима које је први дечак изговорио пре скока у воду: „Брате, одлучио сам.”
Преданост је попут скока у воду. Или сте одлучни или нисте. Или се крећете напред или мирно стојите. Не постоји између. Сви се суочавамо са тренуцима одлуке која мења остатак наших живота. Као чланови Цркве, морамо се запитати: „Да ли да скочим или само да стојим на ивици? Да ли да искорачим или само да прстима проверим температуру воде?”
Неки греси се почине због тога што чинимо погрешно; други греси се чине јер не чинимо ништа. Само делимична посвећеност јеванђељу може водити у фрустрацију, незадовољство и кривицу. То не треба да се односи на нас, јер смо ми људи од завета. Склапамо завете са Господом када се крстимо и када уђемо у дом Господњи. Мушкарци склапају завете са Господом када се заређују у свештенство. Ништа не може бити важније од истрајавања у завету који смо склопили са Господом. Сетимо се одговора Рахиље и Лије Јакову у Старом завету. Био је једноставан и искрен и показао је њихову преданост: „Чини све што ти је Бог казао” (1. књ. Мојсијева 31:16).
Они који су само делимично посвећени могу очекивати да само делимично приме благослове сведочанства, радости и мира. Небеске уставе могу им се само делимично отворити. Зар не би било глупо помислити: „Сада ћу се посвети 50 посто, али када се Христ појави код Другог доласка, посветићу се 100 посто”?
Посвећеност нашим заветима са Господом је плод нашег обраћења. Посвећеност нашем Спаситељу и Његовој Цркви изграђује наш карактер и јача наш дух тако да када дочекамо Христа, Он ће нас пригрлити и рећи: „Добро, слуго добри и верни” (Јев. по Матеју 25:21).
Постоји разлика између намере и дела. Они који само намеравају да се посвете могу стално налазити изговоре. Они који се истински посвете недвосмислено се суочавају са својим изазовима и кажу себи: „Да, то би био веома добар разлог за одлагање, али сам склопио завете и стога ћу учинити онако како сам се заветовао.” Они истражују Света писма и ревносно траже вођство свога Оца на Небу. Прихватају и величају своје црквене позиве. Присуствују састанцима. Обављају кућно поучавање.
Једна немачка пословица каже: „Обећања су попут пуног месеца.” Ако се не држе одмах, дан за даном постају све мањa.” Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, обавезали смо се да ћемо ходати путем следбеништва. Обавезали смо се да ћемо следити пример нашег Спаситеља. Замислите како би свет био благословен добрим када би сви чланови Господње Цркве живели сходно свом стварном потенцијалу—преобраћени у дубини своје душе и посвећени изградњи царства Божјег.
На неки начин, свако од нас стоји у тачци одлуке која се надвија над водом. Моја је молитва да ћемо имати веру, ићи напред, храбро се суочити са својим страховима и сумњама, и рећи себи: „Одлучио сам!”
© 2011 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/10. Превод одобрен: 6/10. Наслов оригинала: First Presidency Message, July 2011. Serbian. 09767 202
Поука из ове поруке
„Један начин на који помажемо ученицима да науче јеванђеоска начела је да их подстакнемо да цртају. Цртање им омогућава да истраже и изразе своје разумевање и осећања о јеванђеоским причама и начелима” (Teaching, No Greater Call [1999. год.], стр. 166). Размислите о томе да прочитате чланак, разговарајући о начелу посвећености јеванђељу, а затим замолитe оне који желе да чине тако да нацртају слику јеванђеоске активности која показује посвећеност. Млађој деци ће можда требати предлози о томе шта да нацртају.