омладина
Све што могу дати
Била сам под притиском у вези са тим како ћу платити оно што желим да радим преко лета: часови, радионице, летњи кампови и тако даље. Помислила сам да ћу заплакати. Затим сам се сетила свега чему сам поучавана у вези са поверењем и вером у Господа. Одлучила сам да препустим ситуацију Господу и имам поверења да ће Он обезбедити начин ако је то по Његовој вољи.
Недуго после тога моја мајка је нашла неуновчен чек са посла који сам имала раније те године, а већ следећег дана сам добила малу новчану награду за освојено друго место на једном такмичењу. За мене је то било велико сведочанство да Бог живи, да ме воли и брине за мене, и да ће водити рачуна о мени.
Била сам толико испуњена захвалношћу и љубављу за мог Небеског Оца и Спаситеља. Осећала сам се као да ћу експлодирати! Жудела сам да покажем колико сам захвална, да славим Бога најбоље што могу, и да поделим то осећање. Други су то чинили компонујући песме, пишући стихове, или сликајући, али ја сам се осећала недораслом за такве ствари. Схатила сам да је једина одговарајућа ствар коју могу дати мој живот—да будем „углед вернима” (1. посл. Tимотију 4:12), да предам свој живот Христу. То је све што Он тражи, и све што ја могу дати.