Генерална конференција
Место у гостионици
Априлска генерална конференција 2021.


Место у гостионици

У ово време Васкрса, Исус Христ нас позива да постанемо, попут Њега, добри Самарјанин, да од Његове гостионице (Његове Цркве) направимо уточиште свима.

Драга браћо и сестре, иако је мој отац преминуо пре 20 година, понекад ми недостаје. Васкрс обећава да ћу га поново видети.

Када сам био на постдипломским студијама у Енглеској, отац ме је посетио. Његово очинско срце је знало да ми недостаје дом.

Мој отац је волео авантуре, осим са храном. Чак и у Француској, која је позната по својој кухињи, рекао би: „Хајде да једемо кинеску храну”. Као дугогодишњи патријарх у Цркви, мој отац је био духован и саосећајан. Једне ноћи, док су хитна возила са гласним сиренама јурила Паризом, рекао је: „Герите, ови звуци су ране града”.

На том путовању осетио сам и друге звуке и ране. Млада жена продавала је сладолед из малих колица. Њени корнети су биле величине за само једну куглу сладоледа. Из неког разлога, један крупан човек је напао ту младу жену. Вичући и гурајући је, преврнуо јој је колица, просувши корнете за сладолед. Ништа нисам могао да учиним док је чизмама газио корнете. Још увек могу да видим младу жену на коленима на улици како покушава да спасе комаде изломљених корнета док јој болне сузе теку низ лице. Прогони ме та слика, подсетник на нељубазност, небригу, неразумевање које пречесто показујемо једни према другима.

Другог поподнева, близу Париза, отац и ја посетили смо велику катедралу у Шартру. Maлколм Милер,1 светски стручњак за катедрале, истакао је три комплета витража на катедрали Шартр. Рекао је да причају причу.

Први прозори показују како Адам и Ева напуштају Еденски врт.

Други приказују параболу о добром Самарјанину.

Трећи приказују Други Господњи долазак.

Посматрани као целина, ови витражи описују наше животно путовање. Позивају нас да свакога дочекамо са местом у Његовој гостионици.2

Слика
Прозор катедрале у Шартру

iStock.com/digitalimagination

Попут Адама и Еве, улазимо у свет трња и чичака.3

Слика
Прозор катедрале у Шартру

iStock.com/digitalimagination

На нашим прашњавим путевима до Јерихона, бивамо рањавани, повређивани и излагани болу.4

Иако би требало да помажемо једни другима, из неког разлога пречесто прелазимо на другу страну пута.

Међутим, добри Самарјанин саосећајно се зауставља и повија нам ране вином и уљем. Причесни симболи и други обреди, вино и уље упућују нас на духовно исцељење у Исусу Христу.5 Добри Самарјанин нас ставља на свог магарца или нас, како је приказано на неким витражима, носи на својим раменима. Доводи нас у гостионицу, која може представљати Његову Цркву. У гостионици, добри Самарјанин каже: „Гледај га, … ја ћу ти платити кад се вратим.”6 Добри Самарјанин, симбол нашег Спаситеља, обећава да ће се вратити, овог пута у величанству и слави.

Слика
Прозор катедрале у Шартру

iStock.com/digitalimagination

Овог Васкрса, Исус Христ нас позива да постанемо, попут Њега, добри Самарјанин, да од Његове гостионице (Његове Цркве) направимо уточиште свима од животних удараца и олуја.7 Припремамо се за Његов обећани Други долазак док свакога дана чинимо „најмањ[има] од ов[их]”8 као што бисмо Њему. „Најмањ[и] од ов[их]” је свако од нас.

Док долазимо добром Самарјанину у гостионицу, сазнајемо пет ствари о Исусу Христу и нама самима.

Прва, долазимо у гостионицу онакви какви јесмо, са недостацима и несавршеностима које свако од нас има. Ипак, сви морамо нечим да допринесемо. Свој пут до Бога често налазимо заједно. Припадамо уједињеној заједници – било да се суочавамо са пандемијама, олујама, шумским пожарима, сушама или у тишини испуњавамо дневне потребе. Надахнуће примамо док се заједно саветујемо, слушајући сваку особу, укључујући сваку сестру, и Духа.

