Порука Првог председништва за jул 2010. год.
Верни пријатељи
Једна од великих почасти које Спаситељ може указати јесте да нас назове „пријатељима.” Знамо да Он воли савршеном љубављу сву децу свог Небеског Оца. Ипак, за оне који су верни у свом служењу са Њим, Он чува овај посебан назив. Сећате се речи из 84. одсека у Учењу и заветима: „И опет, кажем вам, пријатељи моји, јер одсада ћу вас звати пријатељима својим, потребно је да вам дам ту заповест да постанете попут пријатеља мојих у дане кад бејах с њима путујући ради проповедања јеванђеља моћу својом” (УИЗ 84:77).
Ми постајемо Његови пријатељи када служима другима у Његово име. Он је савршени пример пријатеља какви ми треба да постанемо. Жели само оно што је најбоље за децу свог Небеског Оца. Када су они срећни и Он је срећан. Њихову тугу осећа као своју, јер је платио цену свих њихових греха, преузео на себе све њихове слабости, поднео све њихове тешкоће и осетио све њихове чежње. Његови мотиви су чисти. Не тражи признање за себе, него сву славу даје свом Небеском Оцу. Савршени пријатељ, Исус Христ, сасвим је несебичан пружајући срећу другима.
Свако од нас ко је склопио крсни завет, обећао је да ће следити Његов пример носећи терете других као што би Он чинио (видети Moсија 18:8).
Следећих неколико дана имаћете много прилика да будете пријатељ у Његово име. То се може догодити док ходате прашњавим путем. Може се десити док седите у возу. Може бити док тражите место за седење у Цркви. Ако посматрате, видећете неког ко носи тежак терет. То може бити терет туге или усамљености или озлојеђености. То ћете моћи да видите само ако сте се молили да вам Дух да очи које гледају у срца и ако сте обећали да ћете подизати немоћне руке.
Одговор на вашу молитву може бити лице старог пријатеља, неко кога нисте видели годинама али чије су вам потребе изненада дошле на памет и у срце и осетили сте их као сопствене. Мени се то догодило. Стари пријатељи допрли су до мене издалека и после доста година, да би понудили охрабрење када је само Бог могао да им каже за мој терет.
Живи Божји пророци тражили су од нас да будемо верни пријатељи онима који дођу у Цркву као обраћеници и да идемо да спасавамо оне који су се удаљили. Ми то можемо учинити и чинићемо ако се увек будемо сећали Спаситеља. Када посегнемо да пружимо помоћ и подигнемо терет, Он је са нама. Водиће нас онима којима смо потребни. Благословиће нас да осетимо оно што они осећају. Ако истрајемо у својим напорима да им служимо, добијаћемо све већи дар да осетимо Његову љубав према њима. То ће нам дати храбрости и снаге да све више и више у верности допиремо до других.
И у времену и у вечности осећаћемо радост јер смо добродошли у друштво Његових верних пријатеља. Молим се за тај благослов за све нас и за оне којима ћемо служити.
© 2010 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/09. Превод одобрен: 6/09. Наслов оригинала: First Presidency Message, July 2010. Serbian. 09367 202
Учење из ове поруке
Чланови породице вероватно ће пре учествовати када се од њих затражи да потраже нешто док проучавају Света писма и речи пророка (видети Подучавање, нема већег позива [1999. год.], стр. 55). Док будете читали чланак, замолите чланове породице да одреде начела која ће им помоћи да буду достојни да се назову Господњим пријатељима.
У приручнику Подучавање нема већег позива стоји: „Ако поседујете христолику љубав, бићете боље припремљени да подучавате јеванђеље. Бићете надахнути да помогнете другима да упознају Спаситеља и следе Га” (12). Пронађите у чланку начела која би могла да вам помогну да постанете бољи кућни учитељ. Поразговарајте о томе са својим сарадником, и уз молитву размотрите како да будете „верни пријатељи” онима којима служите.