Како се наша срца мењају и ми примамо Његов лик на своја лица,9 видимо Њега и себе у Његовој Цркви. У Њему налазимо јасноћу, а не несклад. У Њему налазимо узрок за чињење добра, разлог да будемо добри и све већу способност да постанемо бољи. У Њему откривамо трајну веру, ослобађајућу несебичност, брижну промену и поверење у Бога. У Његовој гостионици проналазимо и продубљујемо свој лични однос са Богом нашим Оцем и Исусом Христом.

Верује нам да ћемо помоћи да гостионица буде место где Он треба да буде. Док нудимо своје таленте и улажемо најбоље напоре, Његови духовни дарови нас такође јачају и благосиљају.10

Један преводилац за шпански језик, рекао ми је: „Старешина Гонг, по Духу сам знао шта ћеш рећи тако да сам могао да преведем”, рекао је овај верни брат, „даром језика”.

Дарови вере и сигурности долазе тако што се показују различито у различитим ситуацијама. Једна драга сестра примила је духовну утеху кад је њен супруг преминуо од КОВИДА 19. Рекла је: „Знам да ћемо мој драги супруг и ја поново бити заједно.” У другачијој ситуацији са КОВИД-ом, друга драга сестра је рекла: „Осећала сам да треба да се молим Господу и лекарима да мом мужу дају само мало више времена.”

Друга, моли нас да од Његове гостионице направимо место благодати и простора, где се свако може окупити, са довољно места за све. Као ученици Исуса Христа, сви су једнаки, без другоразредних група.

Сви су добродошли да присуствују причесним састанцима, другим недељним састанцима и друштвеним догађајима.11 Са дубоким поштовањем славимо нашег Спаситеља, обзирни и пажљиви једни према другима. Видимо и прихватамо сваку особу. Смешимо се, седимо са онима који седе сами, сазнајемо имена, укључујући имена новообраћених, браће и сестара који се враћају, младих жена и младих мушкараца, сваког драгог детета из Школице.

Замишљајући себе на њиховом месту, дочекујемо пријатеље, посетиоце, новодосељене, појединце презаузете различитим дужностима. Тугујемо, радујемо се и ту смо једни за друге. Када одступимо од својих идеала и у журби смо, несвесни, пуни осуде или предрасуде, тражимо опроштај једни од других и чинимо боље.

Једна породица из Африке која сада живи у Сједињеним Америчким Државама рекла је: „Од првог дана чланови Цркве били су љубазни и сусретљиви. Сви су се трудили да се осећамо као код куће. Нико нас није гледао са висине”. Отац је рекао: „Света Библија поучава да плодови Јеванђеља долазе из јеванђеоских корена”. „А што се тиче мисионара”, отац и мајка су рекли: „желимо да наш син и ћерка одрастају попут тих мисионара”. Браћо и сестре, сви пожелимо топлу добродошлицу у Његову гостионицу.

Трећа, у Његовој гостионици сазнајемо да је савршенство у Исусу Христу, не у савршенству света. Нестваран и нереалан, светски „маскирани” филтрирани перфекционизам може учинити да се осећамо неадекватно, под контролом лајкова и дислајкова, или исказивања одобравања. Насупрот томе, наш Спаситељ, Исус Христ, зна све о нама, што не желимо да ико други зна, и ипак нас воли. Његово је Јеванђеље друге и треће шансе, омогућено је Његовом помирбеном жртвом.12 Позива свакога од нас да будемо добри Самарјанин, који ће мање осуђивати и више праштати себи и једни другима, чак и док настојимо да потпуније држимо Његове заповести.

Помажемо себи док помажемо једни другима. Породица коју познајем живела је у близини прометног пута. Путници су често застајали да би затражили помоћ. Рано једног јутра породица је чула гласно лупање на вратима. Уморни и забринути ко би то могао бити у 2 сата ујутру, питали су се да ли би, само тог пута, неко други могао да помогне. Како се упорно куцање наставило, чули су: „Пожар – у стражњем делу куће вам је пожар.” Добри Самарјани помажу једни другима.

Четврта, у Његовој гостионици постајемо део заједнице Јеванђеља усредсређеног на Исуса Христа, усидреног у обновљеној истини, живим пророцима и апостолима и још једном завету Исуса Христа – Мормоновој књизи. Доводи нас у своју гостионицу, а такође и у свој дом – свети храм. Дом Господњи је место где, као и код повређеног човека на путу за Јерихон, добри Самарјанин може да нас очисти и одене, припреми за повратак у Божје присуство и вечно нас сједини у Божјој породици. Његови храмови су отворени за све који живе по Његовом Јеванђељу са вером и послушношћу.

Радовање у храму укључује јеванђеоско јединство усред различитих наслеђа, култура, језика и генерација. На догађају полагања камена темељца за Храм Тејлорсвил Јута, 17-годишњи Макс Харкер поделио је наслеђе породичне вере које су шест генерација раније започели његов пра-пра-прадеда Џозеф Харкер и његова супруга Сузан Снит. У обновљеном Јеванђељу Исуса Христа, свако од нас може постати снажна карика у генерацијама наше породице.

На крају, пета, радујемо се што Бог воли своју децу у свим нашим различитим срединама и околностима, у сваком народу, роду и језику, са довољно места за све у Његовој гостионици.

Током последњих 40 година, чланови Цркве све више долазе из различитих држава света. Од 1998. године, више чланова Цркве живи изван Сједињених Америчких Држава и Канаде. До 2025. предвиђамо да ће у Латинској Америци живети исто толико чланова Цркве колико у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Окупљање верних потомака оца Лехија је испуњавање пророчанства. Верни свеци, укључујући насеобине пионира, остају резервоар посвећености и службе за ову светску Цркву.

Такође, већина одраслих чланова Цркве сада нису у браку, удовци су и удовице или разведени. То је значајна промена. Обухвата више од половине наших сестара из Потпорног друштва и више од половине наше одрасле браће из свештенства. Овај демографски образац је случај у овој светској Цркви од 1992. године и у Цркви у Сједињеним Америчким Државама и Канади од 2019. године.

Наш положај пред Господом и у Његовој Цркви није питање нашег брачног статуса, већ тога што смо постали верни и одважни ученици Исуса Христа.13 Одрасли желе да се на њих гледа као на одрасле и да буду одговорни и дају свој допринос као одрасли. Ученици Исуса Христа потичу из целог света, различитог изгледа, боје коже, старости, сви са талентима, праведним жељама и неизмерним способностима да благосиљају и служе. Свакодневно тежимо да следимо Исуса Христа са вером ка покајању14 и трајном радошћу.

Током овог живота понекад чекамо на Господа. Можда још увек нисмо тамо где се надамо и желимо да будемо у будућности. Једна посвећена сестра каже: „Верно чекати Господа ради Његових благослова је свети положај. Не сме се посматрати са жаљењем, снисходљивошћу или осудом, него са светом чашћу”.15 У међувремену, живимо у садашњости, не чекајући да живот почне.

Исаија обећава: „Који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче не сустају, ходе и не море се”.16

Наш Добри Самарјанин обећава да ће се вратити. Чуда се дешавају када се бринемо једни за друге онако како би Он то чинио. Када дођемо скрушеног срца и раскајаног духа, 17 проналазимо глас у Исусу Христу, обгрљени у Његовом наручју разумевања и сигурности.18 Свети обреди пружају припадност завету и „моћ побожности”19 ради посвећења унутрашње намере и спољног деловања. Због његове брижне доброте и трпељивости Његова Црква постаје наша гостионица.

Док правимо места у Његовој гостионици, желећи добродошлицу свима, наш добри Самарјанин нас може исцелити на нашим прашњавим путевима смртничког живота. Савршеном љубављу, наш Отац и Његов Син, Исус Христ, обећавају „мир на овом свету, и вечни живот, у свету који ће доћи”20 – „како бисте и ви били тамо где сам ја”.21 Са великом захвалношћу сведочим у посвећено и свето име Исуса Христа, амен